Ако неко жели да припреми благомирисни тамјан, требало би равномерно да помеша чист ливан, касију, ониху и уље, као што је прописано Законом. Ово указује на четири начелне врлине. Јер, ако су оне потпуно и подједнако присутне, ум неће бити остављен на цедилу.

Душа очишћена пуноћом врлина успоставља у уму стање постојаности, чинећи га пријемчивим за наведено стање.

Молитва је присно заједничарење ума с Богом. Какво стање је потребно уму да би допрео до свог Владике без освртања уназад и да би остварио заједничарење с Њим без икаквог посредника?

Ако је Мосије био спутан када је покушао да се приближи грму који је горео на земљи, све док није изуо сандале с ногу својих, како би онда ти, све док не одбациш сваку острашћену умну представу, могао да видиш Онога који је изнад сваког чувственог виђења и заједничариш с Оним који је изнад сваког умственог поимања?

Најпре се моли да примиш сузе како би уз помоћ жаловања могао припитомити зверолику свирепост које је прирођена твојој души и како би исповедањем својих преступа Господу могао примити опроштај од Њега.

Испомажи се сузама како би задобио испуњење свих својих мољења. Јер, Владика се силно радује због тебе када се молиш са сузама.

Чак и ако на молитви изливаш потоке суза, ни у ком случају се не преузноси у себи као да си бољи од других људи. Јер, твоја молитва је потпомогнута како би могао лакше да исповедиш властита сагрешења и умилостивиш Владику сузама. Према томе, немој средства против страсти претварати у страсти, еда не би још више разгневио Онога који ти је даровао ову благодат.

Многи плачу због властитих грехова, али заборављају на смисао суза и махнитају у своме безумљу.

Стани крепко и с добрим расположењем на молитву, те одагнај од себе сваку бригу и све помисли, јер оне те узнемиравају и смућују како би олабавиле твоју устремљеност.

Када демони примете твоју ревносну намеру да се истински молиш, они тада подмећу умствене представе о свакојаким нужним стварима; после неког времена, они побуђују сећање на ове ствари и подстичу ум да трага за њима; и ако их не пронађе, ум постаје веома жалостан и обесхрабрен. И након што стане на молитву, демони га подсећају на ствари које је тражио и које је у свом сећању задржао, еда би га познањем ових ствари раслабили и да би га плода молитве лишили.

Потруди се да твој ум у тренутку молитве буде глув и нем, па ћеш моћи да се молиш.

Кад год на тебе наиђе искушење, или се сусретенеш с противречењем, или те жеља да се осветиш некоме подстакне на гнев, или из тебе напрасно провале бесмислени јауци, сети се молитве и суда који ће над њом бити спроведен, па ће безакони покрети твоје душе сместа бити утишани.

Све оно што чиниш да би се осветио брату који ти је нанео неправду постаће камен спотицања у тренутку молитве.

Молитва је изданак кротости и негневљивости.

Молитва је бујање радости и благодарности.

Молитва је противотров за тугу и чамотињу.

Иди, продај све што имаш и раздели сиромашнима, те узми крст свој и одреци се себе самог, па ћеш моћи да се молиш без расејаности.

Ако хоћеш да се похвало молиш, одричи се себе свакога часа; па чак и ако страдаш сваком могућом невољом, настави да се мудрољубиво бавиш молитвом.

Коју год невољу стрпљиво подносиш док се мудрољубиво бавиш молитвом, открићеш да ће она донети плода у тренутку молитве.

Ахо хоћеш да се молиш како треба, не жалости ниједну душу, иначе узалуд трчиш.

Остави дар свој пред жртвеником, каже, те најпре иди и помири се с братом својим, а затим ћеш моћи неометано да се молиш. Јер, злопамћење рањава управљачки део душе онога који се моли и помрачује његову молитву.

Они који гомилају жалости и злопамћења у свом унутрашњем свету, а затим очекују да се моле, бивају попут људи који захватају воду и сипају је у пробушену посуду.

Ако будеш трпељив, увек ћеш се молити с радошћу.

Када се молиш како треба, на тебе ће навалити такве ствари да ћеш помислити како је сасвим оправдано да прибегнеш гневу. Међутим, не постоји никакав гнев на ближњега који може бити оправдан. И ако тражиш, наћи ћеш да се ствар може повољно разрешити без икаквог гнева. Према томе, употреби сва могућа средства да би зауставио провалу беса.

Пази да се не заразиш док покушаваш да исцелиш другога и на тај начин умањиш своју молитву.

Ако поштедиш друге свога гнева, бићеш и сам поштеђен од других, те ћеш се показати разборитим и бити убројан међу оне који се моле.

Ако се наоружаш против гнева, нећеш се никада препустити жељи. Јер, жеља храни гнев, а гнев помућује умствено око и расејава стање молитве.

Немој усвајати само спољашње облике молитве, већ усмери свој ум према пажљивом разумевању духовне молитве с великим страхопоштовањем.

У одређеним приликама се молиш добро чим станеш на молитву, док у другим приликама, чак ни после силног труда, не достижеш жељени циљ. Ово се збива да би још ревносније тражио, и да би примио, и да би сачувао оно што си остварио.

Када нам с времена на време приступи анђео, тада од нас сместа одступају сви који нам се супротстављају, а ум прима велико олакшање и моли се као што му приличи. С времена на време, пак, када против нас бесни уобичајена борба, ум се обрушава на земљу и различите страсти му не допуштају да устане, јер су га прерано узнемириле. Ипак, ако настави да тражи, наћи ће, и ако настави да куца, отвориће му се.

Немој се молити да твоја воља буде испуњена, будући да није у свему сагласна с вољом Божијом! Напротив, моли се онако како си научен, говорећи: „Нека се испуни Твоја воља у мени“. И у свим стварима тражи речено, наиме, да се испуни Његова воља. Јер, Он хоће само оно што је добро и корисно за твоју душу, док ти не тражиш увек ово.

Често сам у својој молитви тражио оно што ми се чинило добрим и истрајавао сам у своме мољењу, безумно присиљавајући вољу Божију и не препуштајући Ономе који једини зна шта ми користи да уреди према своме промислу. И чим сам на крају добио оно што сам тражио, сместа сам зажалио што сам желео да буде по мојој вољи. Јер, ствар није испала онако како сам замишљао.

Има ли неког другог добра осим Бога? Према томе, препустимо Њему све што се односи на нас и биће нам добро. Јер, Он је посве добар и пружа добре дарове.

Немој се онеспокојавати ако Бог сместа не испуни оно што си тражио у својој молитви. Јер, Он хоће да ти учини још веће доброчинство, уколико постојано истрајеш у молитви. Наиме, шта је узвишеније од присног заједничарења с Богом и заносног сједињења с Њим?

Нерасејана молитва је најузвишеније умствено делање ума.

Молитва је узношење ума к Богу.

Ако жарко чезнеш да се молиш, одреци се свега постојећег, еда би све постојеће наследио.

Најпре се моли да будеш очишћен од страсти; затим да се избавиш од незнања и заборавности; и на крају да се избавиш од сваког искушења и остављености.

У молитви тражи само праведност и Царство – односно, врлину и познање – а све остало ће ти се додати.

Праведно је молити се не само за властито очишћење, већ и за очишћење свих својих истомишљеника, како би подражавао анђеоском начину живота.

Погледај да ли истински стојиш пред Богом у својој молитви, или стојиш као заробљеник људске похвале и желиш да уловиш људску славу, служећи се молитвом пред другима као покривалицом.

Било да се молиш с браћом, било да се молиш сам, постарај се да се молиш с разумевањем, а не само да би испунио обичај.

Молитва с разумевањем јесте дубока усредсређеност која је праћена побожношћу, скрушеношћу и страдањем душе, те исповедањем својих падова неизрецивим уздасима.

Ако твој ум још увек лута у тренутку молитве, он још не уме да се моли као монах, већ се моли као световни човек који украшава властиту спољашњу скинију.

Потруди се да у молитви свим силама чуваш своје памћење како те не би подсетило на властите страсти, већ како би те подстакло на спознају да стојиш пред Богом. Јер, сећање по природи ствари често поткрада и разоружава ум у тренутку молитве.

Док се молиш сећање изображава пред тобом маштарије о стварима из прошлости, или маштарије о новим бригама, или маштања о лицу човека који те је увредио.

Демон је веома злобан према ономе који се моли и користи свакојака лукавства да би га одвратио од његовог циља. Због тога демон не престаје да подстиче умне представе ствари уз помоћ сећања и да распирује свеколике страсти уз помоћ плоти, еда би омео човеков врлински пут и пружање к Богу.

Када упркос својим многим напорима не може да поремети молитву усрдног човека, злонамерни демон се на неко време удаљава од њега; и након што човек заврши молитву, демон предузима своју освету. Он тада или распаљује гнев у човеку и уништава прекрасно стање које је посредством молитве уобличено у његовом унутрашњем свету, или га постиче на неко алогосно уживање и тиме вређа ум.

Помоливши се као што приличи, очекуј оно што је неприлично, те стани храбро да би сачувао плод који си задобио, јер си од самог почетка назначен да обрађујеш и чуваш рајски врт. Према томе, немој остављати незаштићеним оно што си задобио властитим напором, иначе нећеш имати никакве користи од молитве.

Целокупна борба између нас и нечистих демона не тиче се ничег другог осим духовне молитве, јер духовна молитва је за демоне веома непријатељска и бременита, док је за нас веома спасоносна и утешна.

Зашто демони желе да побуде у нашем унутрашњем свету стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, злопамћење, као и све друге страсти? Управо зато да ум – поставши одебљао у наведеним страстима – не би могао да се моли као што приличи. Јер, када страсти почну да дивљају у нашем раздражајном делу душе, оне не допуштају уму да се покреће логосно и да трага за Логосом Божијим.

Ми трагамо за врлинама због логоса створених бића, а за логосима створених бића трагамо због њиховог суштаственог Логоса, који је обично појављује у тренутку молитве.

Стање молитве је бестрасно настројење које посредством најузвишенијег ероса заноси мудрољубиви и духовни ум на умствене висине.

Онај који жели истински да се моли не би требало само да влада гневом и жељом, већ би требало да постане слободан од сваке острашћене умствене представе.

Онај који љуби Бога непрестано присно заједничари с Њим као с Оцем, одвраћајући се од сваке острашћене умствене представе.

Достизање бестрашћа не значи да се неко истински моли. Јер, могуће је имати бестрасне умствене представе и бити заокупљен њиховим садржајем, и тако се удаљити од Бога.

Чак и када се ум не задржава на бестрасним умственим представама о стварима, то још не значи да је достигао место молитве. Јер, он се може задржати на сагледавању ствари и на размишљању о њиховим логосима. И премда ово могу бити бестрасне речи, оне ипак представљају сагледавање ствари, те остављају свој утисак на уму и удаљавају га од Бога.

Чак и ако ум превазиђе сагледавање телесних природа, то још не значи да је угледао савршено место Божије. Јер, он се може задржати на познању умствених бића и постати многообразан, будући да се усредсређује на њихову многообразност.

Ако хоћеш да се молиш, потребан ти је Бог који дарује молитву ономе који се моли. Дакле, призивај Њега и говори: „Да се свети име Твоје, да дође царство Твоје“, другим речима, Дух Свети и Јединородни Син Твој. Јер, управо тако нас је научио сам Господ, казујући да се Оцу треба поклањати у духу и истини.

Онај који се моли у духу и истини не поклања се своме Творцу због Његове творевине, већ га прославља само ради Њега самог.

Ако си богослов, молићеш се истински; ако се истински молиш, онда си богослов.

Када се ум у великој жудњи за Богом мало по мало, такорећи, удаљава од плоти, и када се овдраћа од свих умствених представа које исходе из чулних утисака, или сећања, или ћуди, поставши испуњен радошћу и побожноћу, тада можеш помислити да се приближио границама молитве.

Састрадавајући нашим слабостима, Свети Дух нас увек изнова посећује, па чак и док се још увек нисмо очистили. И ако само нађе да се наш истинољубиви ум моли, Он продире у њега и разгони читаву фалангу помисли и умствених представа које га опкољавају, распаљујући у њему ерос према духовној молитви.

Док други посредством телесних промена уводе у ум помисли, умствене представе и сагледавања, дотле Бог дејствује на супротан начин: продирућу у ум, Бог усађује у њега познање које Он сам хоће, те посредством ума припитомљује нескладност тела.

Онај који жарко љуби истинску молитву, али се гневи и злопамти, не може бити ништа друго до махнит. Јер, он је сличан човеку који жели јасно да види, а притом наноси штету властитим очима.

Ако жудиш да се молиш, немој чинити ништа што се противи молитви, еда би ти се Бог приближио и корачао с тобом на твоме путу.

Када се молиш немој божанству приписивати никакво обличје у свом унутрашњем свету, нити допусти да се неко обличје утисне у твом уму, већ Нетварном приступи на нетваран начин, па ћеш задобити разумевање.

Чувај се замки непријатеља! Јер, понекад, док се молиш чисто и спокојно, изненада се пред тобом јавља неко чудно и страно обличје, да би те заварало и учинило сујетним, и да би те брзоплетим одређивањем места божанству могло убедити да је божанство подложно количини, премда је само божанство безколичинско и безоблично.

Када завидни демон у тренутку молитве не може пажњу ума да усмери на сећања, он присиљава нарав тела да ствара извесне необичне маштарије у уму и њима их уобличава.

Стоји на стражи својој и чувај свој ум од умствених представа у тренутку молитве. И стоји чврсто у миру свог унутрашњег света, и Онај који састрадава с онима који су у незнању приступиће теби. И тада ћеш примити најблиставији дар молитве.

Нећеш моћи да се чисто молиш уколико се уплићеш у тварна дела и биваш узнемираван непрестаним бригама. Јер, молитва је одбацивање свих умствених представа.

Онај који је окован ланцима не може да трчи, нити је уму могуће да угледа место духовне молитве док је поробљен страстима. Јер, острашћена умствена представа заноси ум тамо-амо и он не успева да буде постојан.

Када ум коначно почне да се моли чисто и бестрасно, тада му демони не приступају с леве, већ с десне стране. Они изображавају пред њим славу Божију и намећу му обличја која су пријатна чулима, еда би ум поверовао како је достигао савршени циљ у погледу молитве. Један изврстан и делатан муж објаснио је да се ово догађа због страсти таштине и због демона који додирује одређено место у мозгу, те чини да наш крвоток трепери.

Чини ми се да демон додирује наведено место како би према свом нахођењу изокретао светлост која окружује ум. На тај начин страст таштине рађа помисли које у уму уобличавају лакомислену претпоставку о могућности смештања божанства и суштаственог познања на одређено место. Оваквог човека не муче телесне и нечисте страсти, те се чини да стоји очишћен пред Богом; наиме, он верује да у његовом унутрашњем свету нема никаквих противничких дејстава и помишља да види божанско јављање, премда оно долази од демона који се служи големим лукавством, те посредством мозга изокреће светлост која је сапостојећа уму и на тај начин уобличава ум, као што смо већ рекли.

Анђео Божији приступа и једном речју зауставља свако непријатељско дејство у нашем унутрашњем свету, те чини да светлост ума дејстује незаблудиво.

Чини ми се да изрека из Књиге Откривења која каже да анђео узима тајман како би придодао молитвама светих указује на благодат која дејствује преко анђела. Он усађује познање истинске молитве, а ум од тог момента стоји слободан од сваке пометености, чамотности и немарности.

Каже се да посуде с тамјаном представљају молитве светих које су приносили двадесет четворица старешина. „Посуда“ симболички представља пријатељство с Богом, те ону савршену и духовну љубав у којој молитва дејствује у духу и истини.

Када помислиш да у својој молитви немаш више потребу да плачеш због властитих грехова, размисли колико си се удаљио од Бога – премда си дужан да непрестано пребиваш у Њему – па ћеш још ватреније своје сузе проливати.

Заиста, када спознаш своју меру, уживаћеш у жаловању, називајући себе, попут Исаије, бедником. Јер, будући нечист и имајући нечиста уста, те живећи међу подједнако нечистим људима и противницима, ти се ипак усуђујеш да станеш пред Господа Саваота!

Ако се истински молиш, наћи ћеш силно осведочење, и анђели ће те пратити као пророка Данила, и просветлиће те у погледу логоса створених бића.

Знај да нас свети анђели подстичу на молитву и да стоје с нама на молитви, те се радују и моле за нас. Међутим, ако постанемо немарни и примимо непријатељске помисли, веома ћемо их узнемирити. Јер, док се они боре за нас, ми не желимо да се молимо Богу чак ни за себе саме. Због тога презиремо богослужење, те остављамо њиховог Бога и Господа да бисмо општили с нечистим демонима.

Моли се долично и спокојно, псалмопој с разумевањем и складно, па ћеш бити попут младог орла који узлеће на висине.

Псалмопојање умирује страсти и укроћује несклад тела; молитва припрема ум на вршење оне делатности која му је особена.

Молитва је делатност која приличи достојанству ума, односно, молитва је најузвишенија и најчистија делатност и употреба ума.

Псалмопојање припада многообразној мудрости; молитва је увођење у нетварно и једнообразно познање.

Познање је красно, јер оно садејствује молитви и побуђује мисаону силу ума на сагледавање божанског познања.

Ако још увек ниси примио благодатни дар молитве или псалмопојања, буди истрајан и примићеш га.

„А каза им причу да би показао како треба свагда да се моле и да не малаксавају“. Према томе, немој малаксавати, нити се обесхрабруј, ако у међувремену ниси примио благодатни дар молитве или псалмопојања, јер примићеш га касније. И затим је наставио с причом, говорећи: „Ако се и не бојим Бога и не стидим људи, одбранићу ову удовицу, јер ми досађује“. Исто тако ће и „Бог одбранити своје изабранике који му вапију дан и ноћ“. Дакле, буди храбар и марљиво истрај у светој молитви!

Немој хтети да се оно што је у вези с твојим животом одвија онако како теби најбоље изгледа, већ онако како је Богу угодно. Тада ћеш бити спокојан и благодаран у својој молитви.

Чак и када ти се чини да пребиваш с Богом, чувај се демона блуда, јер он је веома преваран и крајње осветољубив, те жели да буде хитрији од покрета и будности твога ума, еда би га отргнуо од Бога, док стоји пред Њим с побожношћу и страхом.

Ако се брижљиво стараш око молитве, припреми се за најезде демона и стрпљиво подноси њихово бичевање. Јер, они ће насрнути на тебе попут дивљих звери и озледити читаво твоје тело.

Припремивши се попут искусног рвача, немој се поколебати чак и ако неочекивано угледаш неку утвару; и немој се онеспокојавати ако видиш да се мач подиже на тебе, нити ако се упаљена буктиња устремљује на твоје лице; немој се узнемиравати чак и ако опазиш неко ужасно и крваво обличје. Немој ни по коју цену допустити да твоја душа буде поражена! Напротив, стани непоколебиво, исповеди добро исповедање вере, па ћеш смело гледати на непријатеље своје.

Ако подносиш страдање, окусићеш радост; а онај који подноси непријатне ствари неће бити лишен удела у пријатним стварима.

Чувај се да те зли демони не преваре неким виђењем! Буди разборит у свом унутрашњем свету, окрени се молитви и призивај Бога да те Он сам просветли, ако умствена представа долази од Њега. Међутим, ако не долази од Њега, моли га и призивај да сместа удаљи од тебе ову заблуду. И буди храбри, јер пси неће моћи да ти се супротставе, ако притекнеш Богу с жарким мољењем. Наиме, сместа ће далеко бити одагнани, невидљиво и тајно бичевани силом Божијом.

Требало би да ти је познато и ово демонско лукавство: Понекад се демони поделе међу собом у две скупине. И ако им се учини да тражиш помоћ против једне скупине, друга скупина улази у обличју анђела и изгони прву скупину која те напада, еда би помислио како су те избавили свети анђели.

Побрини се да задобијеш велико смиреноумље и мужевност, па се демонски насртаји уопште неће коснути твоје душе. И њихов „бич се неће приближити дому твоме, јер ће Бог анђелима својим заповедити за тебе“, и они ће на невидљив начин отерати од тебе свако непријатељско дејство.

Онај који се брижљиво стара о чистој молитви чуће буку, тресак и урлике, али неће одустати од молитве, нити ће препустити свој унутрашњи свет демонима, већ ће казати Богу: „Нећу се бојати зла, јер Ти си са мном“, те друге сличне стихове.

У тренуцима оваквих искушења моли се кратком и жестоком молитвом.

Ако демони прете да ће се изненада појавити у ваздуху како би те избезумили и помутити твој ум, или како би попут дивљих звери озледили твоју плот, немој им допустити да те устраше, нити обраћај пажњу на њихове претње. Они те искушавају да би те уплашили, као и да би видели да ли обраћаш пажњу на њих или их сасвим презиреш.

Ако у својој молитви стојиш пред Богом, Сведржитељем, Творцем и Промислитељем свега постојећег, зашто стојиш тако безумно пред Њим, те напушташ Његов непобедиви страх да би се плашио комараца и бубашваба?! Зар не чујеш онога који говори: „Бој се Господа Бога свог“; и опет: „Онога кога се све боји и дрхти пред силом Његовом“, и остало?

Као што је хлеб храна за тело и врлина храна за душу, тако је духовна молитва храна за ум.

Немој се молити као цариник на свештеном месту молитве, већ као цариник, еда би и тебе Бог оправдао.

Бори се да никог не проклињеш у молитви, еда своју молитву не би учинио мрском и порушио оно што си изградио.

Нека те подучи онај који је дуговао десет хиљада таланата: Ако не опростиш своме дужнику, нећеш ни ти добити опроштај. Јер, каже се: „Предаде га мучитељима његовим“.

Одложи све телесне потребе док се молиш, еда се због уједа буве, вашке, комарца или стрвине не би лишио велике користи своје молитве.

До нас је дошла следеће приповест: Лукави ђаво се толико противио једном од светих да је, сваки пут кад би светитељ дизао руке на молитву, узимао на себе обличје лава, подизао своје предње шапе и заривао своје канџе у обе стране бедра овог борца, те није хтео да се удаљи све док светац не би спустио руке своје. Међутим, он их никада не би спуштао пре него што оконча своје уобичајене молитве.

Знамо за још једног сличног монаха – Јована Малог, или, боље рећи, Јована Превеликог – који је тиховао у цистерни и непрестано општио с Богом, а демон се у обличју змије увијао око њега, гризао му плот и бљувао му у лице.

Несумњиво си читао житија тавенисиотских монаха у којима се приповеда да су две змије пузале према ногама аве Теодора док је он држао беседу братији. Међутим, он се није узнемирио, већ је савио ноге у облику свода и допустио им да остану тамо док није окончао своју беседу. Затим их је показао браћа и објаснио шта се догодило.

Читали смо о неком духовном брату коме је, док се молио, дошла змија и причврстила се за његову ногу. Ипак, он уопште није био озлеђен, нити је спустио руке све док није завршио своју уобичајену молитву, јер је љубио Бога више него себе самог.

Чувај око своје од лутања током молитве, одреци се своје плоти и душе, те живи у складу с умом.

Неком другом светом – који се крепко молио и тиховао у пустињи – јавили су се демони и две недеље се поигравали с њим као с лоптом, бацајући га увис и хватајући га на његовој рогожи. Међутим, нису успели чак ни накратко да му одврате ум од пламене молитве.

Још један богољубац се усредсређено молио док је корачао пустињом и њему су пришла два анђела и ходала с њим. Ипак, он уопште није марио за њих, еда не би изгубио бољи удео, јер сетио се речи апостола да нас ни анђели, ни поглаварства, ни силе неће раставити од љубави Божије.

Монах посредством молитве постаје једнак анђелима, жудећи да види лице Оца који је на небесима.

Немој ни на који начин желети да у време молитве примиш икакав образ, нити икакво обличје, нити икакву боју.

Немој жудети да чулима угледаш ни анђела, ни анђелске силе, ни Христа, еда не би сасвим помахнитао, примајући вука уместо пастира и поклањајући се непријатељима демонима.

Таштина је извор заблуде ума; јер, будући обузет таштином, ум покушава да опише божанство уз помоћ различитих обличја и образа.

Што се мене тиче, казаћу оно што сам рекао и почетницима: Блажен је ум који је у тренутку молитве задобио савршену безобличност.

Блажен је ум који се моли нерасејано и све јаче чезне за Богом.

Блажен је ум који у тренутку молитве постаје нестваран и посве неграмзив.

Блажен је ум који у тренутку молитве задобија савршену нечувственост.

Блажен је монах који себе сматра сметлиштем свих ствари.

Блажен је монах који сваког човека сматра Богом после Бога.

Блажен је монах који у свакој радости гледа на спасење и напредак свих људи као на властито спасење и напредак.

Монах је онај који је одељен од свих и сједињен са свима.

Монах је онај који сматра да је сједињен са свима, јер свагда верује да види себе у сваком човеку.

Савршену молитву твори онај који Богу непрестано приноси плод свог првостепеног умственог увида.

Ако желиш да се молиш као монах, избегавај сваку лаж и заклетву; иначе, узалуд примаш на себе изглед који ти не приличи.

Ако желиш да се молиш у духу, немој никога мрзети, и нећеш имати над собом облак који те спутава у тренутку молитве.

Повери Богу потребе тела и тада ће бити очигледно да му повераваш и потребе духа.

Ако се удостојиш да примиш обећања, тада ћеш царовати. Према томе, ако непрестано гледаш на поменута обећања, весело ћеш поднети садашње сиромаштво.

Немој се уклањати од сиромаштва и невоље, јер они су твар од које је саздана необремењена молитва.

Нека ти врлине тела послуже као залог врлина душе, а врлине душе нека постану залог врлина духа. Јер, врлине духа су залог нетварног и суштаственог познања.

Када се молиш против извесних помисли, добро размотри да ли оне брзо јењавају и због чега се ово догађа, еда не би упао у заседу, и био преварен, и постао узрок властите пропасти.

Понекад ти демони предлажу неке помисли, а затим те кураже да се отворено бориш против њих и да им противречиш. Наког тога се добровољно повлаче како би те преварили и убацили ти претпоставку да си почео да побеђујеш помисли и страшиш демоне.

Ако се молиш против одређене страсти или нарочитог демона који те гњави, присети се Онога који је рекао: „Гонићу непријатеље моје и стићићу их, и нећу се вратити док не ишчезну; сатрћу их и неће моћи опстати, пашће под ноге моје“. Изговори ове речи у правом тренутку и наоружај се смиреноумљем против својих непријатеља.

Немој умишљати да си достигао врлину све док се ниси до крви борио за њу. Јер – према речима божанског апостола – потребно је до смрти борити се против греха, на борбени и непорочан начин.

Учинивши доброчинство једном човеку, можеш пострадати од неког другог; јер, будући да су се неправедно понели према теби, можеш бити принуђен да кажеш или учиниш нешто недолично, те проспеш у злу оно што си стекао у добру. Ово и јесте циљ злих демона. Због тога морамо бити веома пажљиви и промоћурни.

Свагда ишчекуј обремењујуће демонске насртаје и изнађи разборит начин да им не паднеш у ропство.

Зли демони се током ноћи сами труде да ставе руке на духовног учитеља и онеспокоје га, док се током дана служе људима који разним невољама, клеветама и опасностима окружују учитеља.

Немој бежати од ових избељивача вуне, јер они удараце задају, и својим ногама тапкају, и растежу, и глачају како би избелили твоје блиставе.

Све док се у потпуности не одрекнеш страсти, већ се својим умом противиш врлини и истини, нећеш пронаћи миомирисни тамјан у недрима својим.

Онај који жуди за молитвом се преселио из овог света и непрестано живи на небесима, и то не само на пуким речима, већ благодарећи свом анђеоском делању и божанском познању.

Ако се једино у време невоља присећаш колико је Судија страшан и неумољив, то значи да се још увек ниси научио како да служиш Господу са страхом и како да се радујеш у Њему с трепетом. Према томе, знај да је у време духовног починка и гозбе потребно још усрдније поклањати се Њему с побожношћу и страхопоштовањем.

Расуђивање поседује онај муж који пре достизања савршеног преумљења подноси болно сећање на своје пређашње грехе и праведну казну што се за њих тражи у вечном огњу.

Онај ко још увек подлеже гресима и испадима гнева, те се бестидно усуђује да тежи к познању божанскијих ствари, или да се посвети нетварној молитви, треба да прими апостолски укор, наиме, да није безопасно молите се обнаженом и непокривеном главом. Таква душа, каже апостол, треба да има власт над главом због анђела који ту предстоје, одевајући се у прикладну скромност и смиреноумље.

Као што напрегнуто и непосредно пиљење у сунце, при његовом најачем подневном сијању, не доноси никакво добро ономе који има очну болест, тако и онај који има острашћен и нечисти ум не стиче ништа корисно опонашањем страхотне натприродне молитве у духу и истини, већ против себе изазива негодовање божанства.

Ако Непотребити и Непристрасни одбија да прими онога који је дошао с даром за олтар све док се не измири с ближњим који га је ожалостио, замисли какву је будност и расуђивање потребно принети Богу као благопријатни тамјан на умственом жртвенику.

Немој се радовати тварним стварима, нити људској слави, иначе грешници неће више ударати по леђима твојим, већ по твоме лицу; и бићеш им за подсмех у тренутку молитве, па ће те одвлачити и мамити настраним помислима.

Пажња која тражи молитву, молитву на послетку и налази; јер, ако ишта друго долази за пажњом, онда је то молитва; због тога је треба ревносно тражити.

Као што вид надмашује сва остала чула, тако је молитва узвишенија од свих других врлина.

Оно што молитву чини вредном дивљења није коликоћа, већ каквоћа. О овоме сведоче мужеви који су ушли у храм, као и речи: „А када се молите, немојте много говорити“, и тако даље.

Све док обраћаш пажњу на положај властитог тела и твој ум се бави само спошљашњом красотом скиније, ти још увек ниси угледао место молитве и блажени пут је далеко од тебе.

Када стајање на молитви за тебе постане радост која превазилази све друге радости, тада си истински нашао молитву.