Нека онај који се упушта у суровија телесна подвижничка дела не чини ово због похвале и нека се не надима људском славом због наведеног. Јер, ако демони могу учинити душу охолом у овим стварима, они могу суровост и телесни подвиг удружити с људском славом, и могу подстакнути душу к достизању још већих подвижничких дела, еда би се она још више преузносила. Заиста, демони шапућу у нашем унутрашњем свету кроз помисли и предлажу нам следеће: „Као што је тај и тај преузео на себе сурови подвиг, и стекао велики углед, и након што се упокојио о њему се још увек причало, тако би требало и ти да се попнеш на висине подвижничких достигнућа, и да свој големи углед прошириш читавом васељеном, и да људи говоре о теби чак и након твоје смрти“. Посредством ових обмана, демони не само да ратују с твојим телесним подвижничким напорима, већ те позивају да склопите савезништво, јер посредством ових ствари они ударају на душу силним невољама. И заиста, они уздижу монаха до трона учитељске службе, еда би због овога био извикан као први међу великим подвижницима и зналцима. Након тога, демони подстичу у њему завист и љубомору према онима који су хваљени због својих врлинских постигнућа, и због чијих се подвижничких делања многи диве, и чије је познање на сличан начин прослављено. Понекад на преваран начин успављују распаљеност његове плоти, сакривајући нечисте помисли његовог унутрашњег света, еда би помислио како је властитим суровим начином живота савладао духа блуда, и како је освештао своје срце у блиставом исијавању светих, и како се узнео на највишу лествицу светости. Осим тога, демони му изображавају дуготрајност његових подвижничких дела, и његовог уздржања, и многог пошћења, еда би се монах погордио као онај који се истиче међу другима и да би се узохолио пред осталом браћом, сматрајући их осредњим монасима. Исто тако, подстичу га да препричава своје борбе као да су остварене само његовом властитом снагом, говорећи: „Ја сам то и то учинио, подвизавао сам се у таквим и таквим делањима, веома сам пострадао“, а затим затварају његова уста да не могао даље да говори и каже: „Али, ово нисам учинио ја, већ Божија помоћ која је у мени“; јер, демони не допуштају да исповеди Бога као свог помоћника у делима због којих се хвали, еда би покупио за себе све похвале због својих надметања, као да је успео да однесе победу у свим борбама ослањајући се само на властиту тобожњу снагу; као последица реченог, монах се утапа у дубине богохуљења, јер из своје безумности сматра да је једино себе самог имао за помоћника. Према томе, када његово срце одзвања помислима славољубља и када им се не супротставља, монах неће моћи да избегне махнитост која се збива у тајности његовог унутрашњег човека, јер његов управљачки део душе бива пометен или уверљивим сновима, или приказама које узимају обличје за време ноћних бдења, или виђењима која опажамо при промени светлости. Јер, „сам Сатана узима на себе обличје анђела светлости“ да би нас обмануо, те говори да ће нам пружити благодатни дар како бисмо пали ничице пред њим и поклонили му се. Или, пак, објављује да ће те уздићи до светости и обећава да ће те посветити. Нажалост, неки су у ово поверовали, и истине се лишили, и с ума скренули. Ти, дакле, молитвени заступниче Свете Тројице, знајући све ово, чувај своје срце с великом будношћу у подвижничким напорима које предузимаш, еда не би обраћао пажњу само на спољашње подвиге и био уловљен унутрашњим замкама!

Произнесох ове речи ове тебе ради, чедо моје, и нека срце твоје сачува изреке моје. Сећај се Христа који те чува и немој заборавити једносуштну Тројицу којој се поклањамо!