title
title
Духовне изреке према азбучном редоследу
chapter
1
1
Бесмислено је да онај који тражи почасти бежи од напора који омогућују саме почасти.
chapter
2
2
Желиш ли да познаш Бога, најпре спознај себе самог.
chapter
3
3
Истински пријатељ саучествује у туђој муци.
chapter
4
4
Чудно је имати велике намере и мала дела.
chapter
5
5
Непрестано ројење помисли омета познање.
chapter
6
6
Демон је руководитељ алогосног живота.
chapter
7
7
Племенитост душе се очитује у њеном добром расположењу.
chapter
8
8
Богобојажљив је онај који не говори о себи.
chapter
9
9
Непорочан човек је храм Божији.
chapter
10
10
Најрђавија ствар коју можемо стећи јесте неугледни живот.
chapter
11
11
Говори оно што је потребно и говори у тренутку када је потребно, те нећеш чути ништа непотребно.
chapter
12
12
Беспрекоран пријатељ је највеће богатство.
chapter
13
13
Славољубива нарав је болест душе.
chapter
14
14
Странац и сиромах су Божија маст за очи.
chapter
15
15
Онај ко их гостољубиво прима ће брзо прогледати.
chapter
16
16
Изврсно је свима чинити добро, а нарочито онима који нам не могу узвратити.
chapter
17
17
Праведни говорник је чаша свеже воде.
chapter
18
18
Подражавати херувиму значи имати целомудрену и кротку душу.
chapter
19
19
Бити почаствован у старости јесте доказ трудољубивости у младости; старање у младости јесте залог почасти у старости.
chapter
20
20
Истинско сагледавање је најузвишеније стање душе.
chapter
21
21
Љубећи оно што је неприкладно, нећеш љубити оно што је прикладно.
chapter
22
22
Боље је имати лажно златно него лажног пријатеља.
chapter
23
23
Чиста душа у Богу јесте бог.
chapter
24
24
О, тешко самољубљу које све мрзи!
