О ПОМИСЛИМА
Paris. Gr. 923, fol. 290r
Guide to Evagrius Ponticus
edited by Joel Kalvesmaki
2025 edition
title title title | grc-gehin + grc-pg79 ...
του αυτου κεφαλαια κζʹ περι διαφορων πονηρων λογισμων | grc-pg40 | nesic О ПОМИСЛИМА | ||||||||||||||||||||||||||||||
1 1 1 | grc-gehin + grc-pg79 ...
τῶν ἀντικειμένων δαιμόνων τῇ πρακτικῇ πρῶτοι κατὰ τὸν πόλεμον συνίστανται οἱ τὰς τῆς γαστριμαργίας ἡδονὰς ἤτουν ὀρέξεις πεπιστευμένοι καὶ οἱ τὴν φιλαργυρίαν ἡμῖν ὑποβάλλοντες καὶ οἱ πρὸς τὴν τῶν ἀνθρώπων δόξαν ἡμᾶς ἐκκαλούμενοι οἱ δὲ δ ἄλλοι πάντες κατόπιν τούτων βαδίζοντες τοὺς ὑπὸ τούτων τιτρωσκομένους διαδέχομενοι διαδέχονται οὐκ ἔστι γὰρ ἐμπεσεῖν εἰς χεῖρας πνεύματος τοῦ πνεύματος τῆς πορνείας μὴ ὑπὸ τῆς γαστριμαργίας καταπεσόντα καὶ οὐκ ἔστι ταράξαι θυμὸν μὴ ὑπὲρ βρωμάτων ἢ χρημάτων ἢ δόξης μαχόμενον ἀλόγων ἐπιθυμιῶν μαχόμενον καὶ οὐκ ἔστι τὸν τῆς λύπης δαίμονα διαφυγεῖν τούτων πάντων στερηθέντα ἢ μὴ δυνηθέντα τυχεῖν οὐδ οὐδὲ ἀποφεύξεται τὴν ὑπερηφανίαν τις τὸ πρωτογέννημα πρῶτον γέννημα τοῦ διαβόλου μὴ τὴν τῶν κακῶν πάντων ῥίζαν ἐξορίσας φιλαργυρίαν εἴπερ καὶ πενία ἄνδρα ταπεινοῖ κατὰ τὸν σοφὸν σολομῶντα καὶ συλλήβδην εἰπεῖν οὐκ ἔστιν ἄνθρωπον περιπεσεῖν δαίμονι μὴ πρότερον ὑπ ἐκείνων τῶν πρωτοστατῶν κατατρωθέντα διὸ καὶ τοὺς τρεῖς τούτους λογισμοὺς ὁ διάβολος τότε τῷ σωτῆρι προσήγαγε πρῶτον μὲν τοὺς λίθους ἄρτους γενέσθαι παρακαλῶν ἔπειτα δὲ τὸν κόσμον ὅλον ἐπαγγελλόμενος εἰ πεσὼν προσκυνήσει καὶ τρίτον εἰ ἀκούσει ἀκούσοι δοξασθήσεσθαι λέγων μηδὲν ἐκ τοῦ τηλικούτου πτώματος πεπονθότα ὧν ὁ κύριος ἡμῶν κρείττων φανεὶς εἰς τὰ ὀπίσω τοὐπίσω τῷ διαβόλῳ προσέταττε διδάσκων χωρεῖν προσέταττε διὰ τούτων καὶ ἡμᾶς διὰ τούτων διδάσκων ὡς οὐκ ἔστιν ἀπώσασθαι τὸν διάβολον μὴ τῶν τριῶν τούτων καταφρονήσαντας λογισμῶν | grc-pg40 | nesic Међу демонима који се противе делатном животу, први ступају у борбу они којима су поверени прохтеви за стомакоугађањем, они који нас подстичу на среброљубље и они који нас наговарају да тражимо људску славу. Сви остали демони долазе иза ових и преузимају делатеље који су рањени њима. Јер, немогуће је пасти у руке духа блуда, осим ако неко није подлегао стомакоугађању; и немогуће је онеспокојити раздражајни део душе, осим ако се неко не бори за храну, или богатство, или славу; и немогуће је побећи од демона туге, ако је човек лишен свих ових ствари и не може да их задобије; и немогуће је избећи гордост, првенац ђавола, ако човек није одагнао од себе среброљубље, корен свих зала, 2. Тим. 6, 10. јер, према речима мудрог Соломона, „сиромаштво чини човека смиреним“. Прич. 10, 4. Укратко говорећи, нико не може бити савладан ниједним демоном, осим ако није рањен напред поменутим демонима који први ступају у борбу. Због тога је ђаво ове три помисли представио Спаситељу: најпре, подстицао га је да камење претвори у хлеб; затим му је обећао читав свет ако падне ничице пред њега и поклони му се; на крају, рекао је да ће, ако га послуша, бити прослављен, јер није доживео никакву озледу након пада. Лк. 4, 1–13. Међутим, наш Господ се показао јачим од ових искушења и заповедио је ђаволу да „иде од Њега“. Мт. 4, 10. И овим догађајем нас подучава да није могуће одагнати ђавола, осим ако не презремо ове три помисли. | ||||||||||||||||||||||||||||||
2 2 2 | grc-gehin + grc-pg79 ...
πάντες οἱ δαιμονιώδεις λογισμοὶ νοήματα εἰς τὴν ψυχὴν αἰσθητῶν εἰσφέρουσιν πραγμάτων πραγμάτων εἰσφέρουσιν ἐν οἷς τυπούμενος ὁ νοῦς τὰς μορφὰς τῶν πραγμάτων ἐκείνων ἐν ἑαυτῷ περιφέρει καὶ ἀπ αὐτοῦ λοιπὸν τοῦ πράγματος τοῦ πράγματος λοιπὸν ἐπιγινώσκει τὸν προσεγγίσαντα δαίμονα οἷον εἰ τοῦ ζημιώσαντός με ἢ ἀτιμάσαντος καὶ ἀτιμάσαντός με ἐν τῇ διανοίᾳ μου τὸ πρόσωπον γένοιτο ἐλεγχθήσεται ἐλέγχεται ὁ τῆς μνησικακίας παραβαλὼν λογισμός εἰ πάλιν χρημάτων ἢ δόξης ὑπόμνησις ἀνάμνησις γένοιτο ἐκ τοῦ πράγματος δηλονότι δῆλον ὅτι ὁ θλίβων ἡμᾶς ἐπιγνωσθήσεται καὶ ἐπὶ τῶν ἄλλων δὲ λογισμῶν ὡσαύτως ἀπὸ τοῦ πράγματος εὑρήσεις τὸν παρεστῶτα καὶ ὑποβάλλοντα τὰς φαντασίας δαίμονα οὐ πάσας δὲ τὰς μνήμας τῶν τοιούτων πραγμάτων ἐκ δαιμόνων λέγω συμβαίνειν ἐπειδὴ πέφυκε καὶ αὐτὸς ὁ νοῦς κινούμενος ὑπὸ τοῦ ἀνθρώπου τῶν γεγονότων ἀναφέρειν τὰς φαντασίας ἀλλ ὅσαι τῶν μνημῶν θυμὸν ἢ ἐπιθυμίαν παρὰ φύσιν συνεπισπῶνται διὰ γὰρ τὴν ταραχὴν τῶν δύο δυνάμεων τούτων ὁ νοῦς κατὰ διάνοιαν μοιχεύει καὶ μάχεται τοῦ νομοθετήσαντος αὐτὸν θεοῦ τὴν φαντασίαν ἀναδέξασθαι μὴ δυνάμενος εἴπερ ἡ λαμπρότης ἐκείνη κατὰ στέρησιν πάντων τῶν ἐν τοῖς πράγμασι νοημάτων ἐν τῷ καιρῷ τῆς προσευχῆς τῷ ἡγεμονικῷ παραφαίνεται | grc-pg40 | nesic Све демонске помисли убацују у душу умствене представе чувствених ствари. И пошто чувствене ствари оставе свој утисак на уму, он заузврат носи њихова обличја у себи; на крају, благодарећи самој ствари, ум препознаје демона који се приближава. На пример, ако се у мом унутрашњем свету појави лице особе која ми је нанела зла или ме обешчастила, то ће бити доказ приближавања помисли злопамћења. И опет, ако би се јавила помисао о богатству или слави, јасно је да ће на основу ствари бити препознат онај који нас онеспокојава. Слично је и са осталим помислима, јер управо ћеш на основу ствари открити демона који је присутан и убацујете ти помисли. Међутим, не кажем да сва сећања на ове ствари долазе од демона – јер, сам ум, покретан од стране човека, по природи изображава слике постојећих ствари – већ само она сећања која изазивају противприродну раздржаљивост и жељу. И управо због смућења раздражљиве и желатељене силе, ум чини прељубу и насиље у свом унутрашем свету, те не може да прими умствену представу Бога који му је наметнуо свој закон, уколико је истина да се ово исијавање показује управљачком делу душе само након одбацивања свих умствених представа чулних ствари у тренутку молитве. | ||||||||||||||||||||||||||||||
3 3 3 | grc-gehin + grc-pg40 + grc-pg79 ...
Pairwise Similarity The table below shows the percentage of similarity of each
pair of versions, starting with the version that shows the least divergence from
the entire group and proceeding to versions that are most divergent. This table
is useful for identifying clusters and pairs of versions that are closest to
each other.
grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 οὐκ ἂν ἀπόθοιτο τὰς ἐμπαθεῖς μνήμας ὁ ἄνθρωπος μὴ ἐπιθυμίας καὶ θυμοῦ ἐπιμέλειαν ποιησάμενος τὴν μὲν νηστείαις grc-gehin grc-pg40 καὶ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἀγρυπνίαις καὶ χαμευν grc-pg79 ε grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ίαις καταναλώσας τὸν δὲ μακροθυμίαις καὶ ἀμνησικακίαις καὶ ἐλεημοσύναις καθημερώσας ἐκ γὰρ τῶν δύο τούτων παθῶν πάντες grc-gehin grc-pg79 σχεδὸν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 οἱ δαιμονιώδεις grc-pg40 σχεδὸν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 συνίστανται λογισμοὶ οἱ τὸν νοῦν ἐμβάλλοντες εἰς ὄλεθρον καὶ ἀπώλειαν ἀδύνατον δ grc-gehin grc-pg79 έ τινα grc-pg40 ὲ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τῶν παθῶν τούτων περιγενέσθαι μὴ παντελῶς βρωμάτων καὶ grc-gehin grc-pg79 χρη grc-pg40 πο grc-gehin grc-pg79 grc-pg40 μάτων καὶ δόξης ὑπεριδόντα ἔτι δὲ καὶ τοῦ ἰδίου σώματος διὰ τοὺς ῥαπίζειν αὐτὸ grc-gehin grc-pg40 ν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 πολλάκις ἐπιχειροῦντας πᾶσα οὖν ἀνάγκη μιμεῖσθαι τοὺς κινδυνεύοντας ἐν grc-gehin grc-pg40 τῇ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 θαλά grc-gehin grc-pg40 σσ grc-pg79 ττ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ῃ καὶ τῶν σκευῶν ἐκβολὴν ποιουμένους διὰ τὴν βίαν τῶν ἀνέμων καὶ τῶν ἐπανισταμένων κυμάτων ἀλλ ἐνταῦθα προσεκτέον ἀκριβῶς μ grc-pg40 grc-pg79 ή grc-pg79 πως grc-gehin ὴ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἐκβολὴν ποιούμενοι τῶν σκευῶν πρὸς τὸ θεαθ grc-gehin grc-pg40 ῆ grc-pg79 εῖ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ναι τοῖς ἀνθρώποις ποιήσωμεν ἐπεὶ ἀπέχομεν τὸν μισθὸν grc-gehin grc-pg40 ἑαυτ grc-pg79 ἡμ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ῶν καὶ ἄλλο grc-gehin grc-pg40 χαλεπώτερον grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τοῦ προτέρου grc-pg79 χαλεπώτερον grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 διαδέξεται ἡμᾶς ναυάγιον τοῦ τῆς κενοδοξίας grc-pg79 ἡμῖν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἀντιπνεύσαντος δαίμονος διὸ καὶ ὁ κύριος ἡμῶν ἐν τοῖς εὐαγγελίοις τὸν κυβερνήτην νοῦν παιδεύων grc-gehin grc-pg40 φησί grc-pg40 ν grc-gehin grc-pg40 grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 προσέχετε grc-pg79 φησὶν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τὴν ἐλεημοσύνην ἡμῶν μὴ ποιεῖν ἔμπροσθεν τῶν ἀνθρώπων πρὸς τὸ θεαθ grc-gehin grc-pg40 ῆ grc-pg79 εῖ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ναι αὐτο grc-gehin grc-pg79 ῖ grc-pg40 ύ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ς εἰ δὲ μήγε μισθὸν οὐκ ἔχετε παρὰ τῷ πατρὶ ὑμῶν τῷ ἐν τοῖς οὐρανοῖς καὶ πάλιν ὅταν προσεύχησθε φησ grc-pg40 grc-pg79 ὶ grc-gehin ί grc-pg40 grc-pg79 grc-gehin ν οὐκ ἔσεσθε ὥσπερ οἱ ὑποκριτα grc-gehin ί grc-pg79 grc-pg40 ὶ grc-gehin grc-pg79 grc-pg40 grc-pg40 ποιοῦσι grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ὅτι φιλοῦσιν ἐν ταῖς συναγωγαῖς καὶ ἐν ταῖς grc-pg79 γωνίαις τῶν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 πλατε grc-gehin grc-pg40 ία grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ι grc-gehin grc-pg40 ς grc-pg79 ῶν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἑστῶτες προσεύχεσθαι ὅπως φανῶσι τοῖς ἀνθρώποις ἀμὴν λέγω ὑμῖν grc-pg79 ὅτι grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἀπέχουσι τὸν μισθὸν αὐτῶν καὶ πάλιν λέγει ὅταν grc-gehin δὲ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 νηστεύητε μὴ grc-gehin grc-pg79 γίν grc-pg40 ἔσ grc-gehin grc-pg79 grc-pg40 εσθε ὥσπερ οἱ ὑποκριταὶ σκυθρωποί ἀφανίζουσι γὰρ τὰ πρόσωπα αὐτῶν ὅπως φανῶσι τοῖς ἀνθρώποις νηστεύοντες ἀμὴν λέγω ὑμῖν ἀπέχουσι grc-pg40 grc-pg79 ν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τὸν μισθὸν αὐτῶν ἀλλὰ προσεκτέον ἐνταῦθα τῷ ἰατρῷ τῶν ψυχῶν πῶς διὰ μὲν τῆς ἐλεημοσύνης τὸν θυμὸν θεραπεύει διὰ δὲ τῆς προσευχῆς τὸν νοῦν καθαρίζει καὶ πάλιν διὰ τῆς νηστείας τὴν ἐπιθυμίαν καταμαραίνει ἐξ ὧν συνίσταται ὁ νέος ἄνθρωπος ὁ ἀνακαινούμενος κατ εἰκόνα τοῦ κτίσαντος αὐτὸν ἐν ᾧ οὐκ grc-gehin ἕ grc-pg40 grc-pg79 ἔ grc-gehin grc-pg40 ν grc-pg79 στ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ι διὰ τὴν grc-gehin grc-pg79 ἁγίαν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἀπάθειαν ἄρσεν καὶ θῆλυ οὐδὲ διὰ τὴν μίαν πίστιν καὶ ἀγάπην ἕλλην καὶ ἰουδαῖος περιτομὴ καὶ ἀκροβυστία βάρβαρος grc-pg40 καὶ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 σκύθης δοῦλος καὶ ἐλεύθερος ἀλλὰ grc-gehin grc-pg79 τὰ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 πάντα grc-gehin grc-pg40 καὶ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἐν πᾶσι χριστός | nesic Човек не може да удаљи од себе острашћена сећања, ако се не побрине за желатељни и раздражајни део властите душе, и то тако што ће желатељни део исцрпљивати постовима, бдењима и спавањем на земљи, док ће раздражајни део смиривати дуготрпљењем, незлопамћењем и милосрђем. Јер, из ове две страсти рађају се готово све демонске помисли које строваљују ум у „пропаст и погибао“. 1. Тим. 6, 9. И немогуће је да неко победи ове страсти, ако сасвим не презре јела, богатства и славу, па чак и само своје тело због оних који често настоје да ударе по њему. Према томе, нужно је да у свему подражавамо оне који су у опасности на мору, те бацају товар у воду због силног дувања ветрова и подизања таласа. Јон. 1, 4–5; Дап. 27, 17–19. Ипак, овде би требало да будемо нарочито пажљиви, еда не бисмо бацали товар преко палубе само да би нас људи видели. Јер, пошто смо примили нашу плату у потпуности, уследиће још један бродолом, страшнији него предходни, када демон таштине задува супротним ветром. Због тога је Господ у Јеванђељима следећим речима подучио нашег кормилара, односно, наш ум: „Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде, иначе плате немате од Оца својега који је на небесима“; Мт. 6, 1. и опет каже: „И када се молите, не будите као лицемери; јер се радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима; заиста вам кажем, примили су плату своју“; Мт. 6, 5. и опет говори: „А када постите, не будите намргођени као лицемери; јер помрачују своја лица да се покажу људима како посте; заиста вам кажем, примили су плату своју“. Мт. 6, 19. Овде би требало да размотримо како Лекар душа наших милосрђем исцељује раздражајни део душе, и како молитвом очишћује ум, и како постом умртвљује желатељни део душе. На овај начин се уобличава нови човек, пресаздан према икони свог Творца, Кол. 3, 10. у коме благодарећи светом бестрашћу „нема ни мушког, ни женског“, Кол. 3, 11. у коме благодарећи једној вери и љубави „нема више ни Јудејина ни Грка, нема ни роба ни слободњака, јер сте сви ви једно у Христу Исусу“. Гал. 3, 28. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
4 4 4 | grc-gehin + grc-pg79 ...
ζητητέον δὲ πῶς ἐν ταῖς καθ ὕπνον φαντασίαις τυποῦσιν ἡμῶν τὸ ἡγεμονικὸν καὶ σχηματίζουσιν οἱ δαίμονες τὸ γὰρ τοιοῦτο τοιοῦτον ἔοικε συμβαίνειν τῷ νῷ ἢ δι ὀφθαλμῶν ὁρῶντι ἢ δι ἀκοῆς ἀκούοντι ἢ πάλιν δι αἰσθήσεως ποιᾶς ἢ ἀπὸ τῆς μνήμης ἥτις τυποῖ μὲν τὸ ἡγεμονικὸν οὐ διὰ τοῦ σώματος πλὴν ἅπερ διὰ τοῦ σώματος ἔσχε ταῦτα κινεῖ οἱ οὖν δαίμονες ἐοίκασί μοι τὴν μνήμην κινοῦντες τυποῦν τὸ ἡγεμονικόν τὸ γὰρ ὄργανον ὑπὸ τοῦ ὕπνου κατέχεται ἀνενέργητον πῶς οὖν πάλιν τὴν μνήμην κινοῦσι ζητητέον ἢ τάχα διὰ τῶν παθῶν καὶ τοῦτο δῆλον ἐκ τοῦ μηκέτι τοὺς καθαροὺς καὶ ἀπαθεῖς πάσχειν τι τοιοῦτον ἔστι δὲ καὶ κίνησίς τις τῆς μνήμης ἁπλῆ ὑφ ἡμῶν γινομένη ἢ ὑπὸ ἁγίων δυνάμεων καθ ἣν ἁγίοις τε συντυγχάνομεν ἐν τοῖς ὕπνοις καὶ ὁμιλοῦμεν καὶ συνεστιώμεθα πλὴν προσεκτέον ὅτι ἅπερ μετὰ τοῦ σώματος ἡ ψυχὴ εἰσδέχεται εἴδωλα ταῦτα ἐκτὸς ἄνευ τοῦ σώματος ἡ μνήμη κινεῖ καὶ τοῦτο σαφὲς ἐκ τοῦ πολλάκις καὶ ἐν τοῖς ὕπνοις πάσχειν ἡμᾶς τοῦτο ἠρεμοῦντος τοῦ σώματος ὡς γὰρ ἔστι ὥσπερ ἔστι γὰρ μνημονεῦσαι ὕδατος καὶ μετὰ δίψης καὶ ἄνευ δίψης οὕτως ἔστι μνημονεῦσαι χρυσίου μετὰ πλεονεξίας καὶ ἄνευ πλεονεξίας καὶ ἐπὶ τῶν ἄλλων δὲ πραγμάτων ὡσαύτως τὸ δὲ τοιάσδε ἢ τοιάσδε εὑρίσκειν φαντασιῶν διαφορὰς τὸν νοῦν τῆς ἐκείνων κακοτεχνίας ἐστὶ γνώρισμα ἅμα δὲ καὶ τοῦτο ἰστέον ὅτι καὶ τοῖς ἔξωθεν πράγμασι κέχρηνται πρὸς φαντασίαν τὰς φαντασίας οἱ δαίμονες οἷον ὡς ἐπὶ τῶν πλεόντων τῷ ἤχῳ τῶν κυμάτων ἐπὶ τῶν πλεόντων | grc-pg40 | nesic Потребно је истражити како демони остављају утисак и обличје на наш управљачки део душе посредством маштарија које се јављају током сна. Чини се да се овакве ствари дешавају у уму или када он гледа кроз чуло вида, или слуша кроз чуло слуха, или кроз било које чуло, или, пак, наведене ствари произлазе из сећања које оставља своје утиске на управљачки део душе, али не кроз само тело, већ стављањем у покрет оних ствари које долазе у сећање посредством тела. Дакле, чини ми се да демони остављају утиске на управљачки део душе тако што покрећу сећање, јер човекова телесна чула бивају недејствена у сну. И опет је неопходно истражити на који начин покрећу сећање. Да ли можда посредством страсти? Несумњиво њиховим посредством, јер они који су очишћени и бестрасни више не доживљавају такве ствари. Ипак, присутно је и једноставно кретање сећања, које долази или од нас самих, или од светих сила, наиме сећање благодарећи којем сусрећемо светитеље у сну, те разговарамо и обедујемо с њима. Требало би, исто тако, запазити да слике које душа прима с телом, сећање покреће без тела; а ово је јасно из чињенице да наведено често доживљавамо у сну, односно, у време када тело мирује. Јер, као што је могуће сећати се воде, било да смо жедни, било да смо напојени, тако је могуће сећати се злата, било на среброљубиви, било на несреброљубини начин; а слично је и с другим стварима. Чињеница да ум отркива овакве или онакве разлике у маштаријама јесте показатељ лукавих смицалица демона. Истовремено, потребно је разумети да демони користе спољашње ствари како би породили маштарију, као што је звук таласа у случају морепловаца. | ||||||||||||||||||||||||||||||
5 5 5 | grc-gehin + grc-pg79 ...
σφόδρα τῷ σκοπῷ τῶν δαιμόνων ὁ θυμὸς ἡμῶν συμβάλλεται παρὰ φύσιν κινούμενος καὶ πρὸς πᾶσαν αὐτῶν κακομηχανίαν γίνεται χρησιμώτατος ὅθεν νύκτωρ καὶ μεθ ἡμέραν ταράσσειν τοῦτον οὐδεὶς αὐτῶν παραιτεῖται ἀλλ ὅταν ἴδωσιν αὐτὸν δεθέντα πραΰτητι πραότητι τὸ τηνικαῦτα ἐπὶ δικαίαις προφάσεσιν εὐθὺς αὐτὸν ἀπολύουσιν ἵνα ὀξύτερος γεγονὼς καὶ πρὸς τοὺς θηριώδεις αὐτῶν λογισμοὺς λογισμοὺς αὐτῶν χρησιμεύῃ διόπερ ἀνάγκη μήτε δικαίοις μήτε ἐπ ἀδίκοις πράγμασιν αὐτὸ ἐρεθίζειν μηδὲ μήτε κακὸν ξίφος διδόναι τοῖς ὑποβάλλουσιν ὅπερ πολλοὺς πολλάκις πολλάκις πολλοὺς ποιοῦντας ἐπίσταμαι καὶ πλέον ἢ ἐχρῆν χρὴ ἐπὶ μικραῖς ἀναπτομένους προφάσεσιν ὑπὲρ τίνος γάρ γὰρ εἰπέ μοι καὶ προσπίπτεις ταχέως εἰς μάχην εἴπερ βρωμάτων καὶ χρημάτων καὶ δόξης κατεφρόνησας δόξης καὶ χρημάτων καταπεφρόνηκας τί δὲ τρέφεις τὸν κύνα μηδὲν ἔχειν ἐπαγγελλόμενος εἰ δὲ οὗτος ὑλακτεῖ καὶ τοῖς ἀνθρώποις ἐπέρχεται πρόδηλός ἐστιν πρόδηλος εἶ ἔνδον κεκτημένος τινὰ καὶ ταῦτα φυλάσσειν βουλόμενος ἀλλ ἐγὼ τὸν τοιοῦτον μακρὰν καθαρᾶς προσευχῆς πείθομαι εἶναι λυμεῶνα τὸν θυμὸν τῆς τοιαύτης εὐχῆς ἐπιστάμενος πρὸς δὲ τούτοις θαυμάζω ὡς καὶ τῶν ἁγίων ἐπιλελησμένον ἐπιλελησμένων τοῦ μὲν δαυὶδ ἐκβοῶντος δαβὶδ βοῶντος παῦσαι ἀπὸ ὀργῆς καὶ ἐγκατάλιπε θυμόν τοῦ δὲ ἐκκλησιαστοῦ παραγγέλλοντος ἀπόστησον θυμὸν ἀπὸ καρδίας σου καὶ παράγαγε πάραγε πονηρίαν ἀπὸ σαρκός σου τοῦ δὲ ἀποστόλου προστάσσοντος ἐπαίρειν ἐν παντὶ τόπῳ χεῖρας χωρὶς ὀργῆς καὶ διαλογισμῶν ἐν παντὶ τόπῳ ἐπαίρειν ὁσίας χεῖρας πρὸς κύριον τί δὲ οὐ μανθάνομεν ἀπὸ τῆς τῶν ἀνθρώπων μυστικῆς καὶ παλαιᾶς συνηθείας διωκούσης ἐκ τῶν οἴκων τοὺς κύνας ἐν τῷ καιρῷ τῆς προσευχῆς καὶ τοῦτο αἰνιττομένης ὡς οὐ δεῖ παρεῖναι συμπαρῆναι τοῖς προσευχομένοις θυμόν καὶ πάλιν θυμὸς δρακόντων ὁ οἶνος αὐτῶν οἴνου δὲ οἱ ναζιραῖοι ἀπείχοντο χολὴν δὲ καὶ ὀσφὺν ἄβρωτα τοῖς θεοῖς καὶ τις τῶν ἔξωθέν τις ἔξωθεν σοφῶν ἀπεφήνατο εἶναι οὐκ εἰδὼς οἶμαι ὃ ἔλεγεν ὧν τὸ μὲν ὀργῆς τὸ δὲ ἀλόγου ἐπιθυμίας ἔγωγε σύμβολον εἶναι νομίζω | grc-pg40 | nesic Када се креће противприродно, раздражајни део наше душе на сваки начин сарађује с демонима на остварењу њиховог циља и бива од највеће користи свакој њиховој лукавој смицалици. Према томе, како ноћу, тако и дању, сваки од демона се силно труди да узнемири наш раздражајни део; међутим, када опазе да се везује за кротост, они сместа изналазе праведне изговоре да раздражајни део душе одреше од кротости, еда би постао наглији и да би послужио њиховим свирепим помислима. Дакле, раздраженост не би требало узбуркавати, ни због праведних, ни због неправедних разлога, нити би требало стављати зли мач у руке оних који нашаптавају помисли. Познајем многе људе који с времена на време чине ово, па чак и више него што је потребно, будући да се распаљују гневом због испразних разлога. Због чега, реци ми, тако брзо падаш у ватру, Прич. 25, 8. ако си истински презрео јела, богатства и славу? И зашто храниш овог пса, ако тврдиш да не поседујеш ништа? Јер, ако лаје и напада људе, онда је очигледно да поседује прикривене ствари и жели да их сачува. Но, убеђен сам да је такав човек далеко од чисте молитве, јер знам да раздражљивост уништава овакву молитву. Осим тога, чудим се што је заборавио свете људе, на пример, Давида који вапије: „Престани од гнева и остави љутњу“; Пс. 36, 8. и Проповедника који објављује: „Уклони гнев из срца свога и одагнај зло из плоти своје“; Проп. 11, 10. и апостола који нас опомиње да „подижемо руке у молитви на сваком месту без гнева и двоумљења“. 1. Тим. 2, 8. И зашто се не можемо научити тајанственом и древном обичају који људи имају да терају псе из куће у тренутку молитве? Ово на прикривени начин указује да код оних који се моле не сме бити раздражљивости. И опет каже Писмо: „Вино је њихово гнев аспида“, као и: „Назиреји се уздржаваше од вина“. Бр. 6, 3. Неки од јелинских мудраца је рекао да су „жучна кеса и слезина нејестиви за богове“, ни сам не знајући, чини ми се, шта је говорио. Јер, сматрам да је прво симбол гнева, а друго симбол алогосне жеље. | ||||||||||||||||||||||||||||||
6 6 6 | grc-gehin + grc-pg79 ...
περὶ δὲ τοῦ μὴ δεῖν μεριμνᾶν μεριμνᾷν ἐνδυμάτων ἕνεκεν ἢ βρωμάτων περιττὸν οἶμαι τὸ γράφειν αὐτοῦ τοῦ σωτῆρος ἡμῶν ἐν τοῖς εὐαγγελίοις ἀπαγορεύσαντος μὴ μεριμνήσητε γὰρ φησὶ τῇ ψυχῇ ὑμῶν τί φάγητε ἢ τί πίητε ἢ τί περιβάλησθε περιβαλεῖσθε ἐθνικῶν γὰρ ἄντικρυς τοῦτο καὶ ἀπίστων τῶν ἀθετούντων τὴν πρόνοιαν τοῦ δεσπότου καὶ τὸν δημιουργὸν ἀρνουμένων χριστιανῶν δὲ παντελῶς τὸ τοιοῦτον τὸ τοιοῦτον παντελῶς ἀλλότριον ἅπαξ πεπιστευκότων ὅτι καὶ τὰ δύο στρουθία τὰ πιπρασκόμενα πρασσόμενα δύο στρουθία τοῦ ἀσσαρίου ὑπὸ τὴν οἰκονομίαν τῶν ἁγίων ἀγγέλων ἐστί πλήν ἐστι καὶ αὕτη συνήθεια τῶν δαιμόνων μετὰ τοὺς ἀκαθάρτους λογισμοὺς ἐμβάλλειν καὶ τοὺς τῆς μερίμνης ἵνα ἐκνεύσῃ ὁ ἰησοῦς ὄχλου ὄντος νοημάτων ἐν τῷ κατὰ διάνοιαν τόπῳ καὶ ἄκαρπος γένηται ὁ λόγος ὑπὸ τῶν τῆς μερίμνης πνιγόμενος ἀκανθῶν οὐκοῦν καὶ τῶν ἀκανθῶν οὐκοῦν τοὺς ἐκ μερίμνης ἀποθέμενοι λογισμούς ἐπιρρίψωμεν λογισμοὺς ἐπιῤῥίψωμεν ἐπὶ κύριον τὴν μέριμναν ἡμῶν ἐπὶ τὸν κύριον τοῖς παροῦσιν ἀρκούμενοι καὶ πενιχρᾷ ζωῇ χρησάμενοι καὶ στολῇ τοὺς πατέρας τῆς κενοδοξίας μεθ ἡμέραν ἀποδυσώμεθα εἰ δέ τις ἀσχημονεῖν ἐπὶ πενιχρᾷ νομίζει στολῇ βλεπέτω τὸν ἅγιον παῦλον ἐν ψύχει καὶ γυμνότητι τὸν τῆς δικαιοσύνης προσδοκήσαντα στέφανον ἀλλ ἐπειδὴ θέατρον καὶ στάδιον ὁ ἀπόστολος τὸν κόσμον ὠνόμασε τοῦτον τοῦτον ὠνόμασεν ἴδωμεν εἰ ἔστι δυνατὸν μερίμνης ἐνδυσάμενον λογισμοὺς δραμεῖν ἐπὶ τὸ βραβεῖον τῆς ἄνω κλήσεως τοῦ χριστοῦ ἢ παλαῖσαι πρὸς τὰς ἀρχὰς καὶ τὰς ἐξουσίας καὶ πρὸς τοὺς κοσμοκράτορας τοῦ σκότους τοῦ αἰῶνος τούτου ἐγὼ μὲν οὐκ οἶδα καὶ ἀπ αὐτῆς δὲ τῆς αἰσθητῆς παιδευόμενος ἱστορίας ἐμποδισθήσεται γὰρ ἐκεῖνος ὁ ἀθλῶν δηλονότι ὑπὸ τοῦ χιτῶνος δηλονότι καὶ εὐκόλως περιελκυσθήσεται καθάπερ καὶ ὁ νοῦς ὑπὸ τῶν λογισμῶν τῆς μερίμνης εἴπερ ἀληθινὸς ὁ λόγος ὁ λέγων τὸν νοῦν λέγων τῷ ἰδίῳ τὸν νοῦν προσκαρτερεῖν θησαυρῷ ὅπου γάρ φησίν ἐστιν ὁ θησαυρός σου φησὶν ἐκεῖ ἔσται καὶ ἡ καρδία σου | grc-pg40 | nesic Мислим да је сувишно писати о томе како се не треба бринути за одећу или за храну, јер сам Спаситељ у Јеванђељу то забрањује: „Не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити или шта ћете оденути“. Мт. 6, 25–31. Јер, ова брига је обележје многобожаца и неверника, Мт. 6, 32. који одбацују промисао нашег Владике и Створитеља, док је у потпуности страна хришћанима, чим су поверовали да се свети анђели старају чак и за „два врапца која се продају за новчић“. Мт. 10, 29. И ово је, међутим, обичај демона, наиме, да после нечистих помисли убацују помисли забринутости, еда би се Исус одвратио од нас због гомиле умствених престава које испуњавају наш унутрашњи свет, Јн. 5, 13. као и да би Његова реч, угушена трњем забринутости, постала бесплодна. Мт. 13, 22. Дакле, након што се разбременимо од помисли забринутости, своју бригу пребацимо на Господа Пс. 54, 23; 1. Пт. 5, 7. и задовољимо се оним што имамо; Јевр. 13, 5. и узимајући на себе сиромашан начин живота и оскудну одећу, разоденимо се у сред дана од оних који порађају таштину у нама. И ако неко мисли да је срамно оскудевати у одећи, нека погледа на светог Павла који је ишчекивао венац правдности „у хладноћи и голотињи“. 2. Кор. 11, 27; 2. Тим. 4, 8. Ипак, пошто је апостол овај свет назвао поприштем и ареном, 1. Кор. 4, 9; 1. Кор. 9, 24. испробајмо и сами да ли је могуће, одевени у помисли забринутости, да трчимо „према награди узвишеног позвања Христовог“ Фил. 3, 14. или се „боримо против начала и власти и господара таме овог света“. Еф. 6, 12. Што се мене тиче, ја ништа не знам, иако сам учен у стварима које се односе на чулну стварност; јер, атлету ће несумњиво ометати његова одећа и лако ће га оборити, баш као што ће и ум бити ометан и оборен помислима забринутости, уколико је истинита она реч која каже да је ум чврсто везан за своје благо. Јер, каже: „Где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“. Мт. 6, 21. | ||||||||||||||||||||||||||||||
7 7 7 | grc-gehin + grc-pg79 ...
τῶν λογισμῶν οἱ μὲν τέμνουσιν οἱ δὲ τέμνονται καὶ τέμνουσι μὲν οἱ πονηροὶ τοὺς ἀγαθούς ἀγαθοὺς τέμνονται δὲ πάλιν ὑπὸ τῶν ἀγαθῶν οἱ πονηροὶ τὸ τοίνυν πνεῦμα τὸ ἅγιον τῷ πρώτως τεθέντι προσέχει λογισμῷ καὶ πρὸς ἐκεῖνον κρίνει ἡμᾶς ἢ ἀποδέχεται ὃ δὲ λέγω τοιοῦτόν ἐστιν ἔχω τινὰ φιλοξενίας λογισμὸν καὶ τοῦτον ἔχω διὰ τὸν κύριον ἀλλ οὗτος ἐπελθόντος τοῦ πειράζοντος τέμνεται καὶ δόξης χάριν φιλοξενεῖν ὑποβάλλοντος καὶ πάλιν ἔχω φιλοξενίας λογισμὸν πρὸς τὸ τοῖς ἀνθρώποις φανῆναι ἀλλὰ καὶ οὗτος ὑποδραμόντος ἐπελθόντος κρείττονος λογισμοῦ τέμνεται διατέμνεται τοῦ πρὸς τὸν κύριον μᾶλλον ἡμῶν τὴν ἀρετὴν ἀπευθύνοντος καὶ μὴ δι ἀνθρώπους ταῦτα πράττειν ἡμᾶς καταναγκάζοντος ἀναγκάζοντος ἂν οὖν διὰ τῶν ἔργων λοιπὸν τοῖς προτέροις ἐμμείνωμεν ὑπὸ τῶν δευτέρων πειραζόμενοι μόνον μόνων τῶν προτέρον προτέρων τεθέντων λογισμῶν ἕξομεν τὸν μισθὸν τοὺς μισθοὺς διότι ἄνθρωποι ὄντες καὶ παλαίοντες δαίμοσιν ἀεὶ κατέχειν τὸν ὀρθὸν λογισμὸν ἄφθαρτον οὐκ ἰσχύομεν οὐδὲ πάλιν τὸν πονηρὸν λογισμὸν ἔχειν ἀπείραστον ἀρετῶν σπέρματα κεκτημένοι πλὴν ἐάν τις χρονίσῃ τῶν τεμνόντων λογισμῶν ἐν τῇ χώρᾳ τοῦ τεμνομένου πειραζομένου καθίσταται καὶ κατ ἐκεῖνον λοιπὸν τὸν λογισμὸν ὁ ἄνθρωπος κινούμενος ἐνεργήσει | grc-pg40 | nesic Међу помислима неке служе за одсецање других помисли, а неке бивају саме одсечене: зле помисли одсецају добре, а зле помисли бивају одсечене добрима. Дух Свети стога обраћа пажњу на помисао која се прва јавила, те нас у односу на њу осуђује или оправдава. Ево шта желим да кажем: Имам, на пример, извесну помисао о гостољубљу и имам је благодарећи Господу; међутим, ова помисао бива пресечена када наиђе кушач и предложи ми да понудим гостопримство ради људске славе. И опет, на пример, имам помисао о гостољубљу и имам је благодарећи жељи за људском славом; међутим, ова помисао бива пресечена када се умеша боља помисао која нашу врлину снажније усмерава према Господу и приморава нас да ово не чинимо ради показивања пред људима. Ако, дакле, својим делима останемо при добрим помислима, чак и док нас искушавају зле помисли, примићемо награду само за оне помисли које су се прве јавиле; јер, будући да смо смртници и да се боримо с демонима, ми немамо увек снаге да одржимо исправну помисао нетакнутом, нити смо лишени могућности да одржимо злу помисао неискушаном, јер носимо у себи семе врлине. Међутим, ако једна од помисли која пресеца друге остане неко време, она ступа на место помисли која је пресечена и човек ће бити покренут да дејствује у складу с овом помишљу. | ||||||||||||||||||||||||||||||
8 8 8 | grc-gehin + grc-pg79 ...
τῶν λογισμῶν τῶν ἀγγελικῶν λογισμῶν καὶ τῶν ἀνθρωπίνων καὶ τῶν ἐκ δαιμόνων ταύτην τὴν διαφορὰν μετὰ πολλῆς τῆς παρατηρήσεως ἐγνώκαμεν εἶναι ὅτι πρῶτον μὲν οἱ ἀγγελικοὶ τὰς φύσεις τῶν πραγμάτων περιεργάζονται καὶ τοὺς πνευματικοὺς αὐτῶν ἐξιχνιάζουσι λόγους λογισμούς οἷον τίνος χάριν γεγένηται ὁ χρυσὸς καὶ διὰ τί ψαμμώδης καὶ κάτω που τοῖς μορίοις τῆς γῆς ἐγκατέσπαρται καὶ μετὰ πολλοῦ καμάτου καὶ πόνου εὑρίσκεται πῶς δὲ ὅπως τε εὑρεθεὶς ὕδατι πλύνεται καὶ πυρὶ παραδίδοται καὶ οὕτως εἰς τεχνιτῶν ἐμβάλλεται χεῖρας τῶν ποιούντων τῆς σκηνῆς τὴν λυχνίαν καὶ τὸ θυμιατήριον καὶ τὰς θυΐσκας καὶ τὰς φιάλας ἐν αἷς οὐκέτι νῦν πίνει διὰ τὴν χάριν τοῦ σωτῆρος ἡμῶν ὁ βαβυλώνιος βασιλεύς κλεώπας δὲ <ὃς> κλεόπα δὲ φέρει καρδίαν καιομένην ὑπὸ τούτων τῶν μυστηρίων ὁ δὲ δαιμονιώδης λογισμὸς ταῦτα μὲν οὔτε οἶδεν οὔτε ἐπίσταται μόνην δὲ τὴν κτῆσιν τοῦ αἰσθητοῦ χρυσίου ἀναιδῶς ὑποβάλλει καὶ τὴν ἐκ τούτου τρυφήν τε καὶ δόξαν ἐσομένην προλέγει ὁ δὲ ἀνθρώπινος λογισμὸς οὐδὲ τὴν κτῆσιν ἐπιζητεῖ οὔτε τίνος ἐστὶ περιεργάζεται σύμβολον ὁ χρυσός χρυσὸς ἀλλὰ μόνον εἰς τὴν διάνοιαν τοῦ χρυσοῦ τὴν μορφὴν εἰσφέρει ψιλὴν πάθους πλεονεξίας κεχωρισμένην ὁ δὲ αὐτὸς λόγος καὶ ἐπὶ τῶν ἄλλων πραγμάτων ῥηθήσεται κατὰ τὸν κανόνα κακόνα τοῦτον μυστικῶς γυμναζόμενος | grc-pg40 | nesic Након дужег посматрања спознали смо разлику између анђелских, људских и демонских помисли. Као прво, анђелске помисли испитују природу ствари и истражују њихове духовне логосе, на пример: због чега је створено злато, и зашто је налик песку, и због чега је расуто по земаљским понорима, и зашто се открива с много труда и муке; и како се, пошто је пронађено, испира у води, и предаје огњу, и препушта рукама занатлија који праве свећњаке, миомирисе, кадионице и посуде за скинију, Изл. 25, 29–31; 27, 1–3. односно, путире из којих, благодаћу Спаситеља нашег, више не пије цар вавилонски, Дан. 5, 1–30. већ Клеопа који у себи носи срце распламсано овим тајнама. Лк. 24, 23. Као друго, демонска помисао не познаје, нити разуме ове ствари, већ бестидно предлаже пуко стицање чулног злата, те предвиђа уживање и људску славу која из овога произлази. Као треће, људска помисао нити тражи стицање злата, нити истражује шта злато симболише, већ у унутрашњи свет доноси просто обличје злата одвојено од сваке страсти изобиља. Истоветно расуђивање се може применити на све остале ствари, и то тако што ћемо се у свом унутрашњем свету бавити увежбавањем овог правила. | ||||||||||||||||||||||||||||||
9 9 9 | grc-gehin + grc-pg79 ...
ἔστι δαίμων πλάνος λεγόμενος καὶ ὑπὸ τὴν ἕω μάλιστα τοῖς ἀδελφοῖς παριστάμενος παρίσταται ὅστις περιάγει τοῦ ἀναχωρητοῦ τὸν νοῦν ἀπὸ πόλεως εἰς πόλιν καὶ ἀπὸ οἰκίας εἰς οἰκίαν καὶ ἀπὸ κώμης εἰς κώμην καὶ ἀπὸ οἰκίας εἰς οἰκίαν ψιλὰς δῆθεν ψιλὰς δῆθεν πρῶτον τὰς συντυχίας ποιούμενον καὶ γνωρίμοις τισὶ συντυγχάνοντα τυγχάνοντα καὶ λαλοῦντα μακρότερα καὶ τὴν οἰκείαν πρὸς τοὺς ἀπαντῶντας κατάστασιν διαφθείροντα καὶ μακρὰν γινόμενον κατ ὀλίγον τῆς γνώσεως τοῦ θεοῦ καὶ τῆς ἀρετῆς καὶ τοῦ ἐπαγγέλματος λήθην λαμβάνοντα δεῖ οὖν τὸν ἀναχωροῦντα τοῦτον τηρεῖν πόθεν τε ἄρχεται καὶ ποῦ καταλήγει οὐ γὰρ εἰκῇ εἰκῆ οὐδὲ ὡς ἔτυχε τὸν μακρὸν ἐκεῖνον κύκλον ἐργάζεται ἀλλὰ τὴν κατάστασιν τοῦ ἀναχωροῦντος διαφθεῖραι ἀναχωρητοῦ διαφθείρειν βουλόμενος ταῦτα ποιεῖ ἵνα ἐκκαυθεὶς ἐκ τούτων ὁ νοῦς καὶ ἐκ τῶν πολλῶν συντυχιῶν μεθυσθεὶς εὐθέως τῷ τῆς πορνείας ἢ τῷ τῆς ὀργῆς ἢ τῷ τῆς λύπης δαίμονι περιπέσῃ οἵτινες μάλιστα λυμαίνονται τῆς καταστάσεως αὐτοῦ τὴν λαμπρότητα ἀλλ ἡμεῖς εἴπερ ἔχομεν σκοπὸν τοῦ γνῶναι σαφῶς τὴν τούτου πανουργίαν μὴ ταχέως φθεγξώμεθα πρὸς αὐτὸν μηδὲ μηνύσωμεν δεικνύωμεν τὰ γινόμενα πῶς κατὰ τὴν διάνοιαν τὰς συντυχίας ἐργάζεται καὶ τίνα τρόπον κατ ὀλίγον ἐλαύνει συνελαύνει τὸν νοῦν πρὸς τὸν θάνατον ἐπεὶ φεύξεται ἀφ ἡμῶν ὁρᾶσθαι γὰρ ταῦτα πράττων οὐ καταδέχεται καὶ οὐδὲν λοιπὸν εἰσόμεθα ὧν μαθεῖν ἐσπουδάκαμεν ἀλλὰ καὶ ἄλλην μίαν ἡμέραν ἢ καὶ δευτέραν συγχωρήσωμεν αὐτῷ τελειῶσαι τὸ δρᾶγμα ἵνα ἀκριβῶς μαθόντες αὐτοῦ τὸ σκευώρημα σκαιώρημα λόγῳ μετὰ ταῦτα ἐλέγχοντες ἐλέγξαντες αὐτὸν φυγαδεύσωμεν ἀλλ ἐπειδὴ κατὰ τὸν καιρὸν τοῦ πειρασμοῦ συμβαίνει τεθολωμένον ὄντα τὸν νοῦν μὴ ἀκριβῶς ἰδεῖν τὰ γινόμενα μετὰ τὴν ἀναχώρησιν τοῦ δαίμονος τοῦτο γινέσθω καθεσθεὶς μνημόνευσον κατὰ σεαυτὸν καθ ἑαυτὸν μνημόνευσον τῶν συμβεβηκότων σοι πραγμάτων πόθεν τε ἤρξω καὶ ποῦ ἐπορεύθης καὶ ἐν ποίῳ τόπῳ συνελήφθης ὑπὸ τοῦ πνεύματος τῆς πορνείας ἢ τῆς ὀργῆς ἢ τῆς λύπης καὶ πῶς πάλιν πάντα γέγονε τὰ γινόμενα καὶ σαφῶς ταῦτα κατάμαθε καὶ παράδος τῇ μνήμῃ ἵν ἵνα ἔχῃς ἐλέγχειν αὐτὸν προσιόντα καὶ τὸν κρυπτόμενον ὑπ αὐτοῦ τόπον καταμήνυε καὶ ὡς οὐκ ἀκολουθήσεις αὐτῷ λοιπόν εἰ δὲ βούλει ποτὲ καὶ εἰς μανίαν αὐτὸν προσκαλέσασθαι προκαλέσασθαι ἔλεγξον αὐτὸν εὐθὺς ἐπιστάντα καὶ τὸν πρῶτον τόπον εἰς ὃν εἰσῆλθε λόγῳ φανέρωσον καὶ τὸν δεύτερον καὶ τὸν τρίτον πάνυ γὰρ χαλεπαίνει μὴ φέρων τὴν αἰσχύνην ἀπόδειξις δὲ ἔστω ἔσται τοῦ καιρίως σε φθέγξασθαι πρὸς αὐτὸν τὸ πεφευγέναι τὸν λογισμὸν ἀπὸ σοῦ ἀδύνατον γὰρ στῆναι λοιπὸν στῆναι αὐτὸν φανερῶς ἐλεγχόμενον τοῦτον δὲ ἡττηθέντα τὸν τῆς πλάνης δαίμονα διαδέχεται ὕπνος βαρύτατος καὶ νέκρωσις μετὰ ψυχρότητος πολλῆς τῶν βλεφάρων καὶ χάσμαι χασμοὶ ἄπειροι καὶ ὦμοι βαρούμενοι καὶ ναρκῶντες ἅπερ πάντα τῇ συντόνῳ προσευχῇ διαλύσει τὸ πνεῦμα τὸ ἅγιον | grc-pg40 | nesic Постоји демон који се назива „луталица“ и који нарочито приступа браћи у време свитања, те чини да ум скита од града до града, и од села до села, и од куће до куће; на овај начин ум остварује такозване једноставне сусрете, затим се састаје с познаницима, води дугачке разговоре, те квари властито стање због ових дружења, удаљавајући се мало по мало од познања Бога и од врлине, и заборављајући своје монашко звање. Анахорета, дакле, мора пажљиво мотрити на овог демона, те дознати одакле долази и где завршава; јер, он не прави овај дуги круг насумично или случајно, већ чини наведено како би уништио добро настројење анахорете, еда би ум – распаљен овим стварима и опијен многобројним сусретима – сместа постао плен демона блуда, или гнева, или туге, будући да ови демони више од других кваре његово стање просветљености. Међутим, ако поставимо као циљ јасно препознавање лукавства овог демона луталице, немојмо журити да беседимо с њим, нити ода обзнањујемо шта се дешава, наиме: како порађа ове сусрете у нашем унутрашњем свету и на који начин мало по мало заноси ум к смрти; јер, он ће побећи од нас и неће допустити да гледамо како чини све ове ствари; и тако нећемо дознати ништа од онога што смо се старали да научимо. Напротив, допустимо му још дан или два дана да одигра своју представу до краја, еда бисмо подробно дознали за његове преваре и нагнали га у бекство тако што ћемо га разобличити својом речју. Ипак, пошто се у тренутку искушења може догодити да ум буде пометен и да не види подробно шта се дешава, након повлачења демона треба учинити следеће: седи у келији својој и присети се свега што ти се догодило, одакле си кренуо, куда си ишао, где те је демон блуда, или гнева, или туге дограбио, и како су се наведена збивања одиграла. Пажљиво испитај ове догађаје и добро их запамти како би могао да разобличиш демона луталицу кад се приближи; и откриј место на ком се сакрио, и буди решен да га више не пратиш. И ако истински желиш да га расрдиш, сместа га разоткриј кад се појави, и речју му покажи место на коме је најпре ушао, а затим му покажи места на која је улазио по други и по трећи пут, јер ће се тако веома узнемирити и неће моћи да поднесе срамоту. И нека доказ твог правовременог разговора с њим буде то да је наведена мисао побегла од тебе, јер немогуће му је да и даље стоји на свом месту након што је отворено разобличен. Након што си поразио овог демона, на тебе се спушта тешка поспаност и малаксалост праћена крајном хладноћом очних капака, безбројним зевањима, те отежалошћу и обамрлошћу рамена. А све ово Дух Свети ће распршити благодарећи нашој напрегнутој молитви. | ||||||||||||||||||||||||||||||
10 10 10 | grc-gehin + grc-pg79 ...
πάνυ τὸ μῖσος τὸ κατὰ τῶν δαιμόνων ἡμῖν πρὸς σωτηρίαν συμβάλλεται καὶ πρὸς τὴν ἐργασίαν τῆς ἀρετῆς ἐστιν ἐπιτήδειον καὶ ἀλλὰ τοῦτο ἐκτρέφειν παρ ἐν ἑαυτοῖς ὥσπερ τι γέννημα ἀγαθὸν οὐκ ἰσχύομεν τῶν φιληδόνων πνευμάτων διαφθειρόντων αὐτὸ καὶ πρὸς φιλίαν καὶ συνήθειαν τὴν ψυχὴν πάλιν πάλιν τὴν ψυχὴν ἐκκαλουμένων ἀλλὰ ταύτην τὴν φιλίαν μᾶλλον δὲ τὴν δυσίατον γάγγραιναν γάγραιναν ὁ ἰατρὸς τῶν ψυχῶν δι ἐγκαταλείψεως θεραπεύει συγχωρεῖ γάρ τι φοβερὸν παθεῖν ἡμᾶς ὑπ αὐτῶν νύκτωρ καὶ ἢ μεθ ἡμέραν καὶ πάλιν ἡ ψυχὴ πρὸς τὸ ἀρχέτυπον μῖσος ἐπανατρέχει διδασκομένη πρὸς τὸν κύριον λέγειν κατὰ τὸν δαυὶδ δαβὶδ τὸ τέλειον μῖσος ἐμίσουν αὐτοὺς εἰς ἐχθροὺς ἐγένοντό μοι οὗτος γὰρ τέλειον μῖσος μισεῖ τοὺς ἐχθροὺς ὁ μήτε κατ ἐνέργειαν μήτε κατὰ διάνοιαν ἁμαρτάνων ὅπερ τῆς μεγίστης καὶ πρώτης πρώτης καὶ τῆς μεγίστης ἐστὶν ἀπαθείας ἐστὶ τεκμήριον | grc-pg40 | nesic Мржња против демона у великој мери доприноси нашем спасењу и корисна је у делању врлине. Ипак, ми немамо довољно снаге да је хранимо у свом унутрашњем свету као неку врсту доброг потомства, јер сластољубиви демони је уништавају и позивају душу да се врати свом уобичајеном пријатељству. Лекар душа наших исцељује ово пријатељство – боље рећи, ову тешко излечиву гангрену – посредством богоостављености. Јер, Он допушта да даноноћно подносимо страх из демонских руку и душа се опет враћа својој првобитној мржњи, научивши да каже Господу заједно с Давидом: „Потпуном мржњом омрзох их и постадоше ми непријатељи“. Пс. 138, 22. Јер, онај који не греши ни својим спољашњим делима, ни у своме унутрашњем свету, тај мрзи своје непријатеље савршеном мржњом. Ово је знамење највећег и првостепеног бестрашћа. | ||||||||||||||||||||||||||||||
11 11 11 | grc-gehin + grc-pg79 ...
περὶ δὲ τοῦ δαίμονος τοῦ τὴν ψυχὴν ποιοῦντος ἀναισθητεῖν ἀναισθητεῖν ποιοῦντος τί δεῖ καὶ λέγειν ἐγὼ γὰρ δέδοικα καὶ γράφειν περὶ αὐτοῦ πῶς ἡ ψυχὴ τῆς οἰκείας ἐξίσταται καταστάσεως παρὰ γὰρ τὸν καιρὸν τῆς ἐπιδημίας αὐτοῦ καὶ τὸν φόβον τοῦ θεοῦ καὶ τὴν εὐλάβειαν ἀποδύεται καὶ τὴν ἁμαρτίαν οὐχ ἁμαρτίαν εἶναι λογίζεται καὶ τὴν παρανομίαν οὐ νομίζει παρανομίαν κολάσεως τε δὲ καὶ κρίσεως αἰωνίου ὡς ψιλοῦ ῥήματος μέμνηται καταγελᾷ δὲ ὄντως σεισμοῦ πυρφόρου καὶ θεὸν μὲν δῆθεν ὁμολογεῖ τί δὲ προσέταξεν οὐκ ἐπίσταται τύπτει τύπτεις εἰς τὰ στήθη κινουμένης αὐτῆς πρὸς τὴν ἁμαρτίαν καὶ αὐτὴ αὕτη οὐκ αἰσθάνεται ἀπὸ γραφῶν διαλέγει διαλέγῃ καὶ ὅλη πεπώρωται καὶ οὐκ ἀκούει ὄνειδος αὐτῇ τὸ παρὰ τῶν ἀνθρώπων προσφέρεις καὶ οὐ λογίζεται τὴν παρὰ τοῖς ἀδελφοῖς ἀνθρώποις αἰσχύνην καὶ αὕτη ὅλως οὐ συνίησι δίκην χοίρου καμμύσαντος ὀφθαλμοὺς καὶ τὸν φραγμὸν διακόπτοντος τοῦτον δὲ τὸν δαίμονα κενοδοξίας χρονίσαντες ἐπάγουσι λογισμοί λογισμοὶ οὗ εἰ μὴ ἐκολοβώθησαν αἱ ἡμέραι οὐκ ἂν ἐσώθη πᾶσα σάρξ καὶ γὰρ τῶν σπανίως παραβαλλόντων ἐστὶ τοῖς ἀδελφοῖς τοῖς ἀδελφοῖς ἐστὶ καὶ ἡ αἰτία πρόδηλος ἐπὶ συμφοραῖς γὰρ ἑτέρων ἢ ἐν νόσοις πιεζομένων ἢ ἐν φυλακαῖς δυστυχούντων ἢ αἰφνιδίῳ αἰφνιδίοις περιπιπτόντων θανάτῳ θανάτοις φυγαδεύεται οὗτος τῆς ψυχῆς κατὰ μικρὸν κατανυσσομένης καὶ εἰς συμπάθειαν ἐρχομένης καὶ διαλυομένου τοῦ ἐκ τοῦ δαιμονίου συνισταμένου δαιμονίου πωρώματος ὧν ἡμεῖς ἀποροῦμεν διὰ τὴν ἔρημον καὶ τὴν σπάνιν τῶν παρ ἡμῖν ἀσθενούντων τοῦτον τὸν δαίμονα μάλιστα φυγαδεύων ὁ κύριος ἐν τοῖς εὐαγγελίοις προσέταξεν ἀσθενοῦντας ὁρᾶν ὁρᾷν καὶ τοὺς ἐν φυλακῇ ἐπισκέπτεσθαι ἀσθενὴς γὰρ ἤμην φησὶ καὶ ἐπεσκέψασθέ με καὶ ἐν φυλακῇ καὶ ἤλθετε πρός με πλὴν τοῦτο ἰστέον ὅτι εἴ τις τῶν ἀναχωρούντων ἀναχωρητῶν περιπεσὼν τούτῳ τῷ δαίμονι λογισμοὺς οὐκ ἔλαβε πορνικοὺς ἢ τὸν οἶκον ἀπὸ ἀκηδίας οὐ κατέλιπεν οὗτος σωφροσύνην καὶ ὑπομονὴν ἀπ οὐρανῶν ὑπεδέξατο ἐδέξατο κατελθούσας καὶ μακάριος μακάριός ἐστι τῆς τοιαύτης ἀπαθείας ἐστίν καταξιωθεὶς ἀπαθείας ὅσοι δὲ τῶν ἐπαγγελλομένων θεοσέβειαν καὶ κοσμικοῖς συναυλίζεσθαι προαιροῦνται φυλαττέσθωσαν τοῦτον τὸν δαίμονα τούτου τοῦ δαίμονος ἐγὼ γὰρ περὶ αὐτοῦ πλεῖόν πλέον τι λέγειν ἢ γράφειν καὶ τοὺς ἀνθρώπους αἰσχύνομαι | grc-pg40 | nesic Што се тиче демона који душу чини неосетљивом, зар је уопште потребно о њему говорити?! Јер, бојим се чак и да пишем о њему, и о томе како душа бива истргнута из свог властитог стања у тренутку његовог доласка, те како одбацује страх Божији и побожност. Налазећи се у овом стању неосетљивости, душа сматра да грех заправо није грех и мисли да преступ није преступ. И сећа се последњег суда и вечне казне као пуких речи, те се „руга од срца земљотресу који букти као огањ“. Јов. 41, 21. Душа, такорећи, исповеда Бога, али занемарује Његове заповести. И ти се бијеш по грудима, Лк. 18, 13. осећајући да се душа покреће на грех, али она остаје неосетљива. И расправљаш се с њом, наводећи речи из Писама, али она стоји посве ћутљива и ништа не слуша. И разобличаваш њену срамоту пред људима, али она не води никаквог рачуна о срамоти коју наноси пред браћом. Ова неосетљива душа не показује нимало разумевања, те као свиња затвара своје очи и иде главом кроз свој свињац. Дуготрајно бављење помислима ташине рађа овог демона у нашем унутрашњем свету. И управо је за њега речено: „И ако се не би скратили они дани, не би се спасао ни један човек“. Мт. 24, 22. Заиста, овог демона налазимо код оних који ретко посећују своју браћу, а разлог томе је сасвим јасан. Јер, суочен с мукама оних који су притиснути болестима, или страдају у тамници, или се сусрећу с изненадном смрћу, овај демон бежи, пошто душа мало по мало бива подбадана сажаљењем и доспева до познања састрадавања, док се слепило проузроковано демонским утицајем развејава. Нама ове животне околности недостају зато што живимо у пустињи и ретко наилазимо на болесне људе. Управо нам је због овог демона и његовог удаљавања Господ заповедио у Јеванђељима да обилазимо болесне и посећујемо утамничене, говорећи: „Разболех се и посетисте ме, утамничен бих и дођосте ми“. Мт. 25, 36. Ипак, потребно је знати и ово: Ако неки од анахорета, који је заробљен овим демоном, није прихватио помисли блуда, нити је напустио своју келију због чамотиње, он ће примити целомудреност и подношење с неба. Блажен је онај који је примио овакво бестрашће! Што се, пак, тиче оних који су слободно изабрали да живе у звању побожности у овом свету, нека се чувају од овог демона. Јер, стидим се да надаље пишем или говорим о њему пред људима. | ||||||||||||||||||||||||||||||
12 12 12 | grc-gehin + grc-pg79 ...
πάντες οἱ δαίμονες φιλήδονον διδάσκουσι τὴν ψυχήν μόνος δὲ ὁ τῆς λύπης δαίμων τοῦτο πράττειν οὐ καταδέχεται ἀλλὰ καὶ τῶν εἰσελθόντων τοὺς λογισμοὺς διαφθείρει πᾶσαν ἡδονὴν τῆς ψυχῆς περικόπτων καὶ ξηραίνων αὐτὴν διὰ τῆς λύπης εἴπερ ἀνδρὸς λυπηροῦ ξηραίνεται ὀστᾶ καὶ μετρίως μὲν πολεμῶν δόκιμον τὸν ἀναχωρητὴν ἀπεργάζεται πείθει γὰρ αὐτὸν μηδὲν τῶν τοῦ κόσμου τούτου προσίεσθαι καὶ πᾶσαν ἡδονὴν περιΐστασθαι περιίστασθαι πλεῖον δὲ προσκαρτερῶν γεννᾷ λογισμοὺς ὑπεξάγειν ἑαυτὴν ἑαυτὸν τῇ ψυχῇ συμβουλεύοντας ἢ φεύγειν τὸν τόπον τῶν τόπων μακρὰν ἀναγκάζοντας ὅπερ λελόγισταί ποτε καὶ πέπονθεν πέπονθε καὶ ὁ ἅγιος ἰὼβ ὑπὸ τούτου παρενοχλούμενος τοῦ δαίμονος εἴθε γὰρ δυναίμην φησὶν ἐμαυτὸν χειρώσασθαι ἢ δεηθείς γε ἑτέρου καὶ ποιήσει μοι τοῦτο τούτου δὲ τοῦ δαίμονος σύμβολόν ἐστιν ἡ ἔχιδνα τὸ θηρίον ἧς ἡ φύσις φιλανθρώπως διδομένη τοὺς τῶν ἄλλων θηρίων ἰοὺς διαφθείρει ἀκράτως ἀκρατῶς δὲ λαμβανομένη καὶ αὐτὸ διαφθείρει τὸ ζῷον ζῶον τούτῳ τῷ δαίμονι παρέδωκεν ὁ παῦλος τὸν ἐν κορίνθῳ παρανομήσαντα διὸ καὶ γράφει πάλιν σπουδαίως κυρώσατε λέγων τοῖς κορινθίοις εἰς αὐτὸν ἀγάπην μήποτε ἵνα μή ποτε τῇ περισσοτέρᾳ λύπῃ καταποθῇ ὁ τοιοῦτος ἀλλ οἶδε τοῦτο θλίβον τοὺς ἀνθρώπους ἀνθρώπου τὸ πνεῦμα καὶ μετανοίας αὐτοῖς ἀγαθῆς πρόξενον γενέσθαι γίνεσθαι ὅθεν καὶ ὁ ἅγιος ἰωάννης ὁ βαπτιστὴς τοὺς ὑπὸ τούτου κεντουμένους τοῦ δαίμονος καὶ προσφεύγοντας τῷ θεῷ γεννήματα ἐχιδνῶν ἐκάλει λέγων φησὶ τίς ὑμῖν ὑπέδειξε φυγεῖν ἀπὸ τῆς μελλούσης ὀργῆς ποιήσατε οὖν καρπὸν ἄξιον τῆς μετανοίας καὶ μὴ δόξητε λέγειν ἐν ἑαυτοῖς πατέρα ἔχομεν τὸν ἀβραάμ λέγω γὰρ ὑμῖν ὅτι δύναται ὁ θεὸς ἐκ τῶν λίθων τούτων ἐγεῖραι τέκνα τῷ ἀβραάμ πλὴν πᾶς ὁ τὸν ἀβραὰμ μιμησάμενος καὶ ἐξελθὼν ἐκ τῆς γῆς αὐτοῦ καὶ ἐκ τῆς συγγενείας οὗτος αὐτὸς καὶ τούτου τοῦ δαίμονος γέγονεν ἰσχυρότερος | grc-pg40 | nesic Сви демони подучавају душу сластољубљу, док се једино демон туге уздржава од овога и квари помисли оних који упорно пребивају на свом месту, одсецајући и сушећи тугом свако задовољство душе, потврђујућу истинитост речи: „Кости болесног човека се суше“. Прич. 17, 22. Ако је ова борба умерена, демон туге чини анохорету опробаним и искусним, јер га убеђује да не прилази ниједној од ствари овога света и да избегава сва уживања. Међутим, ако овај демон истрајава дуже време, он рађа помисли које саветују душу да побегне или се удаљи далеко од свог места пребивања. Управо је на ово мислио свети Јов кад је страдао и био онеспокојен од стране овог демона, јер је рекао: „Кад бих само могао да подигнем руку на себе или бар замолим другог да то учини за мене“. Јов. 30, 24. Аспида је симбол овог демона: секрет ове животиње, употребљен на начин који је користан људима, уништава отрове других животиња, док употребљен на погрешан начин убија свако живо биће. Павле је управо овом демону предао човека из Коринта који је начинио преступ; 1. Кор. 5, 5. због тога је изнова писао Корнћанима и нагласио им: „Потврдите своју љубав према њему како не би био савладан од превелике жалости“. 2. Кор. 2, 7–8. Јер, он је добро знао да овај дух који погађа људе може послужити као добра прилика за преумљење. Због тога је свети Јован Крститељ оне који су погођени овим демоним и који су прибегавали Богу назвао „пород аспидин“, а затим казао: „Ко вам каза да бежите од гнева који иде? Родите, дакле, род достојан преумљења. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнуги децу Аврааму“. Мт. 3, 7–9. Но, свако ко је опонашао Авраама, Пост. 12, 1. те напустио своју отаџбину и оставио за собом своје сроднике, постао је силнији од овог демона. | ||||||||||||||||||||||||||||||
13 13 13 | grc-gehin + grc-pg79 ...
εἴ τις θυμοῦ κεκράτηκεν οὗτος δαιμόνων κεκράτηκεν εἰ δέ τις τούτῳ τῷ πάθει δεδούλωται οὗτος μοναδικοῦ βίου παντελῶς ἐστιν ἐστὶ παντελῶς ἀλλότριος καὶ ξένος τῶν ὁδῶν τοῦ σωτῆρος ἡμῶν εἴπερ αὐτὸς ὁ κύριος ἡμῶν λέγεται διδάσκειν τοὺς πραεῖς τὰς ὁδοὺς αὐτοῦ διὸ καὶ δυσθήρατος γίνεται τῶν ἀναχωρούντων ὁ νοῦς εἰς τὸ τῆς πραΰτητος πραότητος φεύγων πεδίον οὐδεμίαν γὰρ τῶν ἀρετῶν σχεδὸν δεδοίκασιν οὕτως οὕτω δεδοίκασιν οἱ δαίμονες ὡς πραΰτητα ταύτην μωϋσῆς ἐκεῖνος ὁ μέγας γὰρ καὶ μωϋσῆς ἐκεῖνος ἐκέκτητο πραῢς παρὰ πάντας τοὺς ἀνθρώπους κληθείς καὶ ὁ ἅγιος δαυὶδ ἀξίαν δὲ δαβὶδ ἀξίαν ταύτην τῆς τοῦ θεοῦ μνήμης ἀπεφήνατο ἀπεφθέγξατο εἶναι μνήσθητι κύριε λέγων τοῦ δαυὶδ δαβὶδ καὶ πάσης τῆς πραότητος αὐτοῦ ἀλλὰ καὶ αὐτὸς ὁ σωτὴρ μιμητὰς ἡμᾶς ἐκέλευσε γενέσθαι τῆς ἐκείνου πραότητος ἐκέλευσε μάθετε ἀπ ἐμοῦ λέγων ὅτι πρᾶός εἰμι καὶ ταπεινὸς τῇ καρδίᾳ καὶ εὑρήσετε ἀνάπαυσιν ταῖς ψυχαῖς ὑμῶν εἰ δέ τις βρωμάτων μὲν καὶ πομάτων ἀπέχοιτο θυμὸν δὲ λογισμοῖς πονηροῖς ἐρεθίζει οὗτος ἔοικε ποντοπορούσῃ νηΐ νηῒ καὶ ἐχούσῃ δαίμονα κυβερνήτην διὸ προσεκτέον ὅση δύναμις τῷ ἡμετέρῳ κυνὶ καὶ διδακτέον αὐτὸν τοὺς λύκους μόνον αὐτὸν μόνους διαφθείρειν καὶ μὴ τὰ πρόβατα κατεσθίειν πᾶσαν ἐνδεικνύμενον πραότητα πρὸς πάντας ἀνθρώπους | grc-pg40 | nesic Ако је неко савладао раздраженост, онда је савладао демоне; напротив, ако је неко роб страсти гнева, он је сасвим отуђен од монашког начина живота и туђин путу Сапситеља; јер, сам Господ је рекао да ће научити кротке путевима својим. Пс. 24, 9. Према томе, тешко је заробити ум анахорете кад бежи у равницу кротости. Јер, демони се не плаше ниједне врлине као што се плаше кротости. Велики Мојсије је тајио у себи ову врлину, јер беше назван „најкроткији од свих људи“; Бр. 12, 3. а свети Давид је саматрао себе достојим сећања Божијег, говорећи: „Сети се Давида и све кротости његове“. Пс. 131, 1. Штавише, сам Спаситељ нам је заповедио да подражавамо Његовој кротости, казујући: „Научите се од мене, јер ја сам кротак и смирен срцем, па ћете наћи покој душама својим“. Мт. 11, 29. И ако се неко уздржава од јела и од пића, али свој раздражајни део душе подстиче злим помислима на гнев, он је као лађа што плови пучином и има демона за кормилара. Према томе, онолико колико је то могуће, потребно је стражарити над овим нашим псом, те га научити да лови само вукове, а не да прождире овце, испољавајући притом кротост према свим људима. | ||||||||||||||||||||||||||||||
14 14 14 | grc-gehin + grc-pg79 ...
μόνος τῶν λογισμῶν ὁ τῆς κενοδοξίας ἐστὶ πολύϋλος πολύυλος καὶ ὅλην σχεδὸν περιλαμβάνων τὴν οἰκουμένην καὶ πᾶσι τοῖς δαίμοσιν ὑπανοίγων τὰς θύρας ὥσπερ τις προδότης πονηρὸς ἀγαθῆς γενόμενος πόλεως διὸ καὶ πάνυ ταπεινοῖ τοῦ ἀναχωροῦντος τὸν νοῦν πολλῶν λόγων καὶ πραγμάτων αὐτὸν αὐτὸν καὶ πραγμάτων πληρῶν καὶ τὰς προσευχὰς αὐτοῦ λυμαινόμενος δι ὧν πάντα τὰ τῆς ψυχῆς αὐτοῦ τραύματα θεραπεύειν σπουδάζει τοῦτον τὸν λογισμὸν συναύξουσι πάντες ἡττηθέντες οἱ δαίμονες καὶ πάλιν δι αὐτοῦ πάντες εἰς τὰς ψυχὰς λαμβάνουσιν εἴσοδον ποιοῦντες ὄντως τὰ ἔσχατα χείρονα τῶν πρώτων ἐκ τούτου δὲ γεννᾶται τοῦ λογισμοῦ καὶ ὁ τῆς ὑπερηφανίας ἐκεῖνος ὁ τὸ σφράγισμα ἀποσφράγισμα τῆς ὁμοιώσεως καὶ τὸν στέφανον τοῦ κάλλους ἀπ οὐρανῶν εἰς γῆν κατασείσας ἀλλ ἀποπήδησον τούτου καὶ μὴ χρονίσῃς ἐκ τοῦ τόπου ἵνα μὴ προῶμεν προδῶμεν ἄλλοις τὴν ζωὴν ἡμῶν καὶ τὸν ἡμέτερον βίον ἀνελεήμοσι τοῦτον δὲ τὸν δαίμονα φυγαδεύει ἐκτενὴς προσευχὴ καὶ τὸ μηδὲν ἑκόντα ποιεῖν ἢ λέγειν τῶν συντελούντων πρὸς τὴν ἐπάρατον δόξαν | grc-pg40 | nesic Међу свим помислима, једино помисао ташине има изобиље твари. Обгрљујући готово читаву васељену, таштина отвара врата свим могућим демонима, попут неког злог изајника који непријатељу предаје град. Због тога силно понижава ум анахорете, испуњавајући га безбројним речима и стварима, упропаштавајући његове молитве којима се труди да исцели све ране душе своје. Када су сви демони побеђени, они тада удружују власите снаге у овој помисли и на тај начин изнова продиру у душу, заиста чинећи „последње стање горим од првог“. Мт. 12, 54; 2. Пт. 2, 20. Из ове помисли се рађа и помисао гордости, која је с неба свргла „печат подобија и круну лепоте“. Јез. 28, 12. Дакле, „удаљите се с овог места без закашњења“, Прич. 9, 18. еда своју животност и свој живот не бисмо предали онима који немају самилости. Упорна молитва, те одбијање да се учини или каже било шта у корист проклете људске славе, Прич. 5, 9. веома доприности одагнавању овог демона. | ||||||||||||||||||||||||||||||
15 15 15 | grc-gehin + grc-pg79 ...
ὅταν ὀλίγης ἀπαθείας τῶν ἀναχωρούντων ὁ νοῦς ἐπιλάβηται τότε κενοδοξίας ἵππον κτησάμενος εὐθὺς εὐθέως ἐλαύνει κατὰ τὰς πόλεις ἄκρατον ἐμφορούμενος ἐκ τῆς δόξης τὸν ἐμφορούμενος ἔπαινον ᾧ κατ οἰκονομίαν τὸ πνεῦμα τῆς πορνείας ὑπαντιάσαν ἀπαντῆσαν καὶ εἰς ἕνα τῶν συφεώνων τοῦτον ἐναποκλεῖσαν συφεῶν ἀποκλεῖσαν τοῦτον παιδεύει αὐτὸν μηκέτι πρὸ τῆς τελείας ὑγείας καταλιμπάνειν τὴν κλίνην μηδὲ τοὺς ἀτάκτους τῶν ἀρρώστων ἀῤῥώστων μιμεῖσθαι οἵτινες ἔτι λείψανα τῆς ἀσθενείας ἐν ἑαυτοῖς περιφέροντες ὁδοῖς ἑαυτοὺς καὶ λουτροῖς ἀκαίροις ἐπιδιδόασι καὶ τοῖς ἐξ ὑποστροφῆς νοσήμασι περιπίπτουσι διόπερ καθεζόμενοι πρόσχωμεν μᾶλλον μᾶλλον προσέχωμεν ἑαυτοῖς ὡς προκόπτοντες μὲν ἐν ἀρετῇ δυσκίνητοι πρὸς κακίαν γινόμεθα ἀνακαινούμενοι δὲ ἐν τῇ γνώσει ποικίλων προσλαμβάνομεν πλῆθος θεωρημάτων ὑψούμενοι δὲ πάλιν κατὰ τὴν προσευχὴν φανερώτερον τὸ τοῦ σωτῆρος ἡμῶν ἐποπτεύομεν ἐποπτεύσομεν φῶς | grc-pg40 | nesic Када ум анохорете достигне малено бестрашће, он прибавља коња таштине и сместа јури у градове, насићујући се раскошном похвалом коју људи приписују његовом угледу. Тада му, према Божијем промислу, приступа дух блуда и затвара га у свињац, учећи га да не устаје из своје постеље док сасвим не оздрави и да не опонаша нестрпљиве болеснике који, док још увек носе и себи последње трагове болести, примењују неблаговремене шетње и купке, те изнова падају у своје болести. Дакле, седећи у својој келији, обратимо већу пажњу на себе саме, како бисмо, с једне стране, напредоваши у врлини, постали мање подложни злу, те како бисмо, с друге стране, примивши изобиље многообразних сагледавања и опет се вазневши на висине молитве, јасније мотрили светлост нашег Спаситеља. | ||||||||||||||||||||||||||||||
16 16 16 | grc-gehin + grc-pg79 ...
πάσας μὲν τὰς κακουργίας τῶν δαιμόνων γράφειν οὐ δύναμαι καὶ τὰς κακομηχανίας κακοτεχνίας αὐτῶν καταλέγειν αἰσχύνομαι δεδοικὼς τῶν ἐντευξομένων τοὺς ἁπλουστέρους πλὴν δὲ τοῦ πνεύματος τῆς πορνείας ἄκουε πανουργίαν ὅταν τις τοῦ ἐπιθυμητικοῦ μέρους κτήσηται τὴν ἀπάθειαν καὶ οἱ αἰσχροὶ λογισμοὶ λοιπὸν ὑπόψυχροι γένωνται τὸ τηνικαῦτα εἰσάγει ἄνδρας τε καὶ γυναῖκας παίζοντας μετ ἀλλήλων καὶ αἰσχρῶν πραγμάτων καὶ σχημάτων τὸν ἀναχωρητὴν καθίστησι θεατήν ἀλλ οὗτος ὁ πειρασμὸς οὐκ ἔστι τῶν χρονιζόντων προσευχὴ γὰρ σύντονος καὶ δίαιτα στενωτάτη μετὰ ἀγρυπνίας καὶ γυμνασίας θεωρημάτων πνευματικῶν ὥσπερ νέφος αὐτὸν ἄνυδρον ἐπελαύνει ἔστι δὲ ὅτε καὶ τῶν σαρκῶν ἐφάπτεται πρὸς τὴν ἄλογον πύρωσιν αὐτὰς ἐκμοχλεύων καὶ ἄλλα δέ τινα μυρία προσμηχανᾶται ὁ πόνηρος παμπόνηρος οὗτος ἅπερ οὐκ ἀναγκαῖον δημοσιεῦσαι καὶ παραδοῦναι γραφῇ γραφῇ παραδοῦναι συμβάλλεται δὲ σφόδρα πρὸς τοὺς λογισμοὺς τοὺς τοιούτους καὶ ζέσις θυμοῦ κατὰ τοῦ δαίμονος κινηθεῖσα ὅνπερ θυμὸν μάλιστα δέδοικεν ἐπὶ τοῖς λογισμοῖς ταρασσόμενον καὶ διαφθείροντα αὐτοῦ τὰ νοήματα καὶ τοῦτό ἐστι τὸ ὀργίζεσθε καὶ μὴ ἁμαρτάνετε χρήσιμον τοῦτο φάρμακον ἐν τοῖς τοιούτοις πειρασμοῖς τῇ ψυχῇ προσαγόμενον μιμεῖται δὲ καὶ ὁ τῆς ὀργῆς τοῦτον τὸν δαίμονα καὶ πλάττει καὶ αὐτός τινας τῶν γεγεννηκότων ἢ φίλων ἢ συγγενῶν ὑβριζομένους ἢ οἰκείων ὑβριζομένους καὶ τυπτομένους ὑπὸ ἀναξίων καὶ τοῦ ἀναχωροῦντος κινεῖ τῶν ἀναχωρούντων ἀνακινεῖ τὸν θυμὸν ὥστε φθέγξασθαί τι πονηρὸν ἢ ποιῆσαι πρὸς τοὺς φαινομένους κατὰ διάνοιαν οἷς οὐ προσέχειν ἀναγκαῖον καὶ ταχέως ἐξαρπάζειν ἀπὸ τῶν τοιούτων εἰδώλων τὸν νοῦν ἵνα μὴ χρονίσας ἐν αὐτοῖς γένηται κατὰ τὸν καιρὸν τῆς προσευχῆς ὥσπερ δαλὸς καπνιζόμενος τούτοις δὲ τοῖς πειρασμοῖς οἱ θυμώδεις περιπίπτουσι μάλιστα καὶ καὶ μάλιστα οἱ ῥᾳδίως πρὸς τὰς ὀργὰς ἐξαπτόμενοι οἵτινες μακράν εἰσι καθαρᾶς προσευχῆς καὶ τῆς γνώσεως τοῦ σωτῆρος ἡμῶν ἰησοῦ χριστοῦ | grc-pg40 | nesic Не могу да пишем о свим злобним делима демона и стидим се да набрајам све њихове лукаве смицалице, бојећи се за оне простије међу мојим могућим читаоцима. Послушај, ипак, какво је лукавство демона блуда. Када неко достигне бестрашће желатељног дела душе и његове срамне помисли се мало охладе, зли дух сместа приказује међусобне играрије мушкараца и жена, чинећи анахорету посматрачем срамотних дела и поступака. Међутим, ово искушење није од оних који дуго трају, јер га напрегнута молитва и сурово подвижништво, праћени бдењима и вежбама духовног сагледавања, одагнавају попут „безводног облака“. Јуд. 12. Понекад се дотиче чак и наше плоти, изазивајући у њој алогосну распалљеност. Овај демон смишља безброј других смицалица које није нужно објављивати или записати. Против таквих помисли и овог демона изузетно је корисно усмерити узаврело кључање раздражајног дела душе. Јер, демон се највише плаши када свој гнев усмеравамо према овим помислима и уништавамо његове умствене представе. Управо на ово се односе речи: „Гневите се и не грешите“. Пс. 4, 5. Ово је веома користан лек када се примени на душу у наведеним искушењима. Но, демон гнева опонаша овог демона, те има обичај да измишља родитеље, пријатеље и ближње које малтретирају безвредни људи, те узбуркава раздражајни део анахорете како би рекао или учинио нешто порочно онима који се појављују у његовом унутрашњем свету. Неопходно је обратити пажњу на ове помисли и сместа отргнути ум од оваквих слика, еда нас не би превише заокупљале и да не би у тренутку молитве постале попут „задимљеног угарка“. Ис. 7, 4. Раздражљиви људи подлежу овим искушењима, нарочито ако се лако распламсавају гневом, те се удаљују од чисте молитве и познања Христа нашег Спаситеља. | ||||||||||||||||||||||||||||||
17 17 17 | grc-gehin + grc-pg79 ...
τὰ νοήματα τοῦ αἰῶνος τούτου ὁ κύριος καθάπερ πρόβατά τινα τῷ ἀγαθῷ ποιμένι τῷ ἀνθρώπῳ παρέδωκε καὶ γάρ φησὶν σὺν γὰρ φησὶν τὸν αἰῶνα ἔδωκεν δέδωκεν ἐν καρδίᾳ αὐτοῦ συζεύξας αὐτῷ θυμὸν καὶ ἐπιθυμίαν πρὸς βοήθειαν ἵνα διὰ μὲν τοῦ θυμοῦ φυγαδεύῃ τὰ τῶν λύκων νοήματα διὰ δὲ τῆς ἐπιθυμίας στέργῃ τὰ πρόβατα καὶ ὑπὸ τῶν ὑετῶν καὶ ἀνέμων πολλάκις βαλλόμενος ἔδωκε δέδωκε δὲ αὐτῷ πρὸς τούτοις καὶ νομόν νομὸν ὅπως ποιμαίνῃ τὰ πρόβατα καὶ τόπον χλόης καὶ ὕδωρ ἀναπαύσεως καὶ ψαλτήριον καὶ κιθάραν καὶ ῥάβδον καὶ βακτηρίαν ἵνα ἐκ ταύτης τῆς ποίμνης καὶ τραφῇ καὶ ἐνδύσηται καὶ χόρτον ὀρεινὸν συναγάγῃ τίς γάρ φησί γὰρ φησὶ ποιμαίνει ποίμνην καὶ ἐκ τοῦ γάλακτος αὐτῆς τῆς ποίμνης οὐκ ἐσθίει δεῖ οὖν τὸν ἀναχωροῦντα φυλάττειν νύκτωρ καὶ μεθ ἡμέραν τοῦτο τὸ ποίμνιον μή τι μήτι τῶν νοημάτων γένηται θηριάλωτον ἢ λῃσταῖς περιπέσῃ εἰ δὲ ἄρα τι τοιοῦτο συμβαίη κατὰ τὴν νάπην εὐθὺς εὐθέως ἐξαρπάζειν ἐκ τοῦ στόματος τοῦ λέοντος καὶ ἢ τῆς ἄρκτου γίνεται δὲ τὸ νόημα τὸ περὶ τοῦ ἀδελφοῦ θηριάλωτον εἰ μετὰ μίσους νέμοιτο νέμοι τὸ ἐν ἡμῖν καὶ τὸ περὶ τῆς γυναικὸς εἰ μετὰ μετ αἰσχρᾶς ἐπιθυμίας τρέφοιτο ἐν στρέφοιτο παρ ἡμῖν καὶ τὸ τοῦ ἀργύρου ἀργυρίου καὶ χρυσοῦ τοῦ χρυσίου εἰ μετὰ πλεονεξίας αὐλίζοιτο καὶ τὰ νοήματα τῶν ἁγίων χαρισμάτων εἰ μετὰ κενοδοξίας κατὰ διάνοιαν βόσκοιτο καὶ ἐπὶ τῶν ἄλλων δὲ νοημάτων ὡσαύτως συμβήσεται κλεπτομένων τοῖς πάθεσιν οὐ μόνον δὲ ἐν τῇ ἡμέρᾳ δεῖ ταῦτα τηρεῖν ἀλλὰ καὶ νύκτωρ ἀγρυπνοῦντα ἀγρυπνοῦντας φυλάττειν συμβαίνει γὰρ καὶ φανταζόμενον αἰσχρῶς καὶ πονηρῶς ἀπολέσαι τὸ ἴδιον καὶ τοῦτό ἐστι τὸ ὑπὸ τοῦ ἁγίου λεγόμενον ἰακώβ οὐκ ἐνήνοχά σοι πρόβατον θηριάλωτον ἐγὼ ἀπ ἐμαυτοῦ ἀπετίννυον κλέμματα ἡμέρας καὶ κλέμματα νυκτὸς καὶ ἐγενόμην συγκαιόμενος τῷ καύσωνι τῆς ἡμέρας καὶ τῷ παγετῷ τῆς νυκτός νυκτὸς καὶ ἀφίστατο ὁ ὕπνος ἀπὸ τῶν ὀφθαλμῶν μου εἰ δέ τις ἐκ τοῦ καμάτου καὶ ἀκηδία ἡμῖν προσγίνεται προσγένηται μικρὸν ἀναδραμόντες ἐπὶ τὴν τῆς γνώσεως πέτραν τῷ ψαλτηρίῳ προσομιλήσωμεν πλήσσοντες διὰ τῶν ἀρετῶν τῆς γνώσεως τὰς χορδάς χορδὰς βοσκήσωμεν δὲ πάλιν καὶ ὑπὸ τὸ σιναῖον ὄρος τὰ πρόβατα ἵνα ὁ θεὸς τῶν πατέρων ἡμῶν καὶ ἡμᾶς ἐκ τῆς βάτου καλέσῃ καὶ τοὺς λόγους τῶν σημείων καὶ τῶν τεράτων καὶ ἡμῖν χαρίσηται | grc-pg40 | nesic Господ је поверио човеку умствене представе овог света као овце добром пастиру. Јн. 10, 1–18. Јер, каже: „Овај век је метнуо у срце његово“. Проп. 3, 11. Како би помогао човеку, Господ је сјединио његов желатељни и раздражајни део душе да би преко раздражљивог дела могао да одагна вукове – односно, умствене представе – и да би преко желатељног могао да љуби овце, чак и ако је често бијен кишама и ветровима. Осим наведених ствари, даровао му је и „пашу“ да напаса овце, „место зелено и воде одмора“, „харфу и китару“, те „палицу и штап“, еда би од овог стада имао храну и одећу“, и да би „сакупио планинску траву“. Јер, каже: „Ко напаса стадо и не једе млеко од стада?“ 1. Кор. 9, 7. Према томе, анахорета мора даноноћно да чува своје стадо како ниједна умствена представа не би била уграбљена од стране дивљих звери, нити постала плен лопова. Пост. 31, 9; Лк. 10, 30. И ако би се тако нешто догодило у шумовитој долини, анахорета мора сместа уграбити умствену представу из уста лава и медведа. 1. Сам. 17, 34–37. Ако смо умствену представу о брату напасали у свом унутрашњем свету с мржњом, каже се да су је уграбили дивље звери; слично је и с умственом представом о жени, ако је у свом унутрашњем свету хранимо срамотном жељом; исто тако и у погледу умствене представе о сребру и злату, ако је гајимо с похлепом; такође и у погледу умствених представа о светом благодатном раду, ако у нашем унутрашњем свету пасу заједно с таштином. Истоветне ствари се збивају и с осталим умственим представама, ако их уграбе страсти. Неопходно је стражарити над реченим стварима, и то не само током дана, већ морамо обратити пажњу на ноћним бдењима, јер ако се твој унутрашњи свет занима срамотним и порочним маштаријама, може се десити да изгубиш оно што ти заиста припада. Управо је ово Јаков имао на уму када је рекао: „Оно што би звер раздрла, теби нисам доносио, него бих од свога твој губитак надокнадио. Ти си то од мене тражио, било да је нестало дању или да је нестало ноћу. Често сам дању скапавао од жеђе, а обноћ од студени. Сан је бежао од мојих очију“. Пост. 31, 39–40. Уколико нас због умора обузме извесна чамотиња, прибегнимо неко време камену познања, подигнимо харфу своју и посредством врлина свирајмо на жицама познања. Затим опет изведимо своје овце на испашу у подножје Горе Синајске, Изл. 3, 1–6. еда би Бог отаца наших и нас призвао из купине, те нам даровао познање логоса „знамења и чудеса“. Изл. 7, 9; 11, 9–10. | ||||||||||||||||||||||||||||||
18 18 18 | grc-gehin + grc-pg79 ...
τῶν ἀκαθάρτων δαιμόνων οἱ μὲν τὸν ἄνθρωπον ὡς ἄνθρωπον ἐκπειράζουσιν οἱ δὲ τὸν ἄνθρωπον ὡς ζῷον ζῶον ἄλογον ἐκταράσσουσι καὶ οἱ μὲν πρῶτοι παραβάλλοντες κενοδοξίας ἢ ὑπερηφανίας ἢ φθόνου ἢ κατηγορίας ἡμῖν ἐμβάλλουσι νοήματα ἅπερ οὐδενὸς ἅπτεται τῶν ἀλόγων οἱ δὲ δεύτεροι προσεγγίζοντες θυμὸν ἢ ἐπιθυμίαν παρὰ φύσιν κινοῦσι ταῦτα γὰρ τὰ πάθη κοινὰ ἡμῶν τε καὶ τῶν ἀλόγων ζῴων ἐστίν ζώων τυγχάνουσιν ὑπὸ τῆς λογικῆς καλυπτόμενα φύσεως διὸ λέγει καὶ τὸ πνεῦμα τὸ ἅγιον πρὸς μὲν τοὺς τοῖς ἀνθρωπίνοις περιπίπτοντας λογισμοῖς ἐγὼ εἶπα θεοί ἐστε καὶ υἱοὶ ὑψίστου πάντες ὑμεῖς δὲ ὡς ἄνθρωποι ἀποθνῄσκετε ἀποθνήσκετε καὶ ὡς εἷς τῶν ἀρχόντων πίπτετε πρὸς δὲ τοὺς κινουμένους ἀλόγως τί φησι μὴ γίνεσθε ὡς ἵππος καὶ ἡμίονος οἷς οὐκ ἔστι σύνεσις ἐν κημῷ καὶ χαλινῷ τὰς σιαγόνας αὐτῶν ἄγξαις ἄγξαι τῶν μὴ ἐγγιζόντων πρὸς σέ εἰ ἡ δὲ ψυχὴ ἡ ἁμαρτάνουσα αὕτη ἀποθανεῖται πρόδηλον ὅτι οἱ μὲν ἄνθρωποι ὡς ἄνθρωποι ἀποθνῄσκοντες ἀποθνήσκοντες ὑπὸ ἀνθρώπων ταφήσονται οἱ δὲ ὡς ἄλογοι θανατούμενοι ἤτοι πίπτοντες ὑπὸ γυπῶν ἢ κοράκων βρωθήσονται ὧν οἱ νεοσσοὶ οἱ μὲν ἐπικαλοῦνται τὸν κύριον οἱ δὲ φύρονται ἐν τῷ αἵματι αἵμασιν ὁ ἔχων ὦτα ἀκούειν ἀκουέτω | grc-pg40 | nesic Међу нечистим демонима неки искушавају људе као људска бића, док други искушавају људе као бесловесне животиње. Када нас први демони посете, они убацују у нас умствене представе таштине, или гордости, или зависти, или оговарања, односно, све оно што се не дотиче бесловесних животиња. Када нас други демони посете, они на противприродан начин покрећу наш раздражљиви и желатељни део душе. Ово су страсти које су нам заједничке с бесловесним животињама, али које остају сакривене благодарећи нашој логосној природи. Због тога Дух Свети говори онима који се потчињавају људским помислима: „Ја реког: Богови сте и синови Вишњега сви. Али умрећете као људи и паднућете као један од кнезова“. Пс. 81, 6–7. Но, шта говори онима који су пометени као бесловесне животиње? „Не будите као коњ и мазга који немају памети. Уздом и жвалама зауздаћеш вилице њихове, иначе ће ти се приближити“. Пс. 31, 8–9. Ако је истина да ће „грешна душа умрети“, Јез. 18, 4–20. онда је јасно да ће људска бића која умру као људска бића бити сахрањени као људи; Мт. 8, 22. док ће они који умру или падну у грех као бесловесне животиње бити прождрани од стране лешинара, или „птића гавранова који вапију Господу“, Пс. 146, 9. или ће се „угушити у крви“. Јов. 39, 30. Који има уши да чује, нека чује! Мт. 11, 15. | ||||||||||||||||||||||||||||||
19 19 19 | grc-gehin + grc-pg79 ...
ὅταν τῶν ἐχθρῶν τρώσῃ σέ τις παραβαλὼν καὶ βούλει τὴν ῥομφαίαν αὐτοῦ στρέψαι κατὰ τὸ γεγραμμένον ἐπὶ τὴν καρδίαν αὐτοῦ ποίησον οὕτως ὡς λέγομεν δίελε κατὰ σαυτὸν τὸν ὑπ αὐτοῦ βληθέντα σοι λογισμὸν ὅστις ποτέ ἐστι καὶ ἐκ πόσων πραγμάτων συνέστηκε καὶ ποῖον τούτων ἐστὶ τοῦτό ἐστι μάλιστα τὸ θλίβον τὸν νοῦν ὃ δὲ λέγω τοιοῦτόν ἐστιν ἔστω πεμφθεὶς ὑπ αὐτοῦ ὁ τῆς φιλαργυρίας ὑπ αὐτοῦ λογισμὸς τοῦτον δίελε εἴς τε τὸν ὑποδεξάμενον αὐτὸν νοῦν καὶ εἰς τὸ νόημα τοῦ χρυσοῦ χρυσίου καὶ εἰς αὐτὸν τὸν χρυσὸν καὶ εἰς τὸ φιλάργυρον πάθος καὶ λοιπὸν ἐρώτα τί τούτων ἐστὶν ἁμαρτία πότερον ὁ νοῦς καὶ πῶς εἰκών ἐστι τοῦ ἔστιν εἰκὼν θεοῦ ἀλλὰ τὸ νόημα τοῦ χρυσοῦ καὶ τοῦτο τίς ἂν εἴποι νοῦν ἔχων ποτέ ἀλλ αὐτὸς ὁ χρυσός ἐστιν ἁμαρτία καὶ τίνος χάριν γεγένηται ἕπεται τοίνυν τῆς ἁμαρτίας αἴτιον εἶναι τὸ τέταρτον ὅπερ οὐκ ἔστι πρᾶγμα ὑφεστὸς μὲν πρᾶγμα ὑφεστὼς κατ οὐσίαν οὐδὲ νόημα πράγματος οὐδὲ νοῦς πάλιν ἀσώματος ἀλλ ἡδονή τις μισάνθρωπος ἐκ τοῦ αὐτεξουσίου τικτομένη καὶ κακῶς κεχρῆσθαι τοῖς τοῦ θεοῦ κτίσμασι τὸν νοῦν ἀναγκάζουσα ἥνπερ ἣν καὶ περιτέμνειν ὁ τοῦ θεοῦ νόμος πεπίστευται καὶ ταῦτά σου διερευνωμένου φθαρήσεται μὲν ὁ λογισμὸς εἰς τὴν ἰδίαν ἀναλυόμενος θεωρίαν φεύξεται δὲ ἀπὸ σοῦ τὸ δαιμόνιον τῆς διανοίας σου ὑπὸ ταύτης τῆς γνώσεως εἰς ὕψος ἀρθείσης εἰ δὲ βούλει χρήσασθαι μὲν τῇ ἐκείνου ῥομφαίᾳ ἐπιποθεῖς δὲ πρῶτον διὰ τῆς σῆς σφενδόνης τοῦτον χειρώσασθαι ἔκβαλε ἔκβαλλε καὶ σὺ λίθον ἐκ τοῦ ποιμενικοῦ σου καδίου κωδίου καὶ τούτου ζήτει τὴν θεωρίαν πῶς ἄγγελοι μὲν καὶ δαίμονες τῷ ἡμετέρῳ παραβάλλουσι κόσμῳ ἡμεῖς δὲ τοῖς αὐτῶν κόσμοις οὐ παραβάλλομεν οὐδὲ οὔτε γὰρ ἀγγέλους θεῷ συνάπτειν δυνάμεθα οὐδὲ δαίμονας μᾶλλον ἀκαθάρτους πλέον δυνάμεθα οὔτε δαίμονας ἀκαθάρτους μᾶλλον ποιεῖν προαιρούμεθα καὶ πῶς ὁ ἑωσφόρος ὁ πρωῒ ἀνατέλλων εἰς γῆν κατερρίφη τὴν γῆν κατεῤῥίφη καὶ ἥγηται μὲν τὴν θάλασσαν ὥσπερ ὡς ἐξάλειπτρον τὸν δὲ τάρταρον τῆς ἀβύσσου ὥσπερ αἰχμάλωτον ἀναζεῖ δὲ τὴν ἄβυσσον ὥσπερ χαλκεῖον χαλκίον πάντας ἐκταράσσων ὑπὸ διὰ τῆς κακίας αὐτοῦ καὶ πάντων ἄρχειν βουλόμενος τούτων γὰρ τῶν πραγμάτων ἡ θεωρία πάνυ τιτρώσκει τὸν δαίμονα καὶ πᾶσαν αὐτοῦ τὴν παρεμβολὴν φυγαδεύει ἀλλὰ ταῦτα μὲν ἐπὶ τῶν ἠρέμα κεκαθαρμένων μόνων συμβαίνει καὶ βλεπόντων ποσῶς τοὺς λόγους τῶν γεγονότων οἱ δὲ ἀκάθαρτοι τὴν θεωρίαν τούτων οὐκ ἴσασιν οὐδὲ εἰ μαθόντες παρ ἑτέρων κατεπᾴδοιεν ἀκουσθήσονται πολλοῦ κονιορτοῦ καὶ θορύβου διὰ τὰ πάθη συνισταμένου κατὰ τὸν πόλεμον δεῖ γὰρ πάντως τὴν παρεμβολὴν τῶν ἀλλοφύλων μικρὸν ἠρεμῆσαι ἵνα μόνος μόνον ὁ γολιὰθ ἀπαντήσῃ τῷ ἡμετέρῳ δαυίδ δαβίδ ὡσαύτως δὲ καὶ τῇ διαιρέσει καὶ τῷ εἴδει τούτῳ τοῦ πολέμου χρησώμεθα καὶ ἐπὶ πάντων τῶν ἀκαθάρτων λογισμῶν | grc-pg40 | nesic Када неки од непријатеља приступи да би те ранио и ти желиш да „окренеш његов мач против срца његовог“, Пс. 36, 15. као што је написано, онда учини као што ти говоримо. Испитај у свом унутрашњем свету помисао коју ти је послао: Каква је она? Од колико се ствари стастоји? Која од њих највише узнемирава ум? Ево шта заправо желим да кажем: Претпоставимо да је непријатељ послао помисао среброљубља. Разликуј у наведеној помисли следеће: Ум који је примио помисао, умствену представу злата, само злато и страст среброљубља. Затим испитај шта је од овога грех. Да ли је то ум? Како он може бити грешан? Јер, ум је икона Божија. Да ли је умствена представа злата? И ко би при здравој памети то икада рекао? Да ли само злато представља грех? Због чега је онда створено? Отуда следи да је четврта ствар узрок греха, наиме, узрок није предмет који збиљски постоји, нити његова умствена представа, па чак ни бестелесни ум, већ је то задовољство које је противно људском роду, и које се рађа из слободне воље, и које приморава ум на недоличну употребу творевине Божије. Према томе, закону Божијем је поверено обрезивање овог задовољства. И док се бавиш овим пажљивим испитивањем, помисао ће бити распршена и уништена властитим сагледавањем; и демон ће побећи од тебе када се твој унутрашњи свет узнесе на висине благодарећи овом познању. Ако намераваш да употребиш његов мач, али најпре желиш да га покориш својом праћком, баци камен из своје пастирске вреће 1. Сам. 17, 48–51. и пажљиво испитај следеће сагледавање: Како анђели и демони походе наш свет, али ми не походимо њихове светове, јер не можемо учинити да анђели буду сједињенији с Богом, нити можемо учини да демони буду нечистији; и како је Деница, који се подиже пре свитања, био збачен на земљу; Ис. 14, 12. и како „сматра море кутијом мирисном, и тартар понора као заробљеника, и чини да бездан кључа као котао“, Јов. 41, 23–24. све постојеће мучећи својом злобом и намеравајући да завлада над свима. Сагледавање ових ствари веома рањава демона и одагнава читаву његову дружину. Међутим, ово је учинковито само код оних који су достигли извесну меру очишћења и делимично гледају логосе бића. Људи који су, пак, неочишћени, не познају сагледавање речених ствари, па чак и када би ово научили од других и понављали га као бајалицу, они не би били услишани због обиља прашине и буке која се подигла у борби против страсти. Јер, крајње је потребно да војска туђинаца утихне, еда би Голијат сам кренуо у сусрет нашем Давиду. 1. Сам. 17. Дакле, употребимо исти начин расуђивања и истоветни начин борбе у случају свих осталих нечистих помисли. | ||||||||||||||||||||||||||||||
20 20 20 | grc-gehin + grc-pg79 ...
ὅταν τινὲς τῶν ἀκαθάρτων λογισμῶν ταχέως φυγαδευθῶσι φυγαδευθῶσιν ζητήσωμεν τὴν αἰτίαν πόθεν τοῦτο συμβέβηκε πότερον διὰ τὴν σπάνιν τοῦ πράγματος τὸ τοῦ δυσπόριστον εἶναι τὴν ὕλην ἢ διὰ τὴν προσοῦσαν ἡμῖν ἀπάθειαν οὐκ ἴσχυσε ἴσχυσαν καθ ἡμῶν ὁ ἐχθρός οἱ ἐχθροί οἷον εἴ τις τῶν ἀναχωρούντων ἐνθυμηθείη ὑπὸ δαίμονος ἐνοχλούμενος τῆς πρώτης πόλεως πνευματικὴν κυβέρνησιν πιστευθῆναι οὗτος δηλονότι δῆλον ὅτι οὐ χρονίζει τοῦτον χρονίσει τὸν λογισμὸν φανταζόμενος ἡ δὲ αἰτία γνώριμος τοῦτον φανταζόμενος καὶ ἡ αἰτία ἐκ τῶν λεγομένων εἰ δὲ ἐπὶ πάσης γίνεται γνώριμος εἰ δέ τις πόλεως καὶ τῆς τυχούσης γίνεται καὶ ὁμοίως λογίζεται οὗτος μακάριος τῆς ἀπαθείας ἐστίν ὁμοίως δὲ καὶ ἐπὶ τῶν ἄλλων λογισμῶν εὑρεθήσεται ὁ τοιοῦτος τρόπος ἐξεταζόμενος ταῦτα δὲ ἀναγκαῖον εἰδέναι πρὸς τὴν ἡμετέραν προθυμίαν καὶ δύναμιν ἵνα εἴδωμεν εἰ πότερον ἢ τὸν ἰορδάνην ἐπεράσαμεν παρήλθομεν καὶ ἐγγύς ἐσμεν τῆς πόλεως τῶν φοινίκων ἢ ἔτι ἐν τῇ ἐρήμῳ ἔτι διάγομεν καὶ ὑπὸ τῶν ἀλλοφύλων τυπτόμεθα | grc-pg40 | nesic Кад год брзо одагнамо извесне нечисте помисли, требало би да испитамо њихов узрок. Како се ово догодило? Да ли због одуства предмета и чињеници да нам ону нису пружили довољно повода, или непријатељ није имао снаге против нас због бестрашћа које се уселило у нашем унутрашњем свету? На пример, ако анахорета који је мучен демоном замишља да му је поверено духовно управљање престоним царским градом, он свакако неће много маштати о овој помисли, као што је јасно из онога што смо напред казали. Међутим, ако је реч о било ком насумично одабраном граду и он размишља на истоветни начин, анахорета ће бити блажен због свог бестрашћа. Ово испитивање се може у сличном виду применити и на друге помисли. Неопходно је познавати ове ствари ради наше ревности и наше снаге, еда бисмо знали да ли смо прешли Јордан и да ли смо близу града палми, Пнз. 34, 3. или још увек корачамо пустињом док нас ударају туђинци. | ||||||||||||||||||||||||||||||
21 21 21 | grc-gehin + grc-pg79 ...
πάνυ γὰρ ποικίλος μοι φαίνεται τῆς φιλαργυρίας ὁ δαίμων καὶ πρὸς ἀπάτην εὐμήχανος ὃς πολλάκις στενωθεὶς ὑπὸ τῆς ἄκρας ἀποταγῆς τὸν οἰκονόμον εὐθὺς καὶ φιλόπτωχον ὑποκρίνεται καὶ τοὺς μηδέπω παρόντας ὑποδέχεται ξένους γνησιώτερον καὶ ἄλλοις λειπομένοις ἀποστέλλει διακονίας διακονίαν καὶ δεσμωτήρια πόλεως ἐπισκέπτεται καὶ τοὺς πιπρασκομένους δῆθεν ἐξαγοράζει γυναιξί τε κολλᾶται πλουσίαις καὶ τοὺς εὖ παθεῖν ὀφείλοντας ὑποδείκνυσιν ὑποδείκνυσι καὶ ἄλλους πάλιν ἀποτάξασθαι νουθετεῖ βαλλάντιον βαλάντιον ἁδρὸν κεκτημένους καὶ οὕτως ἐξαπατήσας κατὰ μικρὸν τὴν ψυχὴν τοῖς τῆς φιλαργυρίας αὐτὴν λογισμοῖς ὑποβάλλει καὶ τῷ τῆς κενοδοξίας παραδίδωσι δαίμονι ὃς ὡς πλῆθος εἰσάγει τῶν δοξαζόντων ἐπὶ ταῖς οἰκονομίαις ταύταις τὸν κύριον καί τινας κατ ὀλίγον καὶ περὶ ἱερωσύνης συλλαλοῦντας ἀλλήλοις θάνατον δὲ τοῦ ὄντος προβάλλων λοιπὸν προμαντεύεται ταχὺν θάνατον τοῦ ὄντος ἱερέως καὶ ὡς οὐκ ἂν ἐκφύγῃ μυρία ποιήσας προστίθησι καὶ οὕτως ὁ ταλαίπωρος νοῦς ἐνδεθεὶς τούτοις τοῖς λογισμοῖς τοῖς μὲν μὴ καταδεξαμένοις τῶν ἀνθρώπων διαμάχεται τοῖς δὲ τοῦτο καταδεξαμένοις ἑτοίμως δῶρα χαρίζεται καὶ τῆς εὐγνωμοσύνης αὐτοὺς ἀποδέχεται τινὰς δὲ στασιάζοντας διστασιάζοντας τοῖς δικασταῖς παραδίδωσι καὶ τῆς πόλεως ἐξορίζεσθαι παραγγέλλει τούτων δὲ λοιπὸν ἔνδον ὄντων καὶ στρεφομένων τῶν λογισμῶν καὶ στρεφομένων εὐθὺς εὐθὺς καὶ ὁ τῆς ὑπερηφανίας ἐφίσταται δαίμων ἀστραπὰς τυπῶν συνεχεῖς κατὰ τὸν ἀέρα τῆς κέλλης τυπῶν καὶ δράκοντας πτερωτοὺς ἐπιπέμπων καὶ τὸ τελευταῖον κακὸν στέρησιν φρενῶν ἐργαζόμενος ἐργαζόμενον ἀλλ ἡμεῖς τούτοις τοῖς λογισμοῖς ἀπώλειαν ἐπευξάμενοι μετ εὐχαριστίας τῇ πενίᾳ συζήσωμεν οὐδὲν γὰρ εἰσηνέγκαμεν εἰς τὸν κόσμον δηλονότι οὐδὲ ἐξενεγκεῖν τι δῆλον ὅτι δυνάμεθα ἔχοντες δὲ διατροφὰς τροφὰς καὶ σκεπάσματα τούτοις ἀρκεσθησόμεθα μεμνημένοι τοῦ καὶ παύλου ῥίζαν πάντων τῶν κακῶν ἐστιν ἡ φιλαργυρία τὴν φιλαργυρίαν εἰπόντος | grc-pg40 | nesic Чини ми се да је демон среброљубља најразноврснији и најлукавији у превари. Пошто је често спутан најстрожијим одрицањем, он се сместа претвара у старатеља и пријатеља сиромашних, или великодушно прима госте који уопште нису присутни; или шаље помоћ онима који су у потреби; или посећује градске тамнице и откупљује робове; или се дружи с богатим женама и указује им на људе према којима би требало да чине доброчинства; или оне који су стекли позамашно богатство саветује да се истог одрекну. И мало по мало преваривши душу на овај начин, он је обујима помислима среброљубља и предаје је демону таштине. Овај демон изображава гомилу људу који прослављају Господа због оваквог старања и извесне људе који с времена на време говоре о свештеничком чину; затим предвиђа упокојење садашњег свештеника и говори монаху да не би требало да бежи од рукоположења након свега што је учинио. Свезан оваквим помислима, јадни ум почиње да напада људе који се противе његовом свештенству, док оне који се не противе спремно обасипа даровима и одобрава њихову благоразумност. Осим тога, он своје супарнике предаје световним властима и захтева да се протерају из града. И пошто ове помисли населе и усковиталју његов унутрашњи свет, одмах се јавља демон гордости, приказујући непрекидне муње у ваздуху келије и шаље крилате аспиде, еда би на крају изазвао потпуни губитак разума. Што се, пак, тиче нас самих, након што смо се помолили за уништење ових помисли, продужимо наш живот у сиромаштву и благодаримо, јер „ништа нисмо донели на свет, па ништа не можемо ни однети; а кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни“, сећајући се онога што је апостол Павле рекао: „Среброљубље је корен свих зала“. 1. Тим. 6, 10. | ||||||||||||||||||||||||||||||
22 22 22 | grc-gehin + grc-pg40 + grc-pg79 ...
Pairwise Similarity The table below shows the percentage of similarity of each
pair of versions, starting with the version that shows the least divergence from
the entire group and proceeding to versions that are most divergent. This table
is useful for identifying clusters and pairs of versions that are closest to
each other.
grc-gehin grc-pg79 πάντες grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 οἱ ἀκάθαρτοι λογισμοὶ διὰ τὰ πάθη χρονίζοντες ἐν ἡμῖν κατάγουσι τὸν νοῦν εἰς ὄλεθρον καὶ ἀπώλειαν ὥσπερ γὰρ τὸ νόημα τοῦ ἄρτου χρονίζει ἐν τῷ πεινῶντι διὰ τὴν πεῖναν καὶ τὸ νόημα τοῦ ὕδατος ἐν τῷ διψῶντι διὰ τὴν δίψαν οὕτω καὶ τὰ νοήματα τῶν grc-gehin grc-pg40 χρ grc-pg79 κτ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ημάτων καὶ grc-gehin grc-pg40 κ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τ grc-pg79 ῶν χρ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ημάτων χρονίζει διὰ τὴν πλεονεξίαν καὶ τὰ νοήματα τῶν βρωμάτων καὶ τῶν τικτομένων αἰσχρῶν λογισμῶν ἐκ τῶν βρωμάτων χρονίζει διὰ τὰ πάθη ἀλλὰ καὶ ἐπὶ τῶν τῆς κενοδοξίας λογισμῶν καὶ ἐπὶ τῶν ἄλλων grc-gehin grc-pg40 ν grc-pg79 λ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ο grc-gehin grc-pg40 η grc-pg79 γισ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 μ grc-gehin grc-pg40 άτω grc-pg79 ῶ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ν ὁμοίως φανερωθήσεται οὐκ ἔστι δὲ νοῦν πνιγόμενον ὑπὸ grc-gehin grc-pg40 τῶν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τοιούτων grc-gehin grc-pg40 νοημάτων grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 παραστῆναι θεῷ καὶ τὸν τῆς δικαιοσύνης ἀναδήσασθαι στέφανον ἐκ τούτων γὰρ τῶν λογισμῶν κατασπώμενος καὶ grc-pg79 ἐκεῖνος ὁ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἐν τοῖς εὐαγγελίοις grc-gehin grc-pg40 ἐκεῖνος ὁ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τρισάθλιος νοῦς τὸ τῆς grc-pg79 χριστοῦ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 γνώσεως grc-gehin grc-pg40 τοῦ θεοῦ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἄριστον παρῃτήσατο καὶ πάλιν ὁ δεσμούμενος χεῖρας καὶ πόδας καὶ εἰς τὸ ἐξώτερον σκότος βαλλόμενος ἐκ τούτων τῶν λογισμῶν grc-gehin grc-pg40 εἶχε grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 καθυφασμένον grc-pg79 εἶχε grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τὸ ἔνδυμα ὅνπερ οὐκ ἄξιον τῶν τοιούτων γάμων ὁ καλέσας ἀπεφήνατο εἶναι διὸ ἔνδυμά ἐστι γαμικὸν ἀπάθεια ψυχῆς λογικῆς κοσμικὰς ἀρνησαμένης ἐπιθυμίας τίς δὲ ἡ αἰτία τοῦ τὰ νοήματα τῶν αἰσθητῶν πραγμάτων χρονίζοντα διαφθείρειν τὴν γνῶσιν grc-pg79 εἴρηται grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἐν τοῖς περὶ προσευχῆς κεφαλαίοις grc-gehin grc-pg40 λεχθήσεται | nesic Све нечисте помисли које због страсти истрајавају у нама воде у „пропаст и погибао“. 1. Тим. 6, 9. Јер, као што умствена представа хлеба због глади истрајава код гладног човека и умствена представа воде због жеђи истрајава код жедног човека, тако и умствене представе богатства и добара истрајавају због изобиља, док умствене представе хране и срамотних помисли које се рађају од многих јела истрајавају у нашем унутрашњем свету због страсти. Исто важи и за помисли таштине, те других умствених представа. Ум који је загушен оваквим умственим представама не може да стоји пред Богом и носи венац праведности. 2. Тим. 4, 8. Измрцварен реченим помислима, овај многобедни ум, који се помиње у Јеванђељу, одбацује гозбу познања Божијег; Мт. 22, 2–7. и онај који је бачен у таму најкрајну, свезаних руку и ногу, имао је хаљину саткану од ових помисли, а онај који га је позвао рече да није достојан да присуствује свадби. Мт. 22, 11–13. Према томе, свадбена хаљине јесте бестрашће логосне душе која се одрекла светских жеља. Тит. 2, 11. О разлозима због којим умствене представе чулних ствари уништавају познање биће више речи у мојим Поглављима о молитви. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
23 23 23 | grc-gehin Μηδεὶς τῶν ἀναχωρούντων μετ' ὀργῆς ἢ ὑπερηφανίας ἢ λύπης ἀναχωρείτω μηδὲ φευγέτω τοὺς ἀδελφοὺς ὑπὸ τοιούτων λογισμῶν ἐνοχλούμενος· γίνονται γὰρ καὶ ἐκστάσεις ἀπὸ τῶν τοιούτων παθῶν, τῆς καρδίας ἀπὸ νοήματος εἰς νόημα καὶ ἀπὸ τούτου ἐφ' ἕτερον καὶ ἀπ' ἐκείνου ἐπ' ἄλλο κατὰ μικρὸν ἐμπιπτούσης εἰς βάραθρον λήθης. Πολλοὺς γὰρ ἔγνωμεν τῶν ἀδελφῶν περιπεσόντας τούτῳ τῷ ναυαγίῳ, οὓς οἱ λοιποὶ μετὰ δακρύων καὶ προσευχῆς αὖθις εἰς τὸν ἀνθρώπινον ἐπανήγαγον βίον· τινὲς δὲ καὶ ἀνεπάνακτον λήθην λαβόντες οὐκέτι ἴσχυσαν καταλαβεῖν τὴν πρώτην κατάστασιν καὶ μέχρι τῆς σήμερον ἡμεῖς οἱ ταπεινοὶ βλέπομεν τὰ τῶν ἀδελφῶν ἡμῶν ναυάγια· τοῦτο δὲ τὸ πάθος ὡς ἐπὶ τὸ πλεῖστον ἀπὸ τῶν τῆς ὑπερηφανίας συμβαίνει λογισμῶν. Ὅταν δέ τις ἀναχωρῇ τοιαύτην ἔχων κατάστασιν, πρῶτον μὲν ὁρᾷ τὸν τῆς κέλλης ἀέρα διάπυρον καὶ ἀστραπάς τινας νύκτωρ ἐκλαμπούσας περὶ τοὺς τοίχους, ἔπειτα φωνὰς διωκόντων καὶ διωκομένων καὶ ἅρματα σὺν ἵπποις κατὰ τὸν ἀέρα τυπούμενα καὶ τὸν οἶκον ὅλον πεπληρωμένον Αἰθιόπων καὶ ταραχῆς· καὶ ἀπὸ τῆς ὑπερβαλλούσης δειλίας ἐκστάσει λοιπὸν περιπίπτει καὶ μετέωρος γίνεται καὶ τῆς ἀνθρωπίνης ἀπὸ τοῦ φόβου ἐπιλανθάνεται καταστάσεως. Διὸ ἀνάγκη μετὰ πολλῆς ταπεινοφροσύνης ἀναχωρεῖν καὶ πραΰτητος καὶ λόγοις πνευματικοῖς παρακαλεῖν τὴν ψυχὴν τούτου καὶ τὰ τοῦ ἁγίου Δαυὶδ φθέγγεσθαι πρὸς αὐτήν· «Εὐλόγει, ἡ ψυχή μου, τὸν κύριον καὶ μὴ ἐπιλανθάνου πάσας τὰς ἀνταποδόσεις αὐτοῦ· τὸν εὐιλατεύοντα πάσαις ταῖς ἀνομίαις σου, τὸν ἰώμενον πάσας τὰς νόσους σου· τὸν λυτρούμενον ἐκ φθορᾶς τὴν ζωήν σου, τὸν στεφανοῦντά σε ἐν ἐλέει καὶ οἰκτιρμοῖς.» Ταῦτα καὶ τὰ τοιαῦτα φθέγγου πρὸς αὐτήν, καθάπερ μήτηρ ἐν πανηγύρει τὸ ἴδιον παιδίον ἐπιζητοῦσα πυκνότερον, μή τις αὐτὸ τῶν κακούργων ἁρπάσας ἀπέλθῃ· μάλιστα δὲ διὰ συντόνου προσευχῆς ἀεὶ κάλει τὴν ψυχὴν πρὸς τὸν κύριον. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Ниједан анахорета се не сме упуштати у анахоретски начин живота с гневом или гордошћу или тугом, нити сме да бежи од браће док је оноспокојен овим помислима. Ове страсти порађају лудило, будући да срце махнита од једне до друге умствене представе, а затим до треће и четврте, те мало по мало пада у јаму заборавности. Знамо за многе међу браћом која су доживела страшан пад у овом бродолому, а које су други сузама и молитвама вратили у живот. Међутим, они који су утонули у неповратни заборав нису имали снаге да се докопају свог првобитног стања и ми све до наших дана у својој смирености гледамо бродолом своје браће. Ово стање се углавном јавља као учинак помисли гордости. Када неко пригрли анахоретски живот у таквом стању, он види ваздух своје келије у пламену и гледа блиставило муња у ноћи, урлике људи који јуре и који бивају јурени, двоколице с коњима на небу, и како се читав дом испуњује Египћанима и метежом. И од силног кукавичлука, анахорету спопада лудило и он почиње да махнита, те из страха заборавља на своје људско стање. Због тога је потребно с много смиреноумља и кротости приступити анахоретском животу, те охрабривати душу анахорете духовним речима и говорити му речи светог Давида: „Благослови душо моја Господа и не заборавља сва уздарја Његова. Који очишћује сва безакоња твоја, Који исцељује све болести твоје. Који избавља од трулежи живот твој, Који те венчава милошћу и добротама“. Пс. 102, 2–4. Овакве и сличне речи би требало да говориш своме брату, као мајка која усрдно чува своје дете на вашару из страха да га неки злонамерник не уграби и побегне. Изнад свега, усрдном молитвом непрестано призивај његову душу да се окрене Господу. |
24 24 24 | grc-gehin Οὐ πάντες ἅμα πειράζουσιν ἡμᾶς οἱ δαίμονες οὐδ' ἐν τῷ αὐτῷ χρόνῳ λογισμοὺς ἡμῖν ἐμβάλλουσι, διὰ τὸ μὴ πεφυκέναι τὸν νοῦν κατὰ τὸν αὐτὸν καιρὸν δύο πραγμάτων αἰσθητῶν δέχεσθαι τὰ νοήματα· εἴπομεν γὰρ ἐν τῷ ἑπτακαιδεκάτῳ κεφαλαίῳ χωρὶς πράγματος αἰσθητοῦ μὴ ἐπισυμβαίνειν ἡμῖν ἀκάθαρτον λογισμόν. Εἰ δὲ ὀξύτατος ὢν κατὰ τὴν κίνησιν ἡμῶν ὁ νοῦς ἀλλήλους συνάπτει τοὺς λογισμούς, οὐ παρὰ τοῦτο δεῖ καὶ νομίζειν ἐν τῷ αὐτῷ χρόνῳ πάντας συνίστασθαι· τοιοῦτο γάρ τι ποιεῖ καὶ ὁ τοῦ κεραμέως τροχός, συνάπτων δύο ψηφίδας ἀλλήλαις πεπηγυίας ἐν τοῖς πέρασι μιᾶς τῆς ἐν τῷ τροχῷ διαμέτρου διὰ πολλὴν ὀξύτητα τῆς φορᾶς. Ἔξεστι δέ σοι καὶ μορφώσαντι ἐν σεαυτῷ τοῦ πατρός σου τὸ πρόσωπον δοκιμάσαι πότερον τούτου μένοντος ἐπισυμβαίνει καὶ ἕτερον πρόσωπον ἢ διαφεύγοντος τοῦ προτέρου τὸ δεύτερον μετ' ἐκεῖνο συνίσταται πρόσωπον· εἰ γὰρ ἐν τῷ αὐτῷ χρόνῳ δυνατὸν ἦν καὶ χρυσοῦ δέξασθαι νόημα καὶ τοῦ λελυπηκότος τὸ νόημα, πάντως ἂν καὶ συνέβη κατὰ τὸν αὐτὸν καιρὸν καὶ τῷ τῆς φιλαργυρίας καὶ τῷ τῆς μνησικακίας περιπεσεῖν ἡμᾶς δαίμονι, ὅπερ τῶν ἀδυνάτων ἐστὶ διὰ τὸ μὴ δύνασθαι τὸν νοῦν, ὥσπερ ἔφην, ἐν τῷ αὐτῷ καιρῷ καὶ τὸ τοῦ χρυσοῦ καὶ τὸ τοῦ λελυπηκότος δέξασθαι νόημα. Δεῖ τοίνυν ἐν τοῖς καιροῖς τῶν πειρασμῶν πειρᾶσθαι μεταφέρειν τὸν νοῦν ἀπὸ τοῦ ἀκαθάρτου λογισμοῦ ἐφ' ἕτερον νόημα καὶ ἀπὸ τούτου ἐπ' ἄλλο, καὶ οὕτω διαφεύγειν τὸν κακὸν ἐκεῖνον ἐργοδιώκτην· εἰ δὲ μὴ μεταβαίνει ὁ νοῦς περιεχόμενος τοῦ πράγματος, τῷ πάθει βεβάπτισται· καὶ λοιπὸν κινδυνεύει πρὸς τὴν κατ' ἐνέργειαν ἁμαρτίαν ὁδεύων· καὶ πολλῆς ὁ τοιοῦτος ὄντως δεῖται καθάρσεως καὶ ἀγρυπνίας καὶ προσευχῆς. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Не искушавају нас сви демони одједном, нити нам у исто време убацују своје помисли, јер ум по природи не може у истом тренутку да прими умствене представе две различите чулне ствари. Јер, као што смо рекли у другом поглављу, ниједна нечиста помисао у нашем унутрашњем свету не јавља се без чулне ствари. Ако због своје најхитрије брзине ум повезује помисли једне с другима, не треба због тога мислити да се речене помисли у нашем унутрашњем свету образују истовремено. Грнчарски точак чини нешто слично овоме спајајући један с другим два каменчића причвршћена на дијаметрално супротним крајевима точка, и то због велике брзине његовог кретања. У свом унутрашњем свету, такође, можеш образовати лице свог оца и испитати да ли долази неко ново лице док ово остаје или се друго лице образује док прво нестаје. Када би било могуће у исто време примити умствену представу злата и представу онога који нас је ожалостио, сигурно би се десило да бисмо у истом тренутку постали плен, и демона среброљубља, и демона злопамћења, што је немогуће; јер, као што сам рекао, ум не може у истом трену да прими умствену представу злата и онога који нас је ожалостио. Према томе, требало би у тренуцима искушења пренети ум с нечисте помисли на неку другу умствену представу, а одатле на неку трећу, и тако побећи од овог злог надзорника. Ако се не премести с једног на друго место, већ се чврсто држи чулне ствари, ум тоне у страст, те долази у опасност да учини грех на делу. Оваквом уму је заиста потребно много очишћења, бдења и молитве. |
25 25 25 | grc-gehin Ὅσοι τῶν ἀνθρώπων τινὰ τῶν ἐν ταῖς φύσεσιν ἐθεώρησαν ἐκ τῶν πραγμάτων, καὶ τὰς ἀποδείξεις ἐκ τῶν θεωρηθέντων παρέσχοντο· ἐμὴ δὲ ἀπόδειξις ἐν τοῖς πλείοσιν ἡ τοῦ ἀναγινώσκοντός ἐστι καρδία, καὶ τοῦτο εἰ συνετὴ εἴη καὶ τοῦ μοναδικοῦ βίου πεπειραμένη. Τοῦτο δὲ λελάληκα διὰ τὸ νῦν προκείμενον ἡμῖν θεώρημα φυσικὸν ἐκ τῶν κατὰ διάνοιαν γινομένων ὑπὸ τοῦ ἀναγινώσκοντος βεβαιούμενον. Ἀρκτέον δὲ ἐντεῦθεν τοῦ λόγου ὅπως ὁ νοῦς πάντων τῶν αἰσθητῶν πραγμάτων πέφυκε δέχεσθαι τὰ νοήματα καὶ τυποῦσθαι κατ' αὐτὰ διὰ τοῦ ὀργανικοῦ σώματος τούτου· ὁποία γὰρ ἂν εἴη τοῦ πράγματος ἡ μορφή, τοιαύτην ἀνάγκη καὶ τὸν νοῦν δέξασθαι τὴν εἰκόνα· ὅθεν καὶ ὁμοιώματα λέγεται τὰ νοήματα τῶν πραγμάτων τῷ τὴν αὐτὴν ἐκείνοις διασῴζειν μορφήν· ὥσπερ οὖν πάντων ὁ νοῦς τῶν αἰσθητῶν πραγμάτων δέχεται τὰ νοήματα, οὕτω καὶ τοῦ ἰδίου ὀργάνου – αἰσθητὸν γὰρ καὶ τοῦτο –, χωρὶς δὲ πάντως τῆς ὄψεως· ταύτην γὰρ ἐν ἑαυτῷ μορφῶσαι ἀδυνατεῖ, μηδέποτε θεασάμενος. Καὶ μετὰ τούτου λοιπὸν ἔνδον τοῦ σχήματος ὁ νοῦς ἡμῶν πάντα πράττει καὶ καθέζεται καὶ βαδίζει καὶ δίδωσι καὶ λαμβάνει κατὰ διάνοιαν· καὶ ταῦτα ποιεῖ καὶ λέγει ὅσα καὶ βούλεται τῷ τάχει τῶν νοημάτων, ποτὲ μὲν τοῦ ἰδίου σώματος ἀναλαμβάνων τὸ σχῆμα καὶ τὴν χεῖρα ἐκτείνων ἐπὶ τὸ δέξασθαί τι τῶν διδομένων, ποτὲ δὲ τοῦτ' ἀποβαλὼν τὸ σχῆμα καὶ τὴν τοῦ πλησίον ἐν τάχει μορφὴν ἐνδυσάμενος ὡς ἂν διδούς τι ταῖς ἰδίαις χερσίν· ἄνευ δὲ τῶν τοιούτων μορφῶν οὐκ ἂν ποιήσοι τι νοῦς, ὢν καὶ ἀσώματος καὶ πάσης κινήσεως τοιαύτης ἐστερημένος. Δεῖ οὖν τὸν ἀναχωροῦντα τηρεῖν τὸν ἴδιον νοῦν κατὰ τὸν καιρὸν τῶν πειρασμῶν· μέλλει γὰρ ἁρπάζειν εὐθὺς ἐπίσταντος τοῦ δαίμονος σώματος τοῦ ἰδίου τὸ σχῆμα καὶ συμπλέκειν ἔνδον πρὸς μάχην τῷ ἀδελφῷ ἢ ἅπτεσθαι γυναικός· τοιοῦτον γὰρ καὶ τὸν μοιχὸν ἐν τοῖς Εὐαγγελίοις ὠνόμασεν ὁ Χριστὸς ἤδη μοιχεύοντα ἐν τῇ καρδίᾳ τὴν τοῦ πλησίον γυναῖκα· χωρὶς δὲ τούτου τοῦ σχήματος οὐκ ἂν νοῦς μοιχεύσοι ποτέ, ἀσώματος ὢν καὶ ἄνευ τοιούτων νοημάτων ἐγγίσαι πράγματι αἰσθητῷ μὴ δυνάμενος· καὶ ταῦτά ἐστι τὰ παραπτώματα. Πλὴν πρόσεχε σεαυτῷ πῶς ἄνευ τοῦ προσώπου τοῦ ἰδίου σώματος ὁ νοῦς ἐνδύεται τὴν μορφήν, τὸν δὲ πλησίον πάλιν ὅλον κατὰ διάνοιαν ἐκτυποῖ, ἐπειδὴ τοιοῦτον ὅλον προλαβὼν καὶ ἑώρακεν. Ἀλλὰ ταῦτα ἐν τοῖς πειρασμοῖς ἀδύνατον ὀφθῆναι, πῶς τε γίνεται καὶ οὕτω ταχέως ἐπιτελεῖται κατὰ διάνοιαν, μὴ τοῦ κυρίου ἐπιτιμῶντος τῷ ἀνέμῳ καὶ τῇ θαλάσσῃ καὶ ποιοῦντος γαλήνην μεγάλην καὶ ἀπάγοντος τὸν πλέοντα ἐπὶ τὴν γῆν ἐφ' ἣν ἔσπευδε. Δεῖ οὖν τὸν ἀναχωροῦντα προσέχειν ἑαυτῷ «μήποτε γένηται ῥῆμα κρυπτὸν ἐν τῇ καρδίᾳ αὐτοῦ ἀνόμημα»· μέλλει γὰρ ὁ νοῦς κατὰ τὸν καιρὸν τῶν πειρασμῶν, ἐπιστάντος τοῦ δαίμονος, ἁρπάζειν τοῦ σώματος τοῦ ἰδίου τὸ σχῆμα. Ἐκ ταύτης δὲ τῆς θεωρίας κινηθέντες, καὶ τὸν τοῦ ἀκαθάρτου λογισμοῦ παρεθήκαμεν λόγον· λογισμὸς γὰρ δαιμονιώδης ἐστὶν εἰκὼν τοῦ αἰσθητοῦ ἀνθρώπου συνισταμένη κατὰ διάνοιαν, ἀτελής, μεθ' ἧς ὁ νοῦς κινούμενος ἐμπαθῶς λέγει τι ἢ πράττει ἀνόμως ἐν τῷ κρυπτῷ πρὸς τὸ μορφούμενον ἐκ διαδοχῆς εἴδωλον ὑπ' αὐτοῦ. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Сви они људи који су сагледавали извесне стварности у природи посредством чулних ствари, пружили су доказе на основу онога што су сагледавали. Мој властити доказ у већини случајева јесте срце мог читаоца, посебно ако има разумевања и искуства у монашком животу. Ово сам рекао због чулног предмета природног сагледавања који нам се сада предлаже и који бива потврђен од стране читаоца на основу онога што се збива у његовом унутрашњем свету. Требало би поћи од тврдње да ум по природи прима умствене предмете чулних ствари и њихове утиске посредством оруђа овог нашег тела. Какво год је обличје ствари, таква је нужно и слика коју ум прима, због чега се умствене представе ствари називају подобијима, јер чувају истоветно обличје ствари. Дакле, као што ум прима умствене представе свих чулних ствари, он прима и умствене представе која долазе од властитог телесног устројства – које је такође чулно – с изузетком властитог лица, јер не може да уобличи његово обличје у свом унутрашњем свету будући да никада није сагледавао себе. Имајући дакле ово обличје, наш ум извршава све изнутра: он седи и ходи, даје и прима у свом унутрашњем свету. Он ради и говори све што жели захваљујући брзопокретности својих умствених представа: понекад преузима обличје властитог тела и пружа руку да би узео нешто што му је пружено; понекад одбацује ово обличије и узима на себе обличје ближњег који као да пружа нешто својим рукама. Без оваквих обличја ум не може ништа да учини, јер он је бестелесан и лишен сваког телесног кретања. Према томе, анахорета мора да бдије над својим умом у тренутку искушења, јер чим се демон појави, ум ће зграбити обличје властитог тела, па ће се у свом унутрашњем свету упустити у борбу с братом или ће полно општити с женом. Христос је у Јеванђељу оваквог човека назвао „прељубником“, јер већ је починио прељубу у срцу своме с женом свог ближњег. Мт. 5, 28. Међутим, без овог обличја ум никада не би могао да почини прељубу, јер је бестелесан и немоћан да се приближи чулној ствари без оваквих умствених представа. И управо у овоме почива сагрешење. Дакле, пази на себе самог и пажљиво мотри како ум узима на себе обличје властитог тела, осим лица, док у свом унутрашњем свету уобличава свог ближњег као целовитог, будући да је претходно видео и спознао ово особу у њеној целовитости. Ипак, немогуће је током искушења искушења опазити како се ове ствари збивају и како се тако брзо одигравају у нашем унутрашњем свету, осим ако Господ не прекори ветар и море, доносећи велику тишину и одводећи путнике на копно према ком је хитао. Мт. 8, 26. Анахорета стога мора пазити на себе „како се реч безбжништва не би поткрала у његовом срцу“, Пнз. 15, 9. јер ће у тренутку искушења ум зграбити обличје властитог тела када се демон појави. Надахнути овим сагледавањем, изложили смо природу нечисте помисли. Демонска помисао је, дакле, непотпуна слика чулног човека уобличена у нашем унутрашем свету, при чему ум, подстакнут страшћу, говори и чини у потаји нешто безбожно, улазећи у однос с идолима који се уобличавају један за другим. |
26 26 26 | grc-gehin Εἴ τις βούλοιτο τῶν ἀναχωρητῶν γνῶσιν διακρίσεως παρὰ κυρίου λαβεῖν, τὰς ἐν χερσὶ πρῶτον ἐντολὰς κατεργαζέσθω προθύμως μηδὲν παραλιπὼν καὶ οὕτω κατὰ τὸν καιρὸν τῆς προσευχῆς «αἰτείτω» γνῶσιν «παρὰ τοῦ θεοῦ τοῦ διδόντος πᾶσιν ἁπλῶς καὶ μὴ ὀνειδίζοντος, αἰτείτω δὲ μηδὲν διακρινόμενος» μηδὲ ὑπὸ κυμάτων ἀπιστίας βαλλόμενος, «καὶ δοθήσεται αὐτῷ»· οὐκ ἔστι γὰρ πλειόνων πραγμάτων γνῶσιν λαβεῖν ἀμελοῦντα τῶν ἐγνωσμένων, ἵνα μή τις πολλὰ παραβαίνων πλειόνων ἁμαρτημάτων ὑπεύθυνος γένηται· καὶ μακάριον δουλεῦσαι γνώσει θεοῦ· ἐπικίνδυνον γὰρ ὄντως μὴ ποιεῖν τὰ ὑπ' αὐτῆς προστασσόμενα, μακάριον δὲ εἰ πράττοι πάντα τὰ ὑπ' αὐτῆς διδασκόμενα. Κυκλεύει γὰρ ὁ νοῦς ἐμπαθὴς ὢν καὶ δυσκάθεκτος γίνεται τὰς ποιητικὰς τῶν ἡδονῶν ὕλας ἐπισκεπτόμενος· ἵσταται δὲ τῆς πλάνης ἀπαθὴς γεγονὼς καὶ τοῖς ἀσωμάτοις περιτυχὼν τοῖς ἀποπληροῦσι τὰς πνευματικὰς ἐπιθυμίας αὐτῷ. Οὐκ ἔστι δὲ κτήσασθαι γνῶσιν, μὴ τὴν πρώτην ἀπόταξιν καὶ δευτέραν καὶ τρίτην ἀποταξάμενον. Καὶ πρώτη μέν ἐστιν ἀπόταξις κατάλειψις κοσμικῶν πραγμάτων ἑκούσιος τῆς τοῦ θεοῦ γνώσεως ἕνεκεν· δευτέρα δὲ ἀπόθεσις κακίας χάριτι τοῦ σωτῆρος ἡμῶν Χριστοῦ καὶ σπουδῇ τοῦ ἀνθρώπου προσγινομένη· τρίτη δὲ ἀπόταξις χωρισμὸς ἀγνοίας ἐστὶ τῶν πεφυκότων ἐμφανίζεσθαι τοῖς ἀνθρώποις κατ' ἀναλογίαν τῆς καταστάσεως. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Ако анахорета жели да прими познање расуђивања од Господа, нека најпре марљиво изршава заповести које су у његовој моћи, не изостављајући ништа, и нека у тренутку молитве „тржи познање од Бога која свима даје просто и без прекора; али нека тражи с вером, не сумњајући ништа“, и не препуштајући се таласима неверовања, „и даће му се“. Јак. 1, 5–6. Јер, није могуће примити познање многобројних ствари, ако занемаримо оне које смо већ познали, иначе ћемо починити многе преступе и бити одговорни за многобројна сагрешења. И блажено је служити познању Божијем. Јер, заиста је опасно не чини оно што богопознање прописује и блажено је чинити све што оно подучава. Острашћени ум лута унаоколо и тешко га је обуздати када се храни тварним задовољствима. Међутим, ум престаје да лута кад постане бестрасан и сусреће се с бестелесним стварностима која задовољавају његове духове жеље. Осим тога, није могуће достићи познање без првог, другог и трећег одрицања. Прво одрицање је вољно напуштање ствари овога света ради познања Бога; друго одрицање је одбацивање зла благодаћу Христа нашег Спаситеља и ревношћу човековом; треће одрицање је удаљавање од непознања оних ствари које се природно откривају људима сразмерно њиховом стању. |
27 27 27 | grc-gehin Οὕτω μὲν οἱ ἀναχωροῦντες μεθ' ἡμέραν ὑπὸ δαιμόνων πειράζονται καὶ ποικίλοις περιπίπτουσι λογισμοῖς, νύκτωρ δὲ πάλιν καθ' ὕπνον ἀσπίσι μάχονται πτερωταῖς καὶ ὑπὸ θηρίων σαρκοβόρων κυκλοῦνται καὶ ὑπὸ ὄφεων ζώννυνται καὶ ἀπὸ ὑψηλῶν ὀρέων κατακρημνίζονται. Ἔστι δὲ ὅτε καὶ διυπνισθέντες ὑπὸ τῶν αὐτῶν αὖθις κυκλοῦνται θηρίων καὶ τὴν κέλλαν διάπυρον καὶ καπνιζομένην ὁρῶσιν· καὶ ὅταν μὴ ἐνδῶσι πρὸς ταύτας τὰς φαντασίας μήτε εἰς δειλίαν προσπέσωσιν, εὐθέως πάλιν εἰς γυναῖκας ὁρῶσι μεταβαλλομένους τοὺς δαίμονας, θρυπτομένας ἀσχημόνως καὶ παίζειν ἐθελούσας αἰσχρῶς. Ταῦτα δὲ πάντα ἐπινοοῦσι θυμὸν ἢ ἐπιθυμίαν συνταράξαι βουλόμενοι, ὅπως ὁ πρὸς τοὺς ἀναχωρητὰς γένηται πόλεμος· πάνυ γὰρ ὀξέως ἐν τῇ ἐπιούσῃ πειράζεται θυμὸς νύκτωρ προταραχθείς, καὶ διαδέχεται ῥᾳδίως ἐπιθυμία λογισμοὺς πορνικοὺς ἐν ταῖς καθ' ὕπνον φαντασίαις προκινηθεῖσα. Ταύτας δὲ τὰς φαντασίας ἐπάγουσιν ἑαυτοῖς, ὥσπερ ἔφην, ὁδοποιούντες εἰς τὴν ἑξῆς ἢ προταραχθέντας αὐτοὺς τῇ προτέρᾳ νύκτωρ ἐπὶ πλεῖστον ταπεινῶσαι βουλόμενοι· καὶ τοῖς μὲν φοβεροῖς φάσμασι μᾶλλον οἱ ὀργίλοι τῶν ἀδελφῶν περιπίπτουσι καὶ θυμώδεις, τοῖς δὲ αἰσχραῖς φαντασίαις οἱ ἄρτου πλείονος καὶ ὕδατος ἐμφορούμενοι. Ἀλλὰ δεῖ οὖν τοὺς ἀναχωροῦντας ἀγρυπνεῖν καὶ προσεύχεσθαι ἵνα μὴ εἰσέλθωσιν εἰς πειρασμὸν καὶ πάσῃ φυλακῇ τηρεῖν τὴν καρδίαν, πραΰτητι μὲν καὶ ψαλμοῖς τὸν θυμὸν καταπαύοντας, λιμῷ δὲ καὶ δίψῃ τὴν ἐπιθυμίαν μαραίνοντας. Πάνυ δὲ συμβάλλεται πρὸς τὰς τοιαύτας φαντασίας εὐποιΐα καὶ ἔλεος· καὶ τοῦτο διδάσκει σαφῶς ἐν ταῖς Παροιμίαις ὁ σοφὸς Σολομών· «Ἐὰν γὰρ κάθῃ, φησίν, ἄφοβος ἔσῃ· ἐὰν δὲ καθεύδῃς, ἡδέως ὑπνώσεις καὶ οὐ φοβηθήσῃ πτόησιν ἐπελθοῦσαν οὐδὲ ὁρμὰς ἀσεβῶν ἐπερχομένας· ὁ γὰρ κύριος ἔσται ἐπὶ πασῶν ὁδῶν σου καὶ ἐρείσει σὸν πόδα, ἵνα μὴ σαλευθῇς· μὴ ἀπόσχῃ εὖ ποιεῖν ἐνδεῆ ἡνίκα ἂν ἔχῃ ἡ χείρ σου βοηθεῖν· μὴ εἴπῃς· ἐπανελθὼν ἐπάνηκε καὶ αὔριον δώσω· οὐ γὰρ οἶδας τί τέξεται ἡ ἐπιοῦσα.» | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Ето како су анахорети искушавани током дана од стране демона и како падају због различитих помисли, док се ноћу у сну боре с крилатим аспидама, и бивају окружени дивљим зверима месождерима, и заплићу се међу змије, и падају с високих литица. Понекад се дешава да их чак и након буђења поново окруже исте дивље звери, те виде своју келију испуњену ватром и димом. И кад се не препуштају овим утварама, нити падају у кукавичлук, анахорети виде како се демони сместа претварају у жене које одишу безобразлуком и желе да се посвете срамним играма. Демони смишљају све ово да би онеспокојили раздражљиви или желатељни део душе, те да би ратовали против анахорета. Јер, након ноћног искушења, раздражљиви део бива силно узнемирен наредног дана, док желатељни део, након снених маштарија, спремно дочекује помисли блуда. Они измишљају ове маштарије, као што сам рекао, припремајући пут за следећи дан или намеравајући да понизе што је више могуће током ноћи оне који су претходног дана били онеспокојени. Они који су међу браћом гневнији и раздражљивији бивају склони да искусе застрашујућа виђења, док они који се насићују хлебом и водом постају жртве срамних маштарија. Анахорети, дакле, морају бдети и молити се да не буду уведени у искушење, Мт. 26, 41. и морају чувати своје срце у свакој будности, Прич. 4, 23. умирујући раздражљиви део кротошћу и псалмима, те исцрпљујући желатељни део глађу и жеђу. Доброчинство и милосрђе су нарочито учинковити против ових маштарија, као што мудри Соломон учи у својим Причама: „Кад легнеш, нећеш се плашити, и кад заспиш, слатко ћеш снивати.Не бој се ненадне страхоте, ни нагле пропасти кад стигне безбожнике.Јер ће ти Господ бити уздање и чуваће ногу твоју од замке.Не ускрати доброчинства потребитим, кад год то можеш учинити.Не реци своме ближњему: Иди и дођи опет, сутра ћу ти дати, кад можеш већ сада, јер не знаш шта ће сутрашњи дан донети“. Прич. 3, 24–28. |
28 28 28 | grc-gehin Ὅταν θυμὸν ἢ ἐπιθυμίαν νύκτωρ συνταράξαι μὴ δυνηθῶσιν οἱ δαίμονες, τὸ τηνικαῦτα κενοδοξίας ἐνύπνια πλάττουσι καὶ εἰς βάραθρον λογισμῶν κατάγουσι τὴν ψυχήν. Ἔστι δὲ αὐτῶν τὰ ἐνύπνια, ὡς ἐν τύπῳ εἰπεῖν, τοιαῦτα· πολλάκις ἑαυτόν τις ἑώρακεν ἐπιτιμῶντα δαίμοσι καὶ πάθη τινὰ σωματικὰ θεραπεύοντα ἢ σχῆμα ποιμαντικὸν περικείμενον καὶ νέμοντα ποίμνιον· καὶ διεγερθεὶς εὐθὺς ἱερωσύνης φαντασίαν λαμβάνει καὶ τὰ ἐν ταύτῃ λοιπὸν πράγματα διαλογίζεται πανημέριον· ἢ ὡς μέλλοντος αὐτῷ δίδοσθαι χαρίσματος ἰαμάτων, καὶ τὰ γινόμενα λοιπὸν σημεῖα προβλέπει καὶ τοὺς ἰαθησομένους φαντάζεται, τάς τε παρὰ τῶν ἀδελφῶν τιμὰς καὶ τὰς παρὰ τῶν ἔξωθεν δωροφορίας, ὅσοι τε ἀπ' Αἰγύπτου καὶ ὅσοι ἐκ τῆς ὑπερορίας πρὸς αὐτὸν ὑπὸ τῆς φήμης ἐλαυνόμενοι παραγίνονται. Πολλάκις δὲ εἰς λύπην ἀπαρηγόρητον τοὺς ἀναχωροῦντας ἐμβάλλουσι, δεικνύντες αὐτοῖς τινας τῶν ἰδίων νοσούντας καὶ κατὰ γῆν ἢ κατὰ θάλασσαν κινδυνεύοντας. Ἔστι δὲ ὅτε καὶ αὐτοῖς τοῖς ἀδελφοῖς προμαντεύονται δι' ἐνυπνίων τοῦ μοναδικοῦ βίου ναυάγια, ἀπὸ ὑψηλῶν κλιμάκων ἀναβάντας αὐτοὺς καταστρέφοντες καὶ τυφλοὺς πάλιν ποιοῦντες ψηλαφῶντας τοὺς τοίχους. Καὶ ἄλλα μυρία τινὰ τερατεύονται, ἤχοις τε τῶν ἀνέμων συναποχρώμενοι πρὸς ἐπιδημίαν δαιμόνων ἢ ἀγρίων θηρίων ἢ διηγήματά τινα διηγούμενοι πρὸς τὸ παραδραμεῖν τὰς τῶν συνάξεων ὥρας, οἷς οὐ δεῖ προσέχειν, ἀλλὰ νήφοντι τῷ λογισμῷ διελέγχειν αὐτοὺς πρὸς ἀπάτην καὶ πλάνην τῶν ψυχῶν ταῦτα ποιοῦντας. Τὰ γὰρ ἐνύπνια τῶν ἀγγέλων οὐκ ἔστι τοιαῦτα, ἀλλὰ πολλὴν γαλήνην ἔχοντα τῆς ψυχῆς καὶ χαρὰν ἀνεκλάλητον καὶ στέρησιν μεθ' ἡμέραν λογισμῶν ἐμπαθῶν καὶ προσευχὴν καθαρὰν καί τινας καὶ λόγους τῶν γεγονότων ἠρέμα ὑπὸ κυρίου προκύπτοντας καὶ τὴν τοῦ κυρίου σοφίαν ἀποκαλύπτοντας. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Када демони нису могли по ноћи да онеспокоје раздражајни и желатељни део душе, они тада измишљају таште снове и бацају душу у јаму помисли. Уопштено говорећи, ево неколико врста снова што их демони смишљају: Анахорета често сања себе како прекорева демоне, исцељује одређене телесне болести, или носи одежду пастира и напаса мало стадо. И одмах по буђењу човек почиње да машта о свештеничком чину и затим цео дан проводи размишљајући о свему што ова ствар подразумева. И као да ће примити благодатни дар исцељивања, анахорета унапред види чуда која се збивају, и машта о људима који ће бити исцељени, и почастима које долазе од браће, и даровима које ће донети странци, било они који долазе из Египта, било из других земаља, привучени нашом славом. Демони често строваљују анахорете у неутешну тугу приказујући им њихове сроднике у болести, или у опасности на копну и мору. Понекад и самој братији предвиђају у сну бродолом монашког живота, обарајући с високих лествица оне који су се попели на њих, остављујући их да иду слепи и да напипавају зид корачајући својим путем. И чине миријаде других чуда, користећу звукове ветрова да би знаменовали појављивање демона или звериња, или причајући извесне приче како бисмо занемарили часове богослужења. Не треба обраћати пажњу када чине чине ово да би обманули и завели душу, већ их треба разобличити трезвеном помишљу. Анђелиски, пак, снови нису овакви, већ доносе велики мир душе, неизрециву радост, одбацивање острашћених помисли по дану, чисту молитву, па чак и извесне логосе бића, који полако израњају захваљујући Господњем дејству и откривају мудрост Господњу. |
29 29 29 | grc-gehin Εἴ τις τῶν ἀναχωρούντων ἐν ταῖς καθ' ὕπνον φαντασίαις ἐπι τοῖς φοβεροῖς ἢ πορνικοῖς μὴ ἐκταράσσοιτο φάσμασιν, ἀλλὰ καὶ ὀργίζοιτο ἐπὶ ταῖς αἰσχρῶς προσιούσαις αὐτῷ καὶ τύπτοι ταύτας καὶ ἐφαπτόμενος πάλιν γυναικείων σωμάτων ἕνεκεν θεραπείας – δεικνύουσι γὰρ καὶ οὕτως οἱ δαίμονες – μὴ ἐκθερμαίνοιτο, τινὰς δὲ αὐτῶν μᾶλλον καὶ νουθετοίη περὶ σωφροσύνης, οὗτος ὄντως μακάριος τῆς τοιαύτης ἀπαθείας ἐστί· ψυχὴ γὰρ πρακτικὴν σὺν θεῷ κατορθώσασα καὶ λυθεῖσα τοῦ σώματος ἐν ἐκείνοις γίνεται τοῖς τῆς γνώσεως τόποις, ἐν οἷς ἂν αὐτὴν τὸ τῆς ἀπαθείας πτερὸν καταπαύσῃ, ἀφ' ὧν λοιπὸν λήψεται καὶ τὰς πτέρυγας τῆς ἁγίας ἐκείνης περιστεράς καὶ πετασθήσεται διὰ τῆς θεωρίας πάντων των αἰώνων καὶ καταπαύσει εἰς τὴν γνῶσιν τῆς προσκυνητῆς τριάδος· | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Ако неки од анахорета, с једне стране, није узнемирен застрашујућим и блудним виђењима током снених маштарија, већ усмерава свој гнев против измаштаних жена које га искушавају у сновима и удара их; и ако, с друге стране, додирује женска тела како би их исцелио – јер чак и ово демони показују у сновима – али не осећа распаљеност, већ неке од њих саветује у вези чедности, заиста је блажен овај човек због таквог бестрашћа! Јер, душа која се уз помоћ Божију усавршила у делатном животу и која се одрешила од тела, борави на оним местима познања где јој крила бестрашћа пружају спокој; а затим ће примити и крила оног светог Голуба Мт. 3, 16. и летеће кроз сагледавање свих векова, те ће наћи починка у познању обожаване Тројице. |
30 30 30 | grc-gehin Τῶν ἀκαθάρτων λογισμῶν οἱ μὲν θεωροῦνται ἐν τῇ ὁδῷ τῆς ἀρετῆς, οἱ δὲ παρὰ τὴν ὁδόν. Καὶ ὅσοι μὲν τὰς ἐντολὰς τοῦ θεοῦ γενέσθαι κωλύουσιν, οὗτοι παρὰ τὴν ὁδὸν διατρίβουσιν· ὅσοι δ' αὖ πάλιν μὴ γενέσθαι μὲν αὐτὰς οὐ πείθουσι, γινομένας δὲ πρὸς τὸ φανῆναι τοῖς ἀνθρώποις ὑποβάλλουσι γίνεσθαι, οὗτοι πάντες ἐν τῇ ὁδῷ θεωροῦνται τὸν σκοπὸν ἡμῶν ἢ τὸν τρόπον καθ' ὃν δεῖ γενέσθαι τὴν ἐντολὴν διαφθείροντες· ὅθεν ἀνάγκη τὸν ποιοῦντα τὴν ἐντολὴν διὰ τὸν κύριον ποιεῖν καὶ ἱλαρῶς αὐτὴν κατεργάζεσθαι· «Ὁ γὰρ ἐλεῶν, εἶπεν, ἐν ἱλαρότητι.» Τί γὰρ ὄφελος ἐὰν ἐκδύσωμαι τὸν τῆς πλεονεξίας λογισμὸν δι' εὐποιΐας καὶ τὸν τῆς γαστριμαργίας δι' ἐγκρατείας, ἄλλους δὲ κενοδοξίας ἢ γογγυσμῶν ἐπενδύσωμαι λογισμούς; πάντως τοῦτό που πείσομαι κατὰ τὸν καιρὸν τῆς προσευχῆς καὶ ὑπὸ τούτων, ὅπερ ἄν μοι καὶ ἐπὶ τῶν πρώτων ἐκείνων συνέβη λογισμῶν, τὸ ἐκπεσεῖν τοῦ φωτὸς τοῦ κατὰ τὸν καιρὸν τῆς προσευχῆς τὸν νοῦν περιλάμποντος. Περὶ τούτων δὲ τῶν λογισμῶν καὶ ὁ μακάριος γράφει Δαυίδ· «Ἐν ὁδῷ ταύτῃ ᾗ ἐπορευόμην ἔκρυψαν παγίδα μοι»· καὶ πάλιν· «Σχοινία διέτειναν παγίδα τοῖς ποσί μου· ἐχόμενα τρίβου σκάνδαλα ἔθεντό μοι»· τὸ γάρ «ἐχόμενα» τὸ ἐγγὺς τῆς τρίβου σημαίνειν μοι φαίνεται. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Међу нечистим помислима, једне опажамо на путу врлине, друге опажамо покрај пута. С једне стране, све оне помисли које ометају испуњење Господњих заповести налазе се покрај пута. С друге стране, све оне помисли које не ометају испуњење Господњих заповести, али нам саветују да их испуњавамо како би се показали пред људима, наласе се на путу; другим речима, оне кваре нашу намеру или начин на који заповести морају бити испуњене. Отуда је нужно да се заповести врше ради Господа и да се испуњавају радосно, јер је речено: „Који чини милостињу, нека чини радосно“. Рим. 12, 8. Јер, каква је корист ако одбацим помисао среброљубља кроз чињење добра или помисао стомакоугађања кроз уздржање, а оденем се у помисао таштине или роптања? У сваком случају, нашавши се под њиховим утицајем, у тренутку молитве ћу доживети исто оно што ми се догодило с првим помислима, наиме, губитак светлости која обујима ум у тренутку молитве. Блажени Давид је у погледу ових помисли написао: „На путу овоме по којем ходих, они ми поставише замку“; Пс. 141, 4. и опет: „Сакрише гордељивци замку мени и ужадима запеше мрже ногама мојим, на стазу ми поставише камен спотицања“. Пс. 139, 6. Чини ми се да реч „на стазу“ значи „крај стазе“. |
31 31 31 | grc-gehin + grc-pg40 ...
τῷ δαιμονιώδει λογισμῷ τρεῖς ἀντίκεινται λογισμοὶ τέμνοντες αὐτὸν ἐν τῇ διανοίᾳ χρονίζοντα ὅ τε ἀγγελικὸς καὶ ὁ ἐκ τῆς ἡμετέρας προαιρέσεως ῥεπούσης ἐπὶ τὸ κρεῖττον καὶ ὁ ἐκ τῆς ἀνθρωπίνης ἀναδιδόμενος φύσεως καθ ὃν κινούμενοι καὶ ἐθνικοὶ ἀγαπῶσί τε ἀγαπῶσι τὰ ἴδια τέκνα καὶ τοὺς ἑαυτῶν τιμῶσι γονεῖς τῷ δὲ ἀγαθῷ λογισμῷ δύο μόνον ἀντίκεινται λογισμοί λογισμοὶ ὅ τε δαιμονιώδης καὶ ὁ ἐκ τῆς ἡμετέρας προαιρέσεως ἀποκλινούσης ἐπὶ τὸ χεῖρον ἐκ δὲ τῆς φύσεως οὐδεὶς ἐξέρχεται λογισμὸς πονηρός οὐ γὰρ ἀπ ἀρχῆς ἀπαρχῆς γεγόναμεν πονηροί πονηροὶ εἴπερ καλὸν σπέρμα ἔσπειρεν ὁ κύριος ἐν τῷ ἰδίῳ ἀγρῷ οὐ γὰρ εἴ τινος δεκτικοί ἐσμεν τούτου πάντως καὶ τὴν δύναμιν ἔχομεν ἐπεὶ καὶ μὴ εἶναι δυνάμενοι τοῦ μὴ ὄντος οὐκ ἔχομεν δύναμιν εἴπερ αἱ δυνάμεις ποιότητές εἰσι τὸ δὲ μὴ ὂν οὐκ ἔστι ποιότης ἦν γὰρ ὅτε οὐκ ἦν κακία καὶ ἔσται ὅτε οὐκ ἔσται <οὐκ ἦν δὲ ὅτε οὐκ ἦν ἀρετή οὐδὲ ἔσται ὅτε οὐκ ἔσται> ἀνεξάλειπτα γὰρ τὰ σπέρματα τῆς ἀρετῆς πείθει δέ με καὶ ὁ πλούσιος ἐκεῖνος ἐν τοῖς εὐαγγελίοις κατὰ τὸν ᾅδην κρινόμενος καὶ οἰκτείρων τοὺς ἀδελφοὺς τὸ δὲ ἐλεεῖν σπέρμα τυγχάνει τὸ κάλλιστον τῆς ἀρετῆς | grc-pg79 | nesic Насупрот демонској помисли стоје три помисли које је одсецају кад ова истрајава у нашем унутрашњем свету: као прво, анђелска помисао; као друго, помисао која произлази из наше слободне воље, која нагиње према добру; као треће, помисао која долази из људске природе, којом чак и многобошци воле своју децу и поштују властите родитеље. Насупрот доброј помисли стоје само две помисли: демонска и она који произлази из наше слободне воље, које нагиње према злу. Из наше људске природе не произлази никаква зла помисао, јер у почетку нисмо створени зли, будући да је Господ посејао добро семе на својој њиви. Мт. 13, 24. Наиме, ако имамо способност вршења неке ствари, то не мора нужно да значи како поседујемо и силу да бисмо ствар извршили, јер иако смо способни за небиће, ми не поседујемо силу небића, под условом да силе заиста јесу каквоће, а небиће није каквоћа. Јер, беше времена кад зло није постојало и биће времена кад зло неће постојати, али никада не беше времена кад врлина није постојала и неће бити времена кад врлина неће постојати, јер семена врлина су неуништива. У ово ме убеђује богаташ који је због свог зла осуђен на пакао и који је осећао самилост према својој браћи. Лк. 16, 19–31. Јер, самилост је најлепше семе врлине. | ||||||||||||||||||||||||||||||
32 32 32 | grc-gehin Εἴ τις καθαρᾶς ἐφίεται προσευχῆς καὶ νοῦν ἄνευ λογισμῶν προσάγειν θεῷ, κρατείτω θυμοῦ καὶ τοὺς ἐκ τούτου γεννωμένους τηρείτω λογισμούς, λέγω δὴ τοὺς ἐξ ὑπονοίας καὶ μίσους καὶ μνησικακίας ἐπισυμβαίνοντας, οἵτινες μάλιστα τυφλοῦσι τὸν νοῦν καὶ τὴν οὐράνιον αὐτοῦ κατάστασιν διαφθείρουσι· τοῦτο γὰρ ἡμῖν καὶ ὁ ἅγιος Παῦλος παρῄνεσεν· «Ἐπαίρειν, φησί, πρὸς κύριον ὁσίους χεῖρας χωρὶς ὀργῆς καὶ διαλογισμῶν.» Ἀλλὰ κακὴ συνήθεια τοῖς ἀποτασσομένοις παρηκολούθησε καὶ μετὰ τῶν οἰκείων πολλάκις δικαζόμενοι μάχονται χρημάτων ἕνεκεν ἢ κτημάτων ὀφειλόντων χορηγηθῆναι τοῖς πένησιν· οὗτοι κατὰ τὸν ἡμέτερον λόγον ὑπὸ δαιμόνων ἐμπαίζονται καὶ στενοτέραν αὐτοῖς τὴν ὁδὸν τοῦ μοναδικοῦ βίου κατασκευάζουσι, θυμὸν ὑπὲρ χρημάτων ἀνάπτοντες καὶ αὖθις χρήμασι κατασβέσαι σπουδάζοντες, ὡς εἴ τις περόνῃ τοὺς ὀφθαλμοὺς ἔνυσσεν, ἵνα κολλύριον βάλῃ· πωλῆσαι γὰρ τὰ ὑπάρχοντα καὶ δοῦναι πτωχοῖς ὁ κύριος ἡμῶν προσέταξεν, ἀλλ’ οὐ μέντοι μετὰ μάχης καὶ δίκης· «Δοῦλον γὰρ κυρίου οὐ δεῖ μάχεσθαι», ἀλλὰ καὶ τῷ θέλοντι ὑπὲρ τοῦ χιτῶνος αὐτῷ δικάσασθαι χρὴ προσθεῖναι καὶ τὸ ἱμάτιον καὶ τῷ ῥαπίσαντι τὴν δεξιὰν σιαγόνα παραθεῖναι καὶ τὴν ἑτέραν καὶ σπουδάσαι λοιπὸν οὐχ ὅπως λαβὼν ἀπέλθῃ τὰ χρήματα, ἀλλ’ ὅπως μὴ μνησικακίας λογισμοῖς περιπεσὼν ἀποθάνῃ, εἴπερ «ὁδοὶ μνησικάκων εἰς θάνατον» ἄγουσι κατὰ τὸν σοφὸν Σολομῶντα. Πλὴν ἴστω πᾶς ὁ κατέχων τοιαῦτα χρήματα ὅτι τυφλῶν καὶ χωλῶν καὶ λεπρῶν ἥρπασε τροφὰς καὶ τὴν σκέπην καὶ λόγον ὀφείλει τῷ κυρίῳ ἐν ἡμέρᾳ κρίσεως. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Ако неко чезне да достигне чисту молитву и да принесе Богу ум лишен помисли, нека обуздава своју раздражљивост и нека пази на помисли које се из ње рађају, односно, оне које произлазе из сумње, мржње и злопамћења, оне које нарочито заслепљују ум и уништавају његово небеско стање. Ово нам је саветовао и свети Павле, говорећи: „Подижите свете руке без гнева и премишљања“. 1. Тим. 2, 8. Ипак, међу онима који се одричу света опстаје известан зао обичај: они се препиру са својим ближњима, често их изводећи пред суд због богатства или имања које треба поделити са сиромашнима. Ови људи су, према нашем мишљењу, постали играчка за демоне и сами себи сужавају пут монашког живота, јер распаљују своју раздражљивост због богатства и јуре да је угасе богатствима, попут човека који своје очи пробада шилом да би приставио мелем за исцељење очију. Господ нам је заповедио да распродамо своја добра и разделимо их сиромашнима, Мт. 19, 21. али свакако не уз свађе и парнице. Јер, „слуга Господњи не треба да се свађа“; 2. Тим. 2, 24. напротив, у ономе који жели да иде на суд с њим због његове хаљине, требало би да пружи и свој огртач; Мт. 5, 40. и ако га неко удари по десном образу, нека му окрене и леви; Мт. 5, 39. и не би требало да се труди да намакне богатство, већ да се не упокоји подлегавши помислима злопамћења, ако заиста „путеви злопамтљивих људи воде у смрт“, према речима мудрог Соломона. Прич. 12, 28. Како било да било, нека свако који се држи оваквог богаства зна да је украо храну и склониште слепима, хромима и губавима, и да ће морати да пружи одговор Господу на дан последњег суда. |
app 1 app 1 app 1 | grc-gehin + grc-pg79 ...
τῶν ἀντικειμένων δαιμόνων τῇ πρακτικῇ τρεῖς εἰσι εἰσιν ἄρχοντες πρωτοστάται οἷς ἕπεται πᾶσα ἡ παρεμβολὴ τῶν ἀλλοφύλων οἵτινες πρῶτοι κατὰ τὸν πόλεμον ἵστανται καὶ τὰς ψυχὰς διὰ τῶν ἀκαθάρτων λογισμῶν ἐκκαλοῦνται πρὸς τὴν κακίαν οἱ τὰς τῆς γαστριμαργίας ὀρέξεις πεπιστευμένοι καὶ οἱ τὴν φιλαργυρίαν ἡμῖν ὑποβάλλοντες καὶ οἱ πρὸς τὴν τῶν ἀνθρώπων δόξαν ἡμᾶς ἐκκαλούμενοι | grc-pg40 | nesic | ||||||||||||||||||||||||||||||
33 33 33 | grc-gehin + grc-pg40 ...
εἰσί τινες τῶν ἀκαθάρτων δαιμόνων δαίμονες οἵτινες ἀεὶ τοῖς ἀναγινώσκουσι προσκαθέζονται προκαθέζονται καὶ τὸν νοῦν αὐτῶν ἁρπάζειν ἐπιχειροῦσι πολλάκις καὶ ἀπ αὐτῶν τῶν θείων γραφῶν λαμβάνοντες ἀφορμὰς καὶ εἰς λογισμοὺς πονηροὺς καταλήγοντες ἔστι δὲ δ ὅτε καὶ παρὰ τὴν συνήθειαν χασμᾶσθαι καταναγκάζοντες καὶ ὕπνον βαρύτατον ἐπιβάλλοντες πολὺ τοῦ συνήθους ἀλλότριον ὡς μέν τινες τῶν ἀδελφῶν ἐφαντάσθησαν κατὰ φυσικὴν ἀντίθεσιν ἄρρητον ἄῤῥητον οὕτω δὲ ἐγὼ παρατηρήσας πολλάκις κατέμαθον ἐφαπτόμενοι τῶν βλεφάρων καὶ ὅλης τῆς κεφαλῆς καὶ ταύτην τῷ οἰκείῳ σώματι καταψύχοντες ψυχρὰ γὰρ λίαν τὰ τῶν δαιμόνων σώματα καὶ κρυστάλλῳ παρεμφερῆ ὅθεν καὶ ὡς ὑπὸ σικύας αἰσθανόμεθα τῆς κεφαλῆς ἑλκομένης μετὰ τρισμοῦ τοῦτο δὲ ποιοῦσιν ἵνα τὴν ἐναποκειμένην τῷ κρανίῳ θερμότητα πρὸς ἑαυτοὺς ἐπισπώμενοι ὑπὸ τῆς ὑγρότητος λοιπὸν καὶ ψυχρότητος χαλασθέντα τὰ βλέφαρα περιρρυῇ περιῤῥυῇ ταῖς κόραις τῶν ὀφθαλμῶν πολλάκις γοῦν ψηλαφήσας κατέλαβον δίκην κρυστάλλου πεπηγότα τὰ βλέφαρα τὴν δὲ ὄψιν νενεκρωμένην ὅλην καὶ φρίσσουσαν καίτοι ὁ φυσικὸς ὕπνος θερμαίνειν μὲν τὰ σώματα πέφυκε καὶ τῶν ὑγιαινόντων τὰς ὄψεις ἀνθηρὰς ἀπεργάζεται ὡς ἔστι καὶ ἀπ αὐτῆς τῆς πείρας μαθεῖν τὰς δὲ παρὰ φύσιν καὶ διατεταμένας χάσμας χάσμα ποιοῦσι λεπτύνοντες ἑαυτοὺς καὶ τῶν ἔνδον τοῦ στόματος ἐφαπτόμενοι ἀλλὰ τοῦτο μὲν ἐγὼ μέχρι τῆς σήμερον οὐκ ἐνόησα καίτοι πολλάκις αὐτὸ πεπονθώς τοῦ δὲ ἁγίου μακαρίου ἤκουσα τοῦτό μοι λελαληκότος καὶ εἰς ἀπόδειξιν φέροντος τὸ τοῦ σφραγίζειν τοὺς χασμωμένους τὸ στόμα κατὰ ἀρχαίαν παράδοσιν ἄρρητον ἄῤῥητον ταῦτα δὲ πάντα πάσχομεν διὰ τὸ μὴ προσέχειν νηφόντως ἡμᾶς τῇ ἀναγνώσει μηδὲ μεμνῆσθαι ὅτι λόγια ἅγια θεοῦ ζῶντος ἀναγινώσκομεν | grc-pg79 | nesic Постоје извесни нечисти демони који вазда седе пред онима што читају и покушавају да уграбе њихов ум, често налазећи изговоре у самим божанским Писмима и доносећи на крају зле помисли. Понекад се догађа да их приморавају да зевају више него што су навикли и бацају их у веома дубоки сан који је посве другачији од уобичајеног сна. И док су нека браћа замишљала да је ово последица неке неизрециве природне појаве, ја сам се након дугог посматрања научио следећем: демони додирују капке и читаву главу, хладећи је својим телом, јер демонска телеса су веома хлада и попут леда. Осим тога, наша глава осећа као да је усисана округлом посудом и окружена храпавим звуковима. Демони ово чине како би привукли себи топлоту која се налази у лобањи, јер тада очни капци, опуштени влагом и хладноћом, склизну преко зеница. Често сам се додиривао по глави и затицао своје очне капке непокретним попут леда, а читаво моје лице би утрнуло и дрхтало. Природни сан уобичајено загрева тела и чини лица здравим људи руменим, као што се можемо научити из непосредног искуства. Но, демони изазивају дуготрајно и противприродно зевање, те смањују себе како би могли дотаћи унутрашњост устију. Ову појаву све до сада нисам успео да разумем, иако сам често доживео наведено, али сам слушао светог Макарија како говори о њој и нуди као доказ чињеницу да они који зевају стављају знак крста на својим устима, држећи се древног и тајанственог предања. Ми доживљавамо све ово зато што не пазимо будно на читање, нити се сећамо да читамо свештене речи Бога Живога. | ||||||||||||||||||||||||||||||
34 34 34 | grc-gehin + grc-pg40 ...
ἐπειδὴ δὲ γίνονται καὶ διαδοχαὶ τῶν δαιμόνων τοῦ πρώτου κατὰ τὸν πόλεμον ἀσθενήσαντος καὶ τὸ προσφιλὲς αὐτῷ πάθος κινῆσαι μὴ δυναμένου ταύτας παρατηρήσαντες εὑρίσκομεν οὕτως ὅταν πάθους τινὸς ἐν χρόνῳ πολλῷ σπανίσωσι λογισμοὶ καὶ γένηται αἰφνίδιος τούτου ζέσις καὶ κίνησις ἡμῶν μηδεμίαν ἀφορμὴν δεδωκότων ἐξ ἀμελείας τότε γινώσκομεν ὅτι χαλεπώτερος ἡμᾶς τοῦ προτέρου διεδέξατο δαίμων καὶ τὸν τόπον τοῦ πεφευγότος οὗτος τηρῶν τῇ οἰκείᾳ πονηρίᾳ προσανεπλήρωσεν ἀλλὰ καὶ οὗτος τῆς ψυχῆς ἡμῶν πάνυ συνίησι αὐτὴν πολλῷ σφοδρότερον παρὰ τὴν συνήθειαν πολεμούμενος καὶ τῶν χθὲς καὶ τρίτην ἡμέραν λογισμῶν ἀθρόως ἐκπεπτωκὼς μηδεμιᾶς ἔξωθεν παρεμπεσούσης προφάσεως φευγέτω τοίνυν ὁ νοῦς ταῦτα θεώμενος πρὸς τὸν κύριον τὴν περικεφαλαίαν τοῦ τὴν σωτηρίου δεξάμενος καὶ τὸν θώρακα τῆς δικαιοσύνης ἐνδυσάμενος καὶ τὴν μάχαιραν σπασάμενος τοῦ πνεύματος καὶ τὸν θυρεὸν κουφίσας τῆς πίστεως λεγέτω εἰς τὸ οἰκεῖον μετὰ δακρύων οὐρανόν ἀναβλέψας ἀναβλέψας οὐρανόν κύριε χριστὲ δύναμις τῆς σωτηρίας μου κλῖνον πρός με τὸ οὖς σου τάχυνον τοῦ ἐξελέσθαι με γενοῦ μοι εἰς θεὸν ὑπερασπιστὴν καὶ εἰς τόπον καταφυγῆς τοῦ σῶσαί με μάλιστα δὲ νηστείαις καὶ ἀγρυπνίαις στιλβωσάτω τὴν μάχαιραν ἐν ἑπτὰ γὰρ ὅλαις ἡμέραις θλιβήσεται πολεμούμενος καὶ βαλλόμενος τοῖς πεπυρωμένοις βέλεσι τοῦ πονηροῦ καὶ μετὰ τὴν ἑβδόμην γνώσεται αὐτὸν ὅμοιον κατ ὀλίγον τῷ διαδεχθέντι διδαχθέντι γενόμενον καὶ παραμένοντα λοιπὸν ἐν ὅλῳ ἐνιαυτῷ τὰ πολλὰ τιτρωσκόμενον μᾶλλον ἤπερ τιτρώσκοντα μέχρις ἂν καὶ ὁ τοῦτον διαδεχόμενος παραγένηται εἴγε χρόνον τακτὸν τὰ κατὰ τὸν ἰὼβ πίπτομεν ὑπ αὐτοὺς καὶ οἱ οἶκοι ἡμῶν ἐκπορθοῦνται ὑπὸ ἀνόμων | grc-pg79 | nesic Пошто смо уочили да међу демонима има смењивања – јер, након што први ослаби у борби и не може да покрене страст коју воли, тада за њим одмах пристижу други демони – открили смо следеће: Када се помисли које су повезане с одређеном страшћу током дужег времена прореде, те дође до изненадног кључања и кретања наведене страсти, а да својим немаром нисмо дали никаквог повода за њено распламсавање, тада знамо да је још ужаснији демон наследио претходног и да је ступио на место онога који је побегао и да га је испунио својом злобом. Но, овај демон у потпуности познаје душу, упуштајући се у кудикамо силнију борбу с њом, те пресеца јучерашње и прекјучерашње помисли без икаквог спољашњег разлога. Према томе, када ум опази речено, нека прибегне Господу! И након што прими шлем спасења, обуче се у оклоп правде, Еф. 6, 14–17. извуче мач Духа и подигне штит вере, нека ум подигне очи према свом унутрашњем небу и са сузама вапије: Господе, „Христе, сило спасења мога, приклони ми ухо Твоје, похитај да ме избавиш, буди ми Бог заштитник и дом прибежишта да ме спасеш“. Пс. 30, 3. И нека „наоштри мач свој“ Пс. 7, 13. постовима и бдењима. И седам дана ће подносити муке ратовања, и постаће мета непријатељских пламених стрела. Еф. 6, 16. И нако седам дана познаће да је демон мало по мало постао сличан демону којег је наследио. И тада ће остати читаву годину, чешће задобијајући ране него задајући их, све док не дође његов наследник, уколико је истинито, према речима блаженог Јова, да „одређено време бивамо под њиховом влашћу и наше домове пљачкају безбожници“. Јов. 12, 5. | ||||||||||||||||||||||||||||||
35 35 35 | grc-gehin + grc-pg79 ...
ὅταν ὁ τῆς γαστριμαργίας πολλὰ καὶ πολλάκις ἀγωνισάμενος δαίμων μὴ ἰσχύσῃ διαφθεῖραι τὴν τετυπωμένην ἐγκράτειαν τότε εἰς ἐπιθυμίαν ἀσκήσεως ἀκροτάτης ἐμβάλλει τὸν νοῦν ἐξ ὧν καὶ τοὺς τὰ περὶ τὸν δανιὴλ εἰς μέσον φέρει τὴν πενιχρὰν ἐκείνην ζωὴν καὶ τὰ σπέρματα καί τινων ἄλλων ἀναχωρητῶν μνημονεύει βεβιωκότων διὰ παντὸς οὕτως ἢ ἀρξαμένων καὶ τούτων μιμητὴν γενέσθαι καταναγκάζει ἵνα τὴν ἄμετρον διώκων ἐγκράτειαν ἀποτύχῃ καὶ τῆς συμμέτρου συμμετρίας τοῦ σώματος μὴ ἀρκέσαντος ἐπαρκέσαντος διὰ τὴν οἰκείαν ἀσθένειαν ὄντως εὐλογῶν τῷ στόματι σώματι καὶ καταρώμενος τῇ καρδίᾳ ᾧ μὴ πείθεσθαι δίκαιον εἶναι τούτους νομίζω μηδὲ ἀπέχεσθαι ἄρτου καὶ ἐλαίου καὶ ὕδατος ταύτην γὰρ τὴν δίαιταν πάνυ καλλίστην οἱ ἀδελφοὶ πεπειράκασιν εἶναι πεπειράκασι καὶ τοῦτο οὐ πρὸς κόρον καὶ ἅπαξ εἰς τὴν ἡμέραν θαυμάζω γὰρ εἴ τις ἄρτου καὶ ὕδατος κορεννύμενος δυνήσεται τὸν τῆς ἀπαθείας ὑποδέξασθαι στέφανον ἀπάθειαν δὲ λέγω οὐ τὴν κωλύουσαν τὰς κατάλυσιν τῆς κατ ἐνέργειαν ἁμαρτίας αὕτη γὰρ ἐγκράτεια λέγεται ἀλλὰ τὴν κατὰ διάνοιαν τοὺς ἐμπαθεῖς λογισμοὺς περικόπτουσαν ἥντινα καὶ πνευματικὴν περιτομὴν τοῦ κρυπτοῦ ἰουδαίου ὁ ἅγιος παῦλος ὠνόμασεν εἰ δὲ ἀθυμεῖ τις ἐπὶ τοῖς λεχθεῖσι μνημονευσάτω τοῦ σκεύους τῆς ἐκλογῆς ἀποστόλου ἐν λιμῷ καὶ δίψει τὸν δρόμον τελέσαντος μιμεῖται δὲ καὶ ὁ τῆς ἀκηδίας ἀληθείας ἀντίπαλος ὁ τῆς ἀκηδίας δαίμων τοῦτον τὸν δαίμονα ἀκροτάτην ἀναχώρησιν τῷ καρτερικῷ ὑποβάλλων καὶ εἰς ζῆλον προσκαλούμενος ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ καὶ τῆς ἀπαρχῆς τῶν ἀναχωρητῶν ἀντωνίου ἵνα μὴ βαστάσας τὴν χρονίαν καὶ ἀπάνθρωπον ἀναχώρησιν φύγῃ μετ αἰσχύνης τὸν τόπον καταλιπὼν καὶ αὐτὸς λοιπὸν καυχώμενος εἴπῃ τὸ ἴσχυσα πρὸς αὐτόν | grc-pg40 | nesic Када демону прождрљивости, након многих и честих борби, недостаје снаге да уништи наше дубоко укорењено уздржање, он намеће уму жељу за неумереним подвижништвом. Због тога наводи пример Данила и његове дружине, њиховог сиромаштва и убогих житарица; Дан. 1, 12–16. подсећа не неке друге анахорете који су одувек живели на овај начин или су тек започели овако да живе, и подстиче да буде њихов подражавалац, еда у својој тежњи за неумереним уздржањем не би успео да достигне ни оно умерено, јер тело није довољно снажно због властите слабости. Заиста, овај демон благосиља устима, а у своме срцу проклиње. Пс. 61, 5. Дакле, сматрам да није разборито слушати овог демона, нити се уздржавати од хлеба, уља и воде. Јер, браћа су искуством одредила да је оваква исхрана најбоља, под условом да се не тежи насићењу и да се обедавање ограничи на једном дневно. Према томе, истински бих се запрепастио када би неко ко се насићује хлебом и водом могао да прими венац бестрашћа. Не говори о бестрашћу које спутава грехе на делу – јер, ово се назива уздржање – већ говорим о бестрашћу које пресеца острашћене помисли у нашем унутрашњем свету, односно, оно што је свети Павле назвао духовним обрезањем скривеног Јудеја. Рим. 2, 28. Ако је неко обехрабрен оним што сам рекао, нека се присети апостола, тог изабраног сасуда, Дап. 9, 15. који је „истрчао своју трку у гладовању и жеђању“. 2. Тим. 4, 7; 2. Кор. 11, 27. И демон чамотиње опонаша овог демона, предлажући истрајном подвижнику крајње удаљавање од свих, позивајући га да се надмеће с Јованом Крститељем и Антонијем, првим међу анахоретама, да би – не могавши да поднесе дуготрајну и нељудску усамљеност – побегао посрамљен и напустио место свог подвига, те да би се демон хвалио и рекао: „Утврдих се над њиме“. Пс. 12, 5. | ||||||||||||||||||||||||||||||
36 36 36 | grc-gehin + grc-pg40 + grc-pg79 ...
Pairwise Similarity The table below shows the percentage of similarity of each
pair of versions, starting with the version that shows the least divergence from
the entire group and proceeding to versions that are most divergent. This table
is useful for identifying clusters and pairs of versions that are closest to
each other.
grc-gehin grc-pg79 οἱ μὲν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἀκάθαρτοι λογισμοὶ grc-gehin πολλὰς grc-pg40 πολλάκις grc-gehin grc-pg40 grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 εἰς αὔξησιν ὕλας grc-gehin grc-pg40 προ grc-pg79 εἰ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 σδέχονται καὶ πολλοῖς συμπαρεκτείνονται πράγμασι καὶ γὰρ πελάγη κατὰ διάνοιαν περῶσι μεγάλα καὶ μακρὰς ὁδοὺς ὁδεύειν οὐ παραιτοῦνται διὰ πολλὴν τοῦ πάθους θερμότητα οἱ δὲ ὁπωσοῦν κεκαθαρμένοι στεν grc-pg40 grc-pg79 ώ grc-gehin ό grc-pg40 grc-pg79 grc-gehin τεροι τούτων μᾶλλόν εἰσι grc-gehin grc-pg40 πολλοῖς grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 συμπαρεκτείνεσθαι πράγμασι μὴ δυνάμενοι διὰ τὴν τοῦ πάθους ἀσθένειαν ὅθεν καὶ παρὰ φύσιν μᾶλλον κινοῦνται καὶ κατὰ τὸν σοφὸν σολομῶντα χρόνον τινὰ ἔξω ῥέμβοντ grc-gehin grc-pg40 αι grc-pg79 ες grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 καὶ καλάμην συνάγουσιν εἰς τὴν παράνομον πλινθουργίαν grc-gehin grc-pg40 μηκέτι λαμβάνοντες ἄχυρα δεῖ οὖν πάσῃ φυλακῇ τηρεῖν τὴν καρδίαν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ἵνα σ grc-gehin ῴ grc-pg40 grc-pg79 ώ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ζ grc-gehin grc-pg40 η grc-pg79 ων grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ται ὥσπερ δορκὰς ἐκ βρόχων καὶ ὥσπερ ὄρνεον ἐκ παγίδος ῥᾷον γὰρ ἀκάθαρτον καθ grc-gehin grc-pg79 ά grc-pg40 ᾶ grc-gehin grc-pg79 grc-pg40 ραι ψυχὴν ἢ καθαρθεῖσαν καὶ πάλιν τραυματισθεῖσαν εἰς ὑγ grc-pg40 ί grc-gehin grc-pg79 grc-pg40 ε grc-gehin grc-pg79 ί grc-pg40 ι grc-gehin grc-pg79 grc-pg40 αν αὖθις ἀνακαλέσασθαι τοῦ δαίμονος τῆς λύπης μὴ συγχωροῦντος ἀλλ ἀεὶ ταῖς κόραις grc-gehin grc-pg40 τῶν ὀφθαλμῶν ἐμπηδῶντος καὶ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 κατὰ τὸν καιρὸν τῆς προσευχῆς τὸ τῆς ἁμαρτίας προ grc-gehin grc-pg79 σ grc-gehin grc-pg79 grc-pg40 φέροντος εἴδωλον | nesic Нечисте помисли примају бројну твар за своје увећање и шире се на многе предмете. Заиста, помисли у нашем унутрашњем свету преваљују силовита мора и не либе се да преузму дуга путовања због великог жара страсти. Ипак, демони од којих смо се донекле очистили много су ограниченији од ових, јер не могу да се протежу на предмете због слабог дејства страсти. И тако се покрећу на противприроднији начин, те према речима мудрог Соломона „неко време лутају напољу“ Прич. 7, 12. и скупљају стрњику за своје безаконо прављење цигли, јер више не добијају сламу. Изл. 5, 7–12. Дакле, потребно је чувати своје срце с пуном будношћу, Прич. 4, 23. еда бисмо се спасили као газела из мрежа и прице из замки. Прич. 6, 5. Јер, лакше је очистити нечисту душу, него исцелити ону која је била очишћена и поново рањена, будући да се демон туге противи овоме и непрестано искаче пред очима нашим и показује слике греха у тренутку молитве. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
37 37 37 | grc-gehin + grc-pg79 ...
οὐκ ἐπίστανται τὰς καρδίας ἡμῶν οἱ δαίμονες ὥς τινες τῶν ἀνθρώπων νομίζουσι κύριος καὶ γὰρ μόνος ἐστὶ καρδιογνώστης ὁ ἐπιστάμενος τὸν νοῦν τῶν ἀνθρώπων καὶ πλάσας κατὰ μόνας τὰς καρδίας αὐτῶν ἐκ δὲ τοῦ προφορικοῦ λόγου καὶ τῶν τοιῶνδε κινημάτων τοῦ σώματος τὰ πολλὰ τῶν ἐν τῇ καρδίᾳ νοημάτων ἐπιγινώσκουσιν κινημάτων γινώσκουσιν ἅπερ ἐγὼ νῦν ἐβουλόμην δηλῶσαι σαφῶς ἐπέσχε δέ με ὁ ἅγιος ἡμῶν ἱερεὺς ἀνάξιον εἶναι ἱερεὺς ἀνάξιον φήσας τὰ τοιαῦτα δημοσιεύεσθαι καὶ εἰς ἀκοὰς βεβήλων ἐμβάλλεσθαι εἴπερ φησὶ καὶ ὁ τῇ τῷ ἐφέδρῳ συγγινόμενος κατὰ τὸν νόμον ὑπεύθυνος γίνεται πλὴν ὅτι ἐκ τῶν τοιούτων συμβόλων ἐπιγινώσκουσι τὰ ἐν τῇ καρδίᾳ κρυπτόμενα καὶ τὰς ἀφορμὰς ἐκ τούτων λαμβάνουσι καθ ἡμῶν πολλάκις γοῦν τινας κακολογήσαντας ἠλέγξαμεν ἑαυτοὺς οὐκ ἀγαπητικῶς ἔχοντες πρὸς αὐτοὺς διὸ καὶ τῷ τῆς μνησικακίας περιπεπτώκαμεν δαίμονι καὶ λογισμοὺς πονηροὺς εὐθὺς εἰλήφαμεν κατ αὐτῶν οὕς γε μὴ τε πρότερον ἔγνωμεν ἡμῖν ἐπισυμβάντας διόπερ καλῶς ἡμῖν ἐγκαλεῖ καὶ τὸ πνεῦμα τὸ ἅγιον καθήμενος λέγον κατὰ τοῦ ἀδελφοῦ σου κατελάλεις καὶ κατὰ τοῦ υἱοῦ τῆς μητρός σου ἐτίθεις σκάνδαλον καὶ τοῖς τῶν τῆς μνησικακίας λογισμοῖς λογισμῶν ἤνοιγες θύραν καὶ τὸν νοῦν κατὰ τὸν καιρὸν τῆς προσευχῆς ἐξετάρασσες τοῦ ἐχθροῦ σου τὸ πρόσωπον ἀεὶ φανταζόμενος καὶ τοῦτον θεοποιῶν ὃ γὰρ βλέπει πάντως ὁ νοῦς προσευχόμενος τοῦτο καὶ θεὸν ἄξιον ὁμολογεῖν ἀλλὰ φύγωμεν ἀγαπητοί ἀγαπητοὶ τῆς κακηγορίας τὴν νόσον καὶ μηδενός ποτε κακῶς μνημονεύσωμεν μηδὲ τὰς ὄψεις διαστρέφωμεν ἐπὶ μνήμῃ τῇ τοῦ πλησίον πάντα γὰρ ἡμῶν τὰ σχήματα οἱ πονηροὶ περιεργάζονται δαίμονες καὶ οὐδὲν τῶν καθ ἡμᾶς ἡμῶν καταλιμπάνουσιν ἀνεξέταστον οὐκ ἀνάκλισιν οὐ καθέδραν οὐ στάσιν οὐ λόγον οὐ πάροδον οὐ βλέμμα πάντα περιεργάζονται πάντα κινοῦσιν ὅλην τὴν ἡμέραν καθ ἡμῶν δολιότητας δολιότητα μελετῶσιν ἵνα τὸν ταπεινὸν κατὰ τὸν καιρὸν τῆς προσευχῆς συκοφαντήσωσι νοῦν καὶ τὸ μακάριον αὐτοῦ κατασβέσωσι φῶς ὁρᾷς καὶ ὁ ἅγιος παῦλος τί φησι τῷ τίτῳ ἐν τῇ διδασκαλίᾳ ἀφθορίαν ἄφθορον λόγον ὑγιῆ ἀκατάγνωστον ἵνα ὁ ἐξ ἐναντίας ἐντραπῇ μηδὲν ἔχων λέγειν περὶ ἡμῶν φαῦλον ὁ δὲ μακάριος δαυὶδ δαβὶδ καὶ προσεύχεται λέγων ῥῦσαί με ἀπὸ συκοφαντίας ἀνθρώπων ἀνθρώπους καὶ τοὺς δαίμονας ὀνομάζων διὰ τὸ τῆς φύσεως λογικόν ἀλλὰ καὶ ὁ σωτὴρ ἐν τοῖς εὐαγγελίοις ἐχθρὸν ἄνθρωπον εἶπε τὸν σπείραντα ἡμῖν τὰ τῆς κακίας ζιζάνια | grc-pg40 | nesic Демони не познају наша срца, као што неки људи помишљају. Јер, Господ је једини срцезналац Дап. 1, 24; 15, 8. који познаје ум човеков Јов. 7, 20. и који је понаособ саздао срца њихова. Пс. 32, 15. Уместо тога, они на основу речи која је исказана или на основу извесних покрета тела распознају многе умствене представе које су у срцу. Хтео сам недавно да јасно објасним ове ствари, али наш свети јереј ме је спречио, говорећи да је неприлично да се такве ствари јавно објављују и допиру до ушију световних људи, јер каже да се ће бити крив Закону онај који општи с крвоточивом женом. Лев. 15, 19–24. Дакле, забранио ми је да говорим, осим да кажем како демони према напред наведеним знацима распознају оно што је сакривено у нашем срцу и да одатле узимају полазну тачку како би нас нападали. Често смо говорили зло о другим људима и тима показали да се немилосрдно владамо према њима, те смо пали у руке демона злопамћења и сместа смо зачели против њих зле помисли, чије присуство у нашем унутрашњем свету раније уоште нисмо препознали. С правом нас, дакле, Свети Дух оптужује и говори: „Седећи клеветаш брата свога и против сина матере своје постављаш замку“. Пс. 49, 20. Отворио си врата помислима злопамћења и онеспокојио со ум свој у тренутку молитве непрестано замишљајући и обоготворавајући лице свог непријатеља; јер, нема сумње да оно што ум види у тренутку молитве заслужује да буде исповедано као Бог. Побегнимо, браћо, од болести оговарања, и немојмо гајити злопамћење ни према коме, и не скрећимо поглед на помен нашег ближњег. Јер, зли демони пажљиво испитују све наше поступке и не остављају ништа неиспитаним у погледу нашег живота: ни наше лежање, ни наше седење, ни наше устајање, ни наше говорење, ни наше кретање, ни нашег погледе. Они све помно испитују, и свим средствима располажу, и по читав дан проучавају преваре које ће употребити против нас како би угњетавали јадни ум у тренутку молитве и угасили његову блажену светлост. Погледај шта је свети Павле казао Титу: „У свему покажи самога себе као пример добрих дела, у учењу неисквареност, достојанствену озбиљност, здраву и незазорну реч, да се противник посрами немајући шта рђаво да каже за нас“. Тит. 2, 7–8. И свети Давид се молио, говорећи: „Избави ме од клевете људске“, Пс. 118, 134. називајући демоне људима због разумности њихове природе. Чак је и Спаситељ у Јеванђељима човека назвао непријатељем који је посејао зло семе у нама. Мт. 13, 25. | ||||||||||||||||||||||||||||||
epilogue epilogue epilogue | grc-gehin | grc-pg40 | grc-pg79 Οὗ καὶ ῥυσθείημεν χάριτι τοῦ Χριστοῦ καὶ Θεοῦ ἡμῶν, ᾧ πρέπει τιμὴ καὶ δόξα εἰς τοὺς αἰῶνας. Ἀμήν. | nesic |
38 38 38 | grc-gehin + grc-pg40 + grc-pg79 ...
Pairwise Similarity The table below shows the percentage of similarity of each
pair of versions, starting with the version that shows the least divergence from
the entire group and proceeding to versions that are most divergent. This table
is useful for identifying clusters and pairs of versions that are closest to
each other.
grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 φύσιν μὲν λογικὴν ὑπὸ κακίας θανατωθεῖσαν ἐγείρει χριστὸς διὰ τῆς θεωρίας πάντων τῶν αἰώνων ὁ δὲ τούτου πατὴρ τὴν ἀποθανοῦσαν grc-pg79 ταύτης grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ψυχὴν τὸν θάνατον τοῦ χριστοῦ ἐγείρει διὰ grc-gehin grc-pg40 τῆς grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 γνώσεως τῆς ἑαυτοῦ καὶ τοῦτό ἐστι τὸ ὑπὸ τοῦ grc-gehin grc-pg40 ἀ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 π grc-gehin grc-pg40 οστό grc-pg79 αύ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 λου λεγόμενον τὸ εἰ συναπεθάνομεν τῷ χριστῷ πιστεύομεν ὅτι καὶ συζήσομεν αὐτῷ | nesic Логосну природу коју је грех усмртио, Христос васкрсава посредством сагледавања свих векова. Душу која је умрла смрћу Христовом, Отац васкрсава посредством познања Њега самог. Управо ово је рекао и апостол: „Ако смо пак умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим“. Рим. 6, 8. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
39 39 39 | grc-gehin + grc-pg40 + grc-pg79 ...
Pairwise Similarity The table below shows the percentage of similarity of each
pair of versions, starting with the version that shows the least divergence from
the entire group and proceeding to versions that are most divergent. This table
is useful for identifying clusters and pairs of versions that are closest to
each other.
grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 ὅταν ὁ νοῦς τὸν παλαιὸν ἄνθρωπον ἀποδυσάμενος τὸν ἐκ χάριτος ἐ grc-pg40 πε grc-gehin grc-pg79 grc-pg40 νδύσηται τότε καὶ τὴν grc-gehin grc-pg40 ἑ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 α grc-gehin grc-pg40 υ grc-pg79 ὐ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τοῦ κατάστασιν ὄψεται κατὰ grc-gehin grc-pg40 τὸν grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 καιρὸν τῆς προσευχῆς σαπφείρῳ ἢ οὐρανίῳ χρώματι παρεμφερῆ ἥντινα καὶ τόπον θεοῦ grc-gehin grc-pg40 ἡ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 γραφὴ ὀνομάζει ὑπὸ τῶν πρεσβυτέρων ὀφθέντα grc-gehin grc-pg40 ἐ grc-pg79 ὑ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 π grc-gehin grc-pg40 ὶ grc-pg79 ὸ grc-gehin grc-pg40 grc-pg79 τοῦ ὄρους σινᾶ | nesic Када се ум разоденуо од старог човека и обукао у новог који је рођен из благодати, Кол. 3, 9–10. тада ће у тренутку молитве угледати властито стање налик сафиру или боји неба. Ово стање Свето Писмо назива местом Божијим које су виделе старешине на Гори Синајској. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
40 40 40 | grc-gehin + grc-pg40 ...
οὐκ ἂν ἴδῃ ὁ νοῦς τὸν τοῦ θεοῦ τόπον ἐν ἑαυτῷ μὴ πάντων τῶν ἐν τοῖς πράγμασιν <νοημάτων> ὑψηλότερος γεγονώς οὐ γενήσεται δὲ ὑψηλότερος μὴ τὰ πάθη ἀπεκδυσάμενος τὰ συνδεσμοῦντα αὐτὸν διὰ τῶν νοημάτων τοῖς πράγμασι τοῖς αἰσθητοῖς καὶ τὰ μὲν πάθη ἀποθήσεται διὰ τῶν ἀρετῶν τοὺς δὲ ψιλοὺς λογισμοὺς διὰ τῆς πνευματικῆς θεωρίας καὶ ταύτην πάλιν ἐπιφανέντος αὐτῷ τοῦ φωτὸς ἐκείνου τοῦ κατὰ τὸν καιρὸν τῆς προσευχῆς ἐκτυποῦντος τὸν τόπον τοῦ θεοῦ | grc-pg79 | nesic Ум не може да види место Божије у себи, ако није превазишао све умствене представе повезане са стварима. Нити ће их превазићи, ако није одложио страсти које га везују за чулне ствари посредством умствених представа; и страсти ће одбацити задобивши врлине, док ће просте мисли одложити упустивши се у духовно сагледавање; а духовно сагледавање ће одбацити када му се укаже она светлост која у тренутку молитве утискује место Божије. | ||||||||||||||||||||||||||||||
41 41 41 | grc-gehin + grc-pg79 ...
τῶν νοημάτων τὰ μὲν τυποῖ τὸ ἡγεμονικὸν ἡμῶν καὶ σχηματίζει τὰ δὲ γνῶσιν παρέχει μόνον μόνον παρέχει μὴ τυποῦντα τὸν νοῦν μηδὲ σχηματίζοντα τὸ γὰρ ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεὸν ἐναποτίθεται μέν τι νόημα τῇ καρδίᾳ οὐ μὴν σχηματίζει αὐτὴν οὐδὲ τυποῖ καὶ τὸ μὲν λαβὼν ἄρτον σχηματίζει τὸν νοῦν τὸ δὲ ἔκλασε κλάσαι πάλιν τυποῖ τὸν νοῦν τὸ δὲ εἶδον τὸν κύριον καθήμενον ἐπὶ θρόνου ὑψηλοῦ καὶ ἐπηρμένου τυποῖ τὸν νοῦν χωρὶς τοῦ εἶδον τὸν κύριον καὶ τὸ μὲν ῥητὸν δοκεῖ τυποῦν τὸν νοῦν τὸ δὲ σημαινόμενον σημαῖνον οὐ τυποῖ ἑώρακε γὰρ προφητικῷ ὀφθαλμῷ τὴν φύσιν τὴν λογικὴν ὑψωθεῖσαν διὰ πρακτικῆς καὶ δεξαμένην ἐν ἑαυτῇ τὴν γνῶσιν τὴν τοῦ θεοῦ ἐκεῖ γὰρ λέγεται καθέζεσθαι ὁ θεὸς ἔνθα γινώσκεται διὸ διότι καὶ θρόνος λέγεται θεοῦ νοῦς καθαρός λέγεται δὲ καὶ θρόνος ἀτιμίας γυνὴ ἀντὶ τοῦ ψυχὴ μισοῦσα δίκαια ἀτιμία δὲ ψυχῆς κακία καὶ ἀγνωσία τὸ τοίνυν νόημα τοῦ θεοῦ οὐκ ἐν τοῖς νοήμασιν εὑρεθήσεται τοῖς τυποῦσι τὸν νοῦν ἀλλὰ ἐν τοῖς νοήμασι τοῖς μὴ τυποῦσι διόπερ τὸν νοῦν διότι τὸν προσευχόμενον δεῖ παντάπασι χωρίζεσθαι τῶν νοημάτων τῶν τυπούντων τὸν νοῦν καὶ ζητήσεις εἴπερ ὡς ἔχει ἐπὶ τῶν σωμάτων καὶ τῶν λόγων λογισμῶν αὐτῶν οὕτως ἔχει καὶ ἐπὶ τῶν ἀσωμάτων καὶ τῶν λόγων αὐτῶν καὶ ἄλλως μὲν τυπωθήσεται ὁ νοῦς ὁ νοῦς τυπωθήσεται ὁρῶν νοῦν καὶ ἄλλως διατεθήσεται ὁρῶν τὸν λόγον αὐτοῦ ἐντεῦθεν δὲ γινώσκομεν πῶς ἡ γνῶσις ἡ πνευματικὴ ἀφίστησι τὸν νοῦν τῶν νοημάτων τῶν τυπούντων αὐτὸν ἀτύπωτον δὲ αὐτὸν παρίστησι τῷ θεῷ διότι τὸ τοῦ θεοῦ νόημα οὐκ ἐν τοῖς τυποῦσιν τὸν νοῦν νοήμασίν ἐστιν τυποῦσίν ἐστιν οὐ γάρ ἐστι σῶμα ὁ θεὸς ἀλλ ἐν τοῖς μὴ τυποῦσι μᾶλλον πάλιν τῶν θεωρημάτων τῶν μὴ τυπούντων τὸν νοῦν τὰ μὲν οὐσίαν σημαίνει ἀσωμάτων τὰ δὲ τοὺς λόγους αὐτῶν καὶ οὐχ ὡς ἐπὶ τῶν σωμάτων συμβαίνει οὕτω καὶ ἐπὶ τῶν ἀσωμάτων ἐπὶ μὲν γὰρ τῶν σωμάτων τὰ μὲν ἐτύπου τὸν νοῦν τὰ δὲ οὐκ ἐτύπου ἐνταῦθα δὲ οὐδέτερον νόημα τὸν νοῦν τυποῖ | grc-pg40 | nesic Неке умствене представа остављају утисак и обличје на наш управљачки део душе, док друге само пружају знање које не оставља никаквот утиска, ни обличја у уму. Јеванђељске речи: „У почетку беше Логос и Логос беше спрам Бога“ полажу у срце умствену представу, али не остављају ни утисак, ни обличје у њему. И речи „узевши хлеб“ Мт. 26, 26. остављају обличје у уму, док речи „преломишви“ остављају утисак у уму. Стихови „видех Господа где седи на високом и узвишеном престолу“ Ис. 6, 1. остављају утисак у уму, осим речи „видех Господа“. Чини се да ова изрека оставља утисак у уму, док њен смисао не оставља утисак, јер Исаије је пророчким очима угледао логосну природу узнесену делатним животом и примио је у њој познање Бога. Јер, каже се да Бог пребива на оном месту где се спознаје. Због тога се ум назива престолом Божијим, а „жена“ – односно, душа – „која мрзи правду назива се престолом срамоте“, Прич. 11, 16. будући да су зло и незнање срамота душе. Према томе, умствена представа Бога не налази се међу умственим представама које остављају утисак на ум, већ међу умственим представама које не остављају утисак. Дакле, онај који се моли треба у потпуности да се одели од свих умствених представа које остављају утисак на ум. И ти ћеш истражити да ли се ово односи на бестелесна бића и њихове логосе, као и на телесна бића и њихове логосе, те да ли ће ум примити утиске на један начин када угледа ум и да ли ће бити наклоњен на други начин када угледа његов логос. На основу овога долазимо до сазнања како духовно познање удаљава ум од умствених представа које остављају утисак на њега, али га приводи Богу без умствених представа, будући да умствена представа Бога не почива међу умственим представама које остављају утисак на ум – јер, Бог није тело – већ међу умственим представам које не остављају утисак на ум. Осим тога, међу сагледавањима која не остављају утисак на ум, нека указују на суштину бестелесних бића, а нека на њихове логосе. Међутим, оно што важи за телесна не важи и за бестелесна бића, јер у случају телесних бића нека остављају утисак на ум, а нека не остављају. У овом случају, пак, ниједна од две умствене представе не оставља утисак на ум. | ||||||||||||||||||||||||||||||
42 42 42 | grc-gehin Οἱ μὲν δαιμονιώδεις λογισμοὶ τὸν εὐώνυμον ὀφθαλμὸν τῆς ψυχῆς ἐκτυφλοῦσι τὸν ἐπιβάλλοντα τῇ θεωρίᾳ τῶν γεγονότων· τὰ δὲ νοήματα τυποῦντα τὸ ἡγεμονικὸν ἡμῶν καὶ σχηματίζοντα τὸν δεξιὸν ὀφθαλμὸν ἐκθολοῖ τὸν θεωροῦντα κατὰ τὸν καιρὸν τῆς προσευχῆς τὸ μακάριον φῶς τῆς ἁγίας τριάδος, δι' οὗ ὀφθαλμοῦ καὶ τὸν νυμφίον αὐτὸν ἐκαρδίωσεν ἡ νύμφη ἐν τοῖς ᾌσμασι τῶν ᾀσμάτων. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic Демони заслепљују лево око душе, које опажа сагледавање постојећих бића. Умствене представе које остављају утисак и обличје на наш управљачки део душе замагљују десно око, које у тренутку молитве сагледава блажену светлост Свете Тројице. Невеста из Песме над песмама је управо овим оком занела срце самог Женика. Пнп. 4, 9. |
43 43 43 | grc-gehin + grc-pg79 ...
ἐπιθυμῶν οὖν καθαρᾶς προσευχῆς διατήρησον θυμὸν καὶ ἀγαπῶν σωφροσύνην κράτησον κράτει γαστρὸς μὴ δῷς ἄρτον σῇ κοιλίᾳ εἰς κόρον καὶ ἐν ὕδατι ἔκθλιβε αὐτὴν ἀγρύπνει ἐν προσευχῇ καὶ μνησικακίαν μακρὰν ποίησον ἀπὸ σοῦ λόγοι πνεύματος ἁγίου μὴ ἐκλειπέτωσάν σε καὶ θύραν γραφῆς θύρας κροῦε χερσὶν ἀρετῶν τότε ἀνατελεῖ σοι καρδίας ἀπάθεια καὶ νοῦν ἀστεροειδῆ ὄψει ἐν προσευχῇ | grc-pg40 | nesic О, ти, који чезнеш за чистом молитвом, пази добро на раздражајни део своје душе! О, ти, који љубиш целомудреност, удржавај свој стомак! Немој дати утроби својој да се насити хлебом и ограничи употребу воде! Бдиј у молитви и удаљи од себе злопамћење! Нека те речи Духа Светога не остављају! Куцај на врата Писма рукама врлина! Тада ће ти сванути бестрашће срца и у тренутку молитве видећеш свој ум како сија попут звезде. | ||||||||||||||||||||||||||||||
app 2 app 2 app 2 | grc-gehin Τῶν ἀντικειμένων δαιμόνων τῇ πρακτικῇ οἱ μὲν τὰς τῆς γαστρὸς ὀρέξεις πεπιστευμένοι καὶ οἱ τὴν φιλαργυρίαν ἡμῖν ὑποβάλλοντες καὶ οἱ πρὸς τὴν τῶν ἀνθρώπων δόξαν ἡμᾶς ἐκκαλούμενοι πρῶτοι κατὰ τὸν πόλεμον ἵστανται καὶ διὰ τῶν ἀκαθάρτων λογισμῶν τὰς ψυχὰς τῶν ἀνθρώπων ἐκκαλοῦνται πρὸς τὴν κακίαν. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic |
app 3 app 3 app 3 | grc-gehin Οἱ δαίμονες ταῖς πονηραῖς πράξεσιν ὁπλίζονται· ὁπλισθέντες δὲ χαλεπῶς τοῖς ὁπλίζουσι κέχρηνται. | grc-pg40 | grc-pg79 | nesic |