ΕΥΑΓΡΙΟΥ ΜΟΝΑΧΟΥ ΚΕΦΑΛΑΙΑ ΛΓʹ ΚΑΤ' ΑΚΟΛΟΥΘΙΑΝ.
Paris. Gr. 923, fol. 290r
Guide to Evagrius Ponticus
edited by Joel Kalvesmaki
2024 edition
title title title | grc-pg ΕΥΑΓΡΙΟΥ ΜΟΝΑΧΟΥ ΚΕΦΑΛΑΙΑ ΛΓʹ ΚΑΤ' ΑΚΟΛΟΥΘΙΑΝ. | lat-pg EVAGRII MONACHI CAPITULA XXXIII, Per gradus quosdam disposita consequentiæ. | nesic Тридесет и три везана поглавља (Одређења страсти логосне душе) |
1 1 1 | grc-pg Ἴκτερος, ἔστιν ἕξις χειρίστη ψυχῆς λογικῆς, καθ' ἣν ἐσφαλμένως Θεόν τε καὶ τὴν τῶν γεγονότων θεωρίαν ὁρᾷ. | lat-pg Morbus arquatus seu regius, est habitus pessimus animæ rationalis, per quem tum Deum, tum rerum factarum contemplationem erronee intuetur. | nesic „Жутица“ је најгора навика логосне душе у којој она види Бога и сагледава створена бића на заблудели начин. Лев. 26, 16. |
2 2 2 | grc-pg Ὀπισθότονος, ἔστι κακία φύσεως λογικῆς, καθ' ἣν δυσκαμπὴς γίνεται πρὸς ἀρετὴν καὶ γνῶσιν τὴν τοῦ Θεοῦ. | lat-pg Convulsio in scapulas, est vitium naturæ rationalis, per quod fit inflexibilis ad virtutem Deique cognitionem. | nesic „Сколиоза“ је порок логосне природе у коме она не може да се савије према врлини и познању Бога. Пнз. 32, 24. |
3 3 3 | grc-pg Σφακελλισμὸς, ἔστι ζέσις καὶ κίνησις θυμοῦ τὸ λογιστικὸν μέρος τῆς ψυχῆς ἐκταράττουσα. | lat-pg Mortificatio partis inflammatæ seu gangrænæ initium, est fervor et motus iracundiæ, perturbans partem animæ rationalem. | nesic „Гангрена“ је кључање и кретање гнева које узнемирава логосни део душе. Лев. 26, 16; Пнз. 28, 32. |
4 4 4 | grc-pg Τυφλότης, ἔστιν ἄγνοια τοῦ νοῦ, ταῖς πρακτικαῖς ἀρεταῖς καὶ τῇ τῶν γεγονότων θεωρίᾳ μὴ ἐπιβάλλουσα. | lat-pg Cæcitas, est ignorantia mentis, quæ ad activas virtutes rerumque creatarum contemplationem quasi collimando non tendit. | nesic „Слепило“ је незнање ума који не обраћа пажњу на делатне врлине, нити на сагледавање бића. Лев. 21, 18; 26, 16. |
5 5 5 | grc-pg Παράλυσις, ἔστι δυσκινησία λογιστικῆς ψυχῆς πρὸς τὰς πρακτικὰς ἀρετάς. | lat-pg Paralysis seu nervorum dissolutio, est difficultas motus animæ rationalis ad virtutes activas | nesic „Парализа“ је непокретност логосне душе према делатним врлинама. Лев. 21, 18. |
6 6 6 | grc-pg Γονόῤῥοια, ἔστι ῥᾳθυμία λογικῆς ψυχῆς, καθ' ἣν ἀποβάλλειν τοὺς τῆς πνευματικῆς διδασκαλίας εἴωθε λόγους. | lat-pg Gonorrhoea seu fluxus seminis, est desidia animæ rationalis, per quam abjicere spiritualis doctrinæ sermones consuevit. | nesic „Гонореја“ је лењост логосне душе у којој она стиче навику да одбацује речи духовног учења. Лев. 22, 14. |
7 7 7 | grc-pg Ἀποκάθισις, ἔστιν ἀδυναμία λογικῆς ψυχῆς, καθ' ἣν τὰς συντελούσας ἀρετὰς πρὸς τὴν μόρφωσιν τοῦ Χριστοῦ εἴωθεν ἀποβάλλειν. | lat-pg Crebrius iterata sessio, est impotentia animæ rationalis, per quam virtutes assolet rejicere, quae conferunt ad formationem Christi (in corde). | nesic „Течење крви“ је немоћ логосне душе у којој она стиче навику да одбацује врлине којима се у њој уобличује Христос. Лев. 15, 33; 20, 18; Гал. 4, 19. |
8 8 8 | grc-pg Λέπρα ἀπιστία ἐστὶν λογικῆς ψυχῆς, καθ' ἣν οὐ πληροφορεῖται ψηλαφῶσα τοὺς λόγους. | lat-pg Lepra, est infidelitas animæ rationalis, per quam non plene persuasum habet, dum contrectat ac perscrutatur sermones. | nesic „Лепра“ је неверје логосне душе којим она остаје неубеђена чак и када дотиче логосе. Лев. 22, 4; Лк. 24, 39. |
9 9 9 | grc-pg Ἔκστασις, ἔστι νεῦσις πάλιν πρὸς κακίαν λογικῆς ψυχῆς μετὰ τὴν ἀρετὴν καὶ γνῶσιν τὴν τοῦ Θεοῦ. | lat-pg Mentis emotio, est animæ rationalis iterata proclivitas ad malitiam post virtutem Deique cognitionem. | nesic „Махнитост“ је ново погружење логосне душе у порок, и то након што је пронашла врлину и познање Бога. Пнз. 28, 28. |
10 10 10 | grc-pg Θλάσις, ἔστιν ἕξις χειρίστη λογικῆς ψυχῆς, καθ' ἢν μετέρχεται τὰς ἀρετὰς οὐ δι' αὐτὸ τὸ καλόν. | lat-pg Contusio, est pessimus habitus animæ rationalis, per quem virtutes sectatur non propter ipsam honestatem. | nesic „Потрес мозга“ је најрђавија навика логосне душе у којој она не трага за врлином ради самог добра. Лев. 22, 24; Пнз. 23, 1–2. |
11 11 11 | grc-pg Κολόβωσις ῥινὸς, ἔστι στέρησις ἀρετῆς ἀντιλαμβανομένης εὐωδίας τῆς τοῦ Χριστοῦ. | lat-pg Truncatio naris, est privatio virtutis, quæ Christi odorem percipiebat. | nesic „Изобличење носа“ јесте лишеност врлине којом се чувствује миомирис Христов. Лев. 21, 18; 2. Кор. 2, 15. |
12 12 12 | grc-pg Ὠτότμησις. ἔστι σκληρία λογικῆς ψυχῆς πρὸς τὴν πνευματικὴν διδασκαλίαν ἀνθέλκουσα. | lat-pg Aurium mutilatio, est durities animæ rationalis, quæ spirituali doctrinæ quasi contra trahendo resistit. | nesic „Сакаћење уха“ је отврдлост логосне душе која се опире духовном учењу. Лев. 21, 18. |
13 13 13 | grc-pg Ἐφηλὶς, ἔστι πνευματικῆς θεωρίας ἔκπτωσις, ἢ τῆς τῶν γεγονότων θεωρίας οὐκ ἀληθὴς κατανόησις. | lat-pg Vitium faciei asperæ, est delapsus a contemplatione, aut speculationis rerum creatarum intelligentia minime vera. | nesic „Мрена на очима“ представља немогућност духовног сагледавања или неистинито разумевање сагледавања бића. Лев. 21, 20. |
14 14 14 | grc-pg Μογιλαλία, ἔστι πάθος τοῦ λογιστικοῦ μέρους τῆς ψυχῆς, καθ' ὃ σκανδαλιζόμενος ἐπὶ τοῖς γινομένοις ἐν παντὶ εὐχαριστεῖν ἀδυνατεῖ τῷ Θεῷ. | lat-pg Linguæ hæsitantia, est passio partis rationalis animæ, per quam eadem rationalitas, scandalum passa in his quæ facit, non potest pro omni re gratias agere Deo. | nesic „Муцање“ је обољење логосног дела душе у коме се човек саблажњава због догађаја и не може у свему да благодари Богу. Ис. 35, 6. |
15 15 15 | grc-pg Χωλότης, ἔστιν ἀδυναμία φύσεως λογικῆς πρὸς τὴν τῆς ἀρετῆς ἐργασίαν. | lat-pg Claudicatio, est impotentia naturæ rationalis ad operationem virtutis. | nesic „Хромост“ је немоћ логосне природе у погледу делања врлине. Лев. 21, 18. |
16 16 16 | grc-pg Ὕδρωψ, ἔστιν ἔκκλισις ἄλογος ψυχῆς, καθ' ἣν σβεσθεισῶν τῶν ἀρετῶν ἐπικρατεῖ κακία καὶ ἀγνωσία. | lat-pg Hydrops sive aqua intercus, est irrationalis declinatio animæ, per quam, exstinctis virtutibus, malitia et ignorantia dominantur. | nesic „Водена болест“ је поремећеност алогосне душе у којој порок и незнање преовладавају након ишчезнућа врлина. Лк. 14, 2. |
17 17 17 | grc-pg Μύρμηξ, ἔστιν ἄνθρωπος πρακτικὸς τὴν ἑαυτοῦ τροφὴν ἐν τῷ αἰῶνι τούτῳ παρασκευάζων. | lat-pg Formica, est homo practicus, seu in agendo positus, in isto sæculo sibi alimentum præparans. | nesic „Мрав“ је делатни човек који припрема своју храну у овом веку. Прич. 30, 25. |
18 18 18 | grc-pg Χοιρογρύλλιοι, εἰσὶν ἔθνη ἀκάθαρτα τὰς ἐντολὰς δεξάμενα τοῦ Σωτῆρος ἡμῶν Χριστοῦ. | lat-pg Choerogrylii seu porci grunnientes, sunt gentes impurae, quae susceperunt praecepta Salvatoris nostri Christi. | nesic „Јежеви“ су нечисти народи који су прихватили заповести Спаситеља нашег Христа. Прич. 30, 26. |
19 19 19 | grc-pg Ἀβασίλευτοι ἀκρίδες, ψυχαὶ λογικαὶ μὴ σαλευόμεναι ὑπὸ τοῦ θανάτου καὶ ὑπὸ τῶν σπερμάτων διατρεφόμεναι. | lat-pg Locustae regem non habentes, sunt animae rationales, quas mors non concutit quaeque a seminibus aluntur. | nesic „Скакавци који немају краља међу собом“ јесу душе над којима не влада смрт и које се хране Божијим семеном. Прич. 30, 27. |
20 20 20 | grc-pg Ἀσκαλαβότης, ἔστι νοῦς πρακτικὸς, ἐπερειδόμενος ἀρεταῖς καὶ κατοικῶν ἐν ταῖς γνώσεσι τῶν οὐρανίων δυνάμεων. | lat-pg Stellio sive animalculum simile lacertae domorum parietes perreptans, est mens activa innixa virtutibus, inque coelestium potestatum cognitionibus inhabitans. | nesic „Гуштер“ је делатни ум који се ослања на врлине и пребива у познању небесих сила. Прич. 30, 28. |
21 21 21 | grc-pg Σκύμνος λέοντος, ἔστιν ἄνθρωπος ἀπαθὴς τῶν ἐν αὐτῷ γενομένων βασιλεύσας θηρίων. | lat-pg Catulus leonis, est homo absque passionibus, qui regnavit super feras in suam redactas potestatem. | nesic „Младунче лава“ је бестрасни човек који влада над зверима порођеним у његовом унутрашњем свету. Прич. 30, 30. |
22 22 22 | grc-pg Ἀλεκτρυὼν, ἔστιν ἄνθρωπος πνευματικὸς πληρούμενος γνώσεως καὶ ἑτέραις εὐαγγελιζόμενος ψυχαῖς τὴν παρὰ τοῦ νοητοῦ ἡλίου γενομένην ἡμέραν. | lat-pg Gallus, est homo spiritualis cognitione plenus atque aliis animabus annuntians eum qui ab intellectuali sole gignitur diem. | nesic „Петао“ је духовни човек испуњен познањем који другим душама благовести дан што свиће посредством умственог сунца. Прич. 30, 31. |
23 23 23 | grc-pg Τράγος, ἔστιν ἀνὴρ πρακτικὸς τῶν ἐν αὐτῷ ἀτάκτων λογισμῶν ὀρθῶς καθηγούμενος. | lat-pg Hircus, est vir activus qui recte regit inordinatas, quae in se ipso sunt, cogitationes. | nesic „Јарац“ је делатни човек који правилно управља расутим помислима у свом унутрашњем свету. Прич. 30, 31. „Цар“ је човек који се удостојио Царства Небеског и који је одгојен да подучава друге. |
24 24 24 | grc-pg Βδέλλα, ἔστι φύσις ἀκάθαρτος τὸ δίκαιον αἷμα ἐκ τῶν λογικῶν ψυχῶν ἐκμυζῶσα. | lat-pg Hirudo sive sanguisuga, est natura impura emungens justum sanguinem ab animabus rationalibus. | nesic „Пијавица“ је нечиста природа која исисава праведну крв из логосних душа. Прич. 30, 15. |
25 25 25 | grc-pg Ἅδης, ἔστιν ἄγνοια φύσεως λογικῆς κατὰ στέρησιν τοῦ Θεοῦ θεωρίας ἐπισυμβαίνουσα. | lat-pg Infernus, est ignorantia naturae rationalis per privationem contemplationis Dei superveniens. | nesic „Ад“ је незнање логосне природе које настаје као последица лишености сагледавања Бога. Прич. 30, 16. |
26 26 26 | grc-pg Γυνὴ, ἔστιν ἀφροσύνη λογικὰς ψυχὰς ἐπὶ ἀκαθαρσίαν προσκαλουμένη. | lat-pg Mulier, est dementia rationales animas ad impuritatem provocans. | nesic „Жена“ је неразборитост која логосну душу позива на нечистоту. Прич. 30, 16. |
27 27 27 | grc-pg Γῆ, ἔστιν ἕξις χειρίστη ἐξ ἀσεβείας καὶ παρανομίας συλλεγομένη. | lat-pg Terra, est habitus pessimus ex impietate atque injustitia collectus. | nesic „Земља“ је најрђавија навика састављена од непобожности и безакоња. Прич. 30, 16. |
28 28 28 | grc-pg Πῦρ, ἔστι κακία φύσεως λογικῆς φθαρτικὴ τῶν τοῦ Θεοῦ ἀρετῶν. | lat-pg Ignis, est malitia naturæ rationalis virtutum Dei corruptrix. | nesic „Ватра“ је порок логосне природе који уништава Божије врлине. Прич. 30, 16. |
29 29 29 | grc-pg Ὕδωρ, ἔστι γνῶσις ψευδὴς σβεστικὴ γνώσεως ἀληθοῦς. | lat-pg Aqua, est falsa notitia exstinctiva veræ cognitionis. | nesic „Вода“ је лажно познање које гаси истинско познање. Прич. 30, 16. |
30 30 30 | grc-pg Ὀφθαλμὸς καταγελῶν, ἔστι φύσις ἀκάθαρτος τῆς τοῦ Θεοῦ καταγελῶσα γνώσεως καὶ ἀτιμάζουσα τὴν ἐν τοῖς γεγονόσι σοφίαν. | lat-pg Oculus deridens, est natura impura Dei cognitionem irridens nulloque habens honore seu aspernans sapientiam in his quæ facta sunt. | nesic „Подсмешљиво око“ је нечиста природа која се руга познању Бога и презире мудрост која почива у бићима. Прич. 30, 17. |
31 31 31 | grc-pg Κόρακες, εἰσὶ δυνάμεις ἅγιαι, φθαρτικαὶ τῶν κακιῶν. | lat-pg Corvi, sunt potestates sanctæ, vitiorum peremptrices. | nesic „Вране“ су свете силе које уништавају пороке. Прич. 30, 17. |
32 32 32 | grc-pg Φάραγγες, εἰσὶ ψυχαὶ λογικαὶ κοιλανθεῖσαι ἀπὸ κακίας καὶ ἀγνωσίας. | lat-pg Barathra, sunt animæ rationales excavatæ a malitia et ignorantia. | nesic „Долине“ су логосне душе опустошене пороком и неспознањем. Прич. 30, 17. |
33 33 33 | grc-pg Νεοσσοὶ ἀετῶν, εἰσὶ δυνάμεις ἅγιαι τοὺς ἀκαθάρτους καταβάλλειν πεπιστευμέναι. | lat-pg Aquilarum pulli, sunt potestates sanctæ quæ præsunt ad depellendos impuros. | nesic „Младунци орла“ су свете силе којима је поверено свргавање нечистих бића. Прич. 30, 17. |