Каже се код пророка Јеремије: „Немој узимати себи жене на овом месту, јер овако говори Господ за синове и кћери што се рађају на овом месту: Помреће љутом смрћу“. Ова изрека показује, у складу с учењем апостола, да се „онај који је ожењен брине за овосветско и како ће угодити жени, те је подељен; а која је удата брине се за овосветско и како ће угодити мужу“. Јасно је да се оно што је речено код пророка – наиме: „Помреће љутом смрћу“ – не односи само на синове и кћери који се рађају у брачном животу, већ и на синове и кћери што се рађају у срцу, односно, на плотске жеље и помисли; јер, и оне ће помрети у болесном, раслабљеном и раскалашном мудровању овог света, те неће достићи небески и вечни живот. С друге стране, апостол говори: „Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу“, јер он ће родити вечно свеже и бесмртне плодове небеског живота.

Овакав је монах и овакав би монах требало да буде, наиме, да се уздржава од жене, те да не рађа синове и кћери на месту које помиње Јеремија. И не само ово, већ би требало да постане војник Христов, слободан од твари и безбрижан, удаљен од свих пословних интересовања и делања, као што апостол каже: „Ниједан се војнике не уплиће у послове овога света, еда би могао угодити ономе који га је у војску позвао“. Дакле, монах је изнад свега дужан да пребива у реченом зато што је напустио све тварне бриге овог света, те хрли према красним и добрим победничким пехарима тиховања. Како је диван и леп подвиг тиховања, заиста диван и прекрасан! Јер, јарам је његов благ и бреме је његово лако! Сладак је овај живот и мило је ово делање!

Желиш ли, дакле, љубљени, да прихватиш осамљенички живот онаквим какав он јесте и да похрлиш к победничким пехарима тиховања? Остави за собом бриге овог света с њиховим началствима и властима; другим речима, буди слободан од твари и страсти, пребивај изнад сваке жеље, еда би постао туђ стањима која проистичу од твари, страсти и жеља, те да би могао ваљано да тихујеш. Јер, ако човек не превазиђе наведено, он неће моћи да оствари речени начин живљења. Придржавај се обичне и оскудне хране, избегавајући претеране количине и она јела која нас лако подвргавају расејаности. А ако се у теби јави помисао о раскошној храни, тобоже ради гостољубља, немој обраћати пажњу на њу и немој јој уопште веровати, јер ово је замка коју ти поставља непријатељ ђаво да би те одвојио од тиховања. Имаш Господа Исуса који у лику Марте прекорева душу која се бави овим стварима, говорећи: „Бринеш се и узнемираваш за много, а само једно је потребно“, наиме, каже Он, потребно је слушати Реч Божију, а остало ћеш лако пронаћи. И затим сместа додаје, казујући: „Марија је добри део изабрала који јој се неће одузети“. Имаш и пример удовице из Сарепте. Како је она указала гостопримство пророку? Макар имао само хлеба, соли и воде, можеш примити награду за своје гостољубље. Ипак, ако чак ни ово немаш, већ примаш странца с добром намером и приносиш му благу реч, моћи ћеш на овај начин да примиш награду за гостољубље. Јер, каже: „Блага реч је већа од давања“.

На сличан начин би требало да размишљаш о милостињи. Према томе, немој желети да поседујеш богатство како би давао прилоге сиромашнима. Јер, ово је обмана Лукавога, односно, лаж која нас често приводи сујети и пружа нашем уму разлоге да се бави многобрижним занимањима. У Јеванђељу имаш удовицу о којој сведочи Господ Исус: она је с две лепте надмашила добру вољу и моћ богаташа. Јер, каже Он: „Сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине стави све што је имала, сав свој иметак“. Што се тиче одеће, немој желети да имаш сувишних мантија, већ се постарај да задовољиш суштинске потребе тела. Наиме, „пренеси на Господа бригу своју и Он ће се за тебе побринути“. Јер, као што каже Писмо: „Он се брине за нас“. Ако ти је потребна храна или одећа, немој се стидети да прихватиш оно што ти други дарују. Јер, и ово је известан вид гордости. Но, ако поседујеш вишак ових ствари, даруј их ономе коме су потребне. Бог жели да Његова деца управљају својом имовином управо на овај начин. Због тога је апостол, у посланици Коринћанима, рекао о потребитима: „Нека ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак, да буде једнакост. Као што је написано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало“. Имајући, дакле, све оно што ти је потребно у садашњем тренутку, немој се бринути о будућности, било да је реч о једном дану, или недељи, или предстојећим месецима. Када наступи сутрашњи дан, сам тренутак ће те снабдети оним што ти је неопходно, под условом да изнад свега иштеш Царство Небеско и праведност Божију. Јер, Господ каже: „Тражите најпре Царство Божије и правду његову и ово ће вам се додати“.

Не узимај себи дечака за послужитеља како противник ђаво не би преко њега изазвао саблазан против тебе, те узнемирио твоје помисли бригом око раскошне хране. Јер, тада нећеш моћи да се бринеш једино о себи. И ако ти дође помисао о телесном починку, ипак размисли о ономе што је боље, наиме, о духовном починку. Заиста, духовни починак је бољи од телесног. Чак и ако имаш намеру да помогнеш овом дечаку, не допусти да те мисао убеди. Ово није наше дело, већ других светих отаца који живе у општежићу. Мисли само на своју корист и сачувај тиховатељни начин живота. Немој волети да живиш с људима који су пристрастни према тварним стварима и који су укључени у овосветске послове. Или живи сам, или с једномисленом браћом која су непристрасна према тварним стварима. Јер, ко живи с људима што су привржени тварним стварима и упетљани у послове овог света, тај и сам потпуно учествује у њиховим животним околностима, те постаје роб људских обичаја, испразних разговора и свих других опасности: гнева, туге, махнитости за тварним стварима, страха и саблазни. Не допусти да те понесу бриге према родитељима, нити приврженост према сродницима. Напротив, избегавај честе сусрете с њима, иначе ће те лишити тиховања у келији и увући у њихове овосветске послове. „Остави нека мртви сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном“, говори Господ. Осим тога, ако је келија у којој пребиваш сувише приступачна другим људима, бежи из ње и немој је жалити и бити немаран из љубави према њој. Дакле, све чини и све твори како би се посветио тиховању, те како би имао слободног времена за марљиво испуњавање воље Божије и борбу с невидљивим демонима.

Ако не можеш с лакоћом да тихујеш у своме крају, тада се одлучи на странствовање и трудољубиво усмери своју мисао на остварење овог циља. Буди попут искусног трговца, процењујући све оно што је неопходно ради тиховања и држећи се тихих и корисних ствари у овом погледу. Заиста ти кажем, заволи странствовање! Јер, оно те одваја од животних неприлика у твоме крају и омогућава ти да уживаш у јединственој предности тиховања. Избегавај боравак у граду и стрпљиво пребивај у пустињи. Наиме, свети псалмопојац говори: „Гле, удаљих се бежећи и настаних се у пустињи“. Ако је могуће, немој уопште улазити у град. Јер, у њему нећеш видети ништа добро, ништа вредно, ништа корисно за твој начина живота. И опет свети псалпомојац каже: „Видех безакоње и свађу у граду“. Према томе, тражи осамљена и безметежна места и немој се плашити тамошњих звукова. Ако тамо угледаш демонске маштарије, ти се немој бојати и немој бежати од корисног попришта. Подноси све без страха и угледаћеш величанствености Божије, помоћ, брижност и сваку другу сигурност спасења. Јер, говори онај блажени муж: „Чеках Онога који ме спасава од малодушности и од буре“. Не допусти да жеља за лутањем савлада твоју намеру, јер „жеља за лутањем изопачује незлобиви ум“. Одатле настају многа искушења. Бој се пада и седи постојано у својој келији.

Ако имаш пријатеље, избегавај честа сусретања с њима. Јер, ако се састајете након дужих несусретања, бићеш им заиста од помоћи. Међутим, ако приметиш да због њих трпиш штету, немој им се уопште приближавати. Јер, требало би да имаш пријатеље који су корисни и који доприносе твом начину живота. Такође, избегавај сусрете с порочним и свадљивим људима. И немој живети заједно с њима. Напротив, избегавај њихове злобне намере. Јер, они нити служе Богу, нити пребивају с Њим. Имај за пријатеље мирољубиве мужеве, духовну браћу и свете oце. Јер, Господ је управо говорио о њима када је рекао: „Мајка моја, и браћа моја, и оци моји су они који чине вољу Оца мојега који је на небесима“. Немој имати никаквих посла с расејаним људима и немој посећивати њихове трпезе. Јер, увући ће те у своје обмане и удаљити од науке тиховања, пошто у свом унутрашњем свету таје ову страст. Не сагињи своје ухо према речима њиховим и немој примати помисли срца њиховог. Јер, њихове речи и помисли су посве штетне. Нека твоја чежња буде усмерена к вернима земље и нека се напор твога срца састоји у томе да завидиш њиховом плачу. Јер, каже: „Очи су моје на вернима земље да их посадим заједно са мном“. Но, ако неко од оних који ходе путем Божије љубави дође код тебе и позове те да обедујеш с њим, ти онда иди ако желиш да идеш, али брзо се врати у своју келију. Ако је могуће, немој никада заноћити изван своје келије. На тај начин ће благодат тиховања непрестано пребивати с тобом и ти ћеш без спотицања вршити богослужење у келији својој.

Немој се препуштати жељи за укусним јелима, нити обмани сладострасног живљења, као што апостол каже: „Она која се одала сладострашћу, жива је умрла“. Немој пунити своју утробу храном коју воле световни људи, иначе ћеш жудити за њом и она ће у твом унутрашњем свету породити жељу да једеш за њиховим трепезама. Јер, казано је: „Не дај се преварити насићеношћу стомака“. Ако опазиш да те често позивају да напустиш своју келију, ти одбијај позиве. Дужи боравак изван келије је штетан, јер те лишава благодати, помрачује твоје мишљење и гаси твоју жарку чежњу. Погледај на крчаг с вином: ако неко време стоји непомично на једном месту, оно постаје бистро, сталожено и благомирисно. Међутим, ако се помера тамо-амо, оно постаје мутно, несталожено и неукусно због талога који се подигао. Према томе, равњај се према овом примеру и извуци корист из наведеног искуства. Пресеци односе с гомилом, еда се твој ум не би расејао и нарушио тиховатељни начин живота. Размисли о неком рукодељу и бави се њиме дан и ноћ, ако је могуће, да не би никога обремењивао, већ да би могао давати прилоге, као што је свештени апостол Павле саветовао. Овако ћеш победити демона чамотиње и одбити све друге жеље непријатеља ђавола. Демон чамотиње вреба лењост и „пун је жеља“, као што Писмо каже. У давању и примању новца нећеш моћи да избегнеш грех. Дакле, било да продајеш, било да купујеш, подвргни се изсвесном губитку у погледу истинске цене, иначе ћеш пожелити да добијеш праведну цену и упасти у душепогубне послове, као што су препирке, заклетве и кривоклетства, и осрамотићеш нашу часну намеру, и обешчастити њено достојанство. Имајући ово на уму, чувај се приликом куповања и продавања. Ако желиш да изабереш бољи начин живота и ако ти је ова могућност доступна, повери старање о реченим стварима неком верном човеку како би у добром расположењу био испуњен корисном и радосном надом.

Ово су, дакле, корисни савети које ти тиховатељни начин живота може понудити. А сада ћу ти изнети смисао осталих ствари које се налазе у њему. Слушај ме и учини оно што ти заповедам! Седећи у келији својој сабери своје помисли. Сети се дана смрти: види умирање тела, замисли несрећу, осети бол, осуди испразност света, како би заувек могао имати воље за тиховањем и како не би телесно онемоћао. Присети се и стања у Аду и замисли како је душама које пребивају у њему: у каквој најгорчој тишини, у каквом најстрашнијем уздисању, у каквом големом страху и мучењу, у каквом ишчекивању бораве, док предокушају неумољиву муку, те бесконачни плач у свом унуташњем свету. Такође, сети се и дана васкрсења и нашег изласка пред Бога. Замисли онај страшни и ужасни Суд који износи на видело оно што се припрема грешницима: стид пред Богом и Христом Његовим, пред анђелима, арханђелима, небеским силама и свим људима; замисли потом све видове казне: вечни огањ, неуспављивог црва, преисподњу, таму, страхоте и мучења, те шгргут зуба због свега наведенога. С друге стране, присети се добара што су приуготовљена праведницима: присности с Богом Оцем и Христом Његовим, с анђелим, арханђелима, небеским силама и свим људима, те Царства Божијег и његових дарова, радости и уживања. Сећај се, како једног, тако и другог у свом унутрашњем свету. И када наступи суђење грешницима, ти уздиши, плачи и одени се у обличје жалости, и то из страха да се и сам не нађеш међу њима; а када наступе добра која су припремљена праведницима, ти се радуј, весели и ликуј. И постарај се да уживаш у потоњем, и избавиш се од претходног. Гледај да ово никада не заборавиш, било да пребиваш у својој келији, било да се налазиш изван ње. Немој допустити да се твоја мисао удаљи од сећања на речене ствари, еда би избегао нечисте и штетне помисли.

Пости колико можеш пред Господом. Јер, пост сасвим очишћује твоје грехе и безакоња, орадошћује душу и освештава мисао твоју, изгони демоне и припрема блискост с Богом. Узевши храну једном на дан, немој пожелети други обед, иначе ћеш постати многоиздашан и расејаћеш ум свој. На тај начин ћеш стећи изобиље у сврху чињења добрих дела и умртвићеш страсти тела. Међутим, ако се догоди да ти у посету дођу браћа, те се јави потреба да обедујеш по други и по трећи пут, не буди мрзовољан, нити потиштен. Напротив, радуј се што си послушан пред потребама браће; и обедујући по други, или по трећи пут, заблагодари Богу што си испунио закон љубави и што имаш самог Бога за Онога који се стара о твоме животу. Понекад нас спопада болест тела и приморава нас да једемо по други, или трећи пут, или чак много пута на дан. Нека се помисао твоја не жалости због овога. Јер, није потребно држати се телесних подвига нашег начина живота у време болести. Напротив, потребно је попустити у извесним стварима како би се могли бавити истим овим подвижничким делима нашег начина живота. Што се тиче уздржавања од извесних јела, божанска Реч нам није забранила ниједно јело, већ говори: „Ево, дадох вам све као зелену траву“. Једите и не смућујте се. И опет: „Не погани човека оно што улази у уста“. Према томе, уздржање од извесних јела би требало да буде ствар властите слободне воље и добровољног подвига душе.

Радосно подноси спавање на земљи, бдење и свако друго злопаћење, гледајући на будућу славу која ће ти се открити са свима светима. Јер, „страдања садашњег времена нису ништа према будућој слави која ће нам се открити“. Ако си обесхрабрен, узми да се молиш, као што је написано. Моли се у страху и дрхтању, у напору, трезвености и будности. Овако би требало да се молимо, нарочито због наших злобних, лукавих и невидљивих непријатеља, који желе да нас омету у овим стварима. Јер, видевши да стојимо на молитви, они нам се ревносно супротстављају, нашаптавајући нашем уму ствари којима не би требало да се бавимо, нити о којима би требало да размишљамо у тренутку молитве, еда би заробили наш ум, те мољења и прозбе наших молитава учинили испразнима, ништавнима и бескориснима. Наиме, молитва, мољење и прозбе постају доиста бескорисне и испразне када се не врше, као што смо рекли, у страху и дрхтању, у бодрости и будности. Ако приступамо човеку цару, те своју молбу пред њега износимо у страху, дрхтању и будности, зар није потребно да на сличан начин приступимо Богу, Владики свега постојећег, и Христу, Цару над царевима и Господару над господарима, те још силније изнесемо своја мољења и прозбе? Богу нека је слава у векове векова! Амин.