Пошћење одсеца неумереност у храни, а блудну похоту гаси уздржање сједињено с молитвом.

Милосрђе укида среброљубље, које је мајка идолопоклонства, а нада у Бога пресеца телесне бриге.

Читање речи Божије и бдење праћено молитвом сабирају заблудели ум.

Дуготрпљење и псалмопојање укроћују налет гнева.

Подношење и сузе изгоне чамотињу, а омраза задовољстава утишава световну тугу.

Гостољубље се стиче смиреноумљем, те одбацивањем властољубља и моћи. Гордост, као исконско зло и гадост пред Господом, наиме гордост што јој се и Бог противи, бива умирена од стране безмерног смиреноумља које говори: „Земља сам и прашина“. И опет: „Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде зидари“ и покушавају да га сачувају.

Као што није могуће пречистити узбуркану воду док се не умири, тако ни монах не може спознати, нити очистити свој унутрашњи свет ако се снажно и стрпљиво не посвети тиховању.

Многоглагољивост узнемирава душу, неумерини сан оптерећује мишљење.

Расплинута жеља поткопава безазленост ума.

Неуздржани смех уништава скромну нарав.

Сусрети с многим људима помућују нашу добру навику, а оговарање нас удаљава од мира.

Сусрети с порочним људима наликују ударцима многих стрела по човеку, јер што га стреле више погађају, то га кончини живота приближавају.

Ако си читаво време свог живота провео у манастиру, али ниси стекао врлину – која твоме унутрашњем свету пружа доказ да си постао син Божији, и да си прешао из смрти у живот, јер Господ пребива у теби – не очекуј да ћеш наследити Царство Небеско.

Ревност, чежња за Богом и умртвљење тела рађају сузе, а сузе чисте душу од сагрешења, као што брушени камен скида рђу с железа.

Уживање је слатко, али је „тама најкрајња“ ужасна; врлина је тешко достижна, али неизрецива је слава светих и праведних.

Као што птица глатко пресеца ваздух у лету, тако душа крилима врлина узлеће на висине.

Као што облак скрива исијавање сунчевих зрака, тако гнев помрачује блистање душе.

Као што се капи кише не могу пребројати, тако се ни мудрост Божија не може докучити.

Као што је немогуће пренети воду на узвишење, ако није са свих страна затворена и не може нигде да исцури, тако ни ум не може промишљати вишње ствари, нити се може наћи на месту бестелесних бића, ако нема очишћено срце и ако се не окрене оним стварима које га држе у сабраности.

Као што је немогуће угледати властити лик у узбурканој води, тако ни ум неће моћи да угледа Господа као у огледалу, ако не уреди свој унутрашњи свет и не очисти душу од пристрасне везаности за тварне ствари.

Као што је немогуће саградити кулу без вештог зидара, тако је немогуће задобити Божију мудрост без борбе; и као што је немогуће успешно водити борбу без разборитости, тако је немогуће пронаћи разборитост без жарке жудње и ревности за божанским.

Као што је немогуће да дрво роди плод, ако не проведе неко време у земљи и не напаја се кишницом, тако ни човек не може родити савршени плод праведности, ако не подноси невоље и искушења ради истине.

Као што је немогуће начинити железни сасуд, ако га не излијемо у пећи, тако је немогуће постати свет без искушења и подношења напада противника ђавола.

Онај који бежи од корисног искушења, тај бежи од вечног живота.

Онај који не подноси невоље ради Господа, тај неће видети брачну одају Христову.

Као што вода доприноси расту биљака, тако невоља доприноси расту праведности у души праведника.

Онај који не изгладњује и не потчињава властиту плот, већ задовољава плотске жеље, неће окусити од истините вечере, нити ће се оденути у светле одежде.

Као што сунце није криво што слепи човек не види светлост, јер узрок његовог слепила је слабовидост очију, тако би и онај који је лишен Сунца праведности требало себе да окривљује, јер ово му се догодило због његовог сујетног живљења.

Као што мртвац не осећа, ни похвалу, ни увреду, тако и верник презире, било славу, било срамоту.

Као што извор који је очишћен од околних тварних стихија протиче бистром водом, тако и ум који је очишћен од гнева, злопамћења и телесних брига проналази чисто познање и рађа сладосну жудњу у ономе који је речено познање стекао.

Попут човека који је кренуо на пут, али га није окончао, већ се зауставио на његовој половини и постао подсмех онима која га гледају, јер нити се вратио на почетак, нити је доспео до циља, такав је онај који је започео живот према божанском закону, али није довршио свој пут, јер се препустио безочности и прекомерном смејању, због чега ће бити лишен вечног живота.

Као што је немогуће да атлета буде овенчан победничким венцем без надметања, тако је немогуће постати хришћанин без борбе.

Као што теразије нису равномерне када једна страна претеже, тако ни Божије заповести неће бити испуњене када преовладавају телесне бриге.

Као што није могуће научити се вештини без упорности и утрошеног времена, тако је немогуће задобити молитву без посвећености Богу у исправности срца.

Онај који није стекао чисту молитву, тај нема оружја за борбу.

Онај који није украшен и очишћен врлинама Божијим, тај ће постати боравиште демона.

Као што је немогуће да цар борави у дому сиромаха, тако ни Христос неће пребивати у души што је укаљана грехом.

Као што се запустело поље може довести у ред марљивим радом, тако се и душа која је подивљала због властитих грехова може припитомити животом према Божијем закону.

Као што стена у мору остаје чврста и непоколебива чак и при ударцима таласа, тако и човек који се усавршио у врлинама и који се саживео с њима остаје постојан при налетима ђавола.

Као што лекар смишља лекове који исцељују болест, тако познање Бога, када се брижљиво чува, подучава оног који учествује у њему на који се начин може сачувати и напредовати према већим стварима.

Као што бујица сама себи крчи пролаз, тако и грех самоуништава онога који га је прихватио.

Као што је јелену који је упао у замку немогуће да лако побегне, тако и онај који задовољава своје жеље и проводи живот у овом свету не може побећи греху, јер зле жеље и уживања представљају тешко раскидиво уже.

Као што се лоза која не рађа добре плодове сече да њено место не би остало неплодно, тако ће Господ искоренити свакога који не рађа плодове Духа Светога.

Као што је неизводиво да човек погођен стрелом не буде повређен, тако је немогуће да монах који је примио злу помисао не буде рањен.

Као што онај који је напустио прави пут лута по непознатој земљи и не зна куда иде, тако лута и човек који не верује у једносуштну Тројицу.

Као што се човек састоји од много делова, премда има једну природу, тако се Света Тројица разликују у погледу имена и ипостаси, премда имају једну природу. А Божију природу не би могао разумети чак и кад би на крилима узлетао. Јер, будући наш Творац, Бог је недокучив.

Као што начињена посуда не познаје исходиште и природу онога који ју је начинио, тако ни људско биће неће разоткрити исходиште и природу Бога.

Обуздај своју радозналост у погледу Тројице, већ напросто веруј и поклањај им се. Јер, онај који је радознао, тај не верује.

Стичи мудрост, а не сребро, и цени блиставу одежду Христа Господа нашег више од сваке свилене хаљине, јер ти тварне ствари неће бити ни од какве користи у дан смрти.

Као што ватра прождире шикару, тако ће сваки грешник бити прогутан вечним и бескрајним огњем, те ће се неумориво мучити у њему.

Нема ничег великог у томе ако постанемо праведни. Јер, постаћемо онаквим каквим нас је Бог у почетку створио, односно, „врло добрим“.

Онај који живи противприродно не испуњава заповести Божије.

„Свеколика мудрост је у страху Господњем“, а свако образовање које не подучава закону Гоподњем јесте лудост и безумност.

Вера и крштење те неће избавити вечног огња без дела праведности. Ако си се сјединио с Христом, држи заповести Његове; и ако верујеш у будући живот, тражи вечну славу и бој се пламеног мача! Међутим, ако не испуњаваш наредбе Божије, немој себе звати верником.

Свеколика твар се повинује наредби Божијој, осим човека ради кога је све постојеће створено.

Ако чувамо себе чистим нећемо ништа допринети Богу, али ћемо прибавити себи живот и неизрециви починак вечних добара.

Немој говорити: „Нисам у стању да одржим заповест Божију због свог оца, или мајке, или жене, или деце, или нечег другог“. Јер, они те неће избавити од надолазећег гнева и неуспављивог црва. Нека ти буде мрзак и огаван свако ко те омета у испуњавању заповести Божијих и стицању божанских врлина, јер с таквима није добро „ни да једеш заједно“.