Видео сам писмо твоје светости у којем си показао изобилну љубав према нама и заповедио нам да ти пошаљемо понешто од наших трудова. Раније нисам желео послати ништа од мојих списа, због стида пред лицем твоје трезвености. Но, сада, пошто ми је заповеђено, ја сам се одмах повиновао и послао ти књигу с насловом Противречитељ, како би је могао читати, исправити и допунити шта год недостаје, у случају да смо неку од нечистих помисли представили непрецизно или нисмо пронашли прави одговор који им се супротставља. Исповедам твојој преподобности како се једно време уопште нисам бавио размишљањем о демонским помислима како доликује, јер сам често био узнемираван њима, а након твог одласка из моје келије претрпео сам неописива страдања од њих. Ипак, сада благодарим нашем Господу због ствари које сам чуо и сазнао о теби, баш као што се и молих.

Буди, дакле, мој проповедник уздржања и смиреноумља, истребљивач помисли и сваке охолости која се подиже против познања Христа, да би ум у тренутку молитве имао смелости према Богу – наиме смелости која припада онима који превазилазе ове помисли – и како не би отежао или био свучен с висине, будући или оборен гневом или помућен жељом. Такве ствари се дешавају гневљивим и прождрљивим људима који се не подвизавају у уздржању током дана и тако не могу избећи зла маштања током ноћи.