ΕΥΑΓΡΙΟΥ ΜΟΝΑΧΟΥ, ΤΩΝ ΚΑΤΑ ΜΟΝΑΧΩΝ ΠΡΑΓΜΑΤΩΝ ΤΑ ΑΙΤΙΑ, ΚΑΙ Η ΚΑΘ' ΗΣΥΧΙΑΝ ΤΟΥΤΩΝ ΠΑΡΑΘΕΣΙΣ
Paris. Gr. 923, fol. 290r
Guide to Evagrius Ponticus
edited by Joel Kalvesmaki
2024 edition
title title title | grc-pg ΕΥΑΓΡΙΟΥ ΜΟΝΑΧΟΥ, ΤΩΝ ΚΑΤΑ ΜΟΝΑΧΩΝ ΠΡΑΓΜΑΤΩΝ ΤΑ ΑΙΤΙΑ, ΚΑΙ Η ΚΑΘ' ΗΣΥΧΙΑΝ ΤΟΥΤΩΝ ΠΑΡΑΘΕΣΙΣ | lat-pg EVAGRII MONACHI, Rerum monachalium rationes, earumque juxta quietem appositio. | nesic Темељи монашког живота и изложење начина тиховања |
1 1 1 | grc-pg Ἐν τῷ Ἱερεμίᾳ εἵρηται τὸ, Καὶ σὺ μὴ λάβῃς σεαυτῷ γυναῖκα ἐν τῷ τόπῳ τούτῳ· ὅτι τάδε λέγει Κύριος περὶ τῶν υἱῶν καὶ τῶν θυγατέρων τῶν γεννωμένων ἐν τῷ τόπῳ τούτῳ· Ἐν θανάτῳ νοσερῷ ἀποθανοῦνται. Τοῦτο δεικνύντος τοῦ λόγου, ὅτι κατὰ τὸν Ἀπόστολον, ὁ γαμήσας ἄνθρωπος μεριμνᾷ τὰ τοῦ κόσμου, πῶς ἀρέσει τῇ γυναικὶ, καὶ μεμέρισται· καὶ ἡ γαμήσασα γυνὴ μεριμνᾷ τὰ τοῦ κόσμου, πῶς ἀρέσει τῷ ἀνδρί. Καὶ δῆλον, ὡς οὐ μόνον περὶ τῶν κατὰ τὸν γαμικὸν βίον ἐσομένων υἱῶν καὶ θυγατέρων ἐν τῷ προφήτῃ εἴρηται τὸ, Ἐν θανάτῳ νοσερῷ ἀποθανοῦνται· ἀλλὰ καὶ περὶ τῶν ἐν καρδίᾳ αὐτῶν γεννωμένων υἱῶν καὶ θυγατέρων, τουτέστι σαρκικῶν λογισμῶν καὶ ἐπιθυμιῶν, ὡς ἐν τῷ νοσερῷ καὶ ἀσθενεῖ καὶ ἐκλύτῳ φρονήματι τοῦ κόσμου τούτου ἀποθανοῦνται καὶ οὗτοι, καὶ οὐ τῆς ἐπουρανίου καὶ αἰωνίου ζωῆς τεύξονται. Ὁ δὲ ἄγαμος, φησὶ, μεριμνᾷ τὰ τοῦ Κυρίου, πῶς ἀρέσει τῷ Κυρίῳ, καὶ τοὺς ἀειθαλεῖς καὶ ἀθανάτους τῆς οὐρανίου ζωῆς ποιήσει καρπούς. | lat-pg Dictum est in Jeremia hoc : «Et tu ne accipias tibi uxorem in loco isto, quia hæc dicit Dominus de filiis et filiabus et qui generantur in loco isto: In morte morbosa morientur.» Qui sermo indicat, quod, juxta Apostolum, vir «qui cum uxore est, sollicitus est quæ sunt mundi, quo modo placeat uxori, et divisus est; et mulier quæ nupta est, cogitat quæ sunt mundi, quo modo placeat viro.» Atqui manifestum est quod non solum de filiis et filiabus ex connubiali vita proventuris dictum sit apud prophetam illud : «In morte morbosa morientur;» sed etiam de filiis et filiabus in corde eorum natis, hoc est, carnalibus cogitationibus et cupiditatibus, quod in morbido et infirmo languidoque mundi hujus consilio illi quoque morientur, nec vitam consequentur cœlestem ac perpetuam. «Qui» autem «sine uxore est,» inquit, «sollicitus est quæ Domini sunt, quo modo placeat Domino,» et semper vividos immortalesque coelestis vitæ fructus producet. | nesic Каже се код пророка Јеремије: „Немој узимати себи жене на овом месту, јер овако говори Господ за синове и кћери што се рађају на овом месту: Помреће љутом смрћу“. Ова изрека показује, у складу с учењем апостола, да се „онај који је ожењен брине за овосветско и како ће угодити жени, те је подељен; а која је удата брине се за овосветско и како ће угодити мужу“. Јасно је да се оно што је речено код пророка – наиме: „Помреће љутом смрћу“ – не односи само на синове и кћери који се рађају у брачном животу, већ и на синове и кћери што се рађају у срцу, односно, на плотске жеље и помисли; јер, и оне ће помрети у болесном, раслабљеном и раскалашном мудровању овог света, те неће достићи небески и вечни живот. С друге стране, апостол говори: „Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу“, јер он ће родити вечно свеже и бесмртне плодове небеског живота. |
2 2 2 | grc-pg Τοιοῦτος ὁ μοναχὸς, καὶ οὕτως χρὴ εἶναι τὸν μοναχὸν, ἀπεχόμενον ἀπὸ γυναικὸς, μὴ ποιοῦντα υἱὸν ἢ θυγατέρα ἐν τῷ τόπῳ τῷ προειρημένῳ· οὐ μὴν δὲ ἀλλὰ καὶ Χριστοῦ στρατιώτην ἄϋλον, ἀμέριμνον ὑπάρχειν, πάσης πραγματευτικῆς ἐννοίας τε καὶ πράξεως ἐκτὸς, ὡς καὶ ὁ Ἀπόστολός φησιν· Οὐδεὶς στρατευόμενος ἐμπλέκεται ταῖς τοῦ βίου πραγματείαις, ἵνα τῷ στρατολογήσαντι ἀρέσῃ. Ἐν τούτοις ἴτω ὁ μοναχὸς μάλιστα ὁ πᾶσαν ὕλην τοῦ κόσμου τούτου καταλιπὼν, καὶ ἐπὶ τὰ ὡραῖα καὶ καλὰ τῆς ἡσυχίας ἀποτρέχων τρόπαια. Ὡς ὡραία γὰρ καὶ καλὴ τῇ ἡσυχίᾳ ἡ ἄσκησις, ὡς ὡραία ὄντως καὶ καλή Ἔστι γὰρ ὁ χρηστὸς ὁ ταύτης ζυγὸς, καὶ τὸ φορτίον ἐλαφρόν· ἡδὺς ὁ βίος, ἡ πρᾶξις στέρνη. | lat-pg Talis est monachus, et ita se habere decet monachum, qui nempe abstineat a muliere, nec gignat filium aut filiam in prædicto loco; quinetiam sit Christi miles materiæ expers, curæ vacuus, extra omnem negotiosam cogitationem actionemque positus, quemadmodum et Apostolus ait: «Nemo militans implicat se negotiis sæcularibus, ut ei placeat qui ipsum militem conscripsit.» In hisce progrediatur monachus, præcipue qui universam sæculi hujus materiam dereliquit, et ad speciosa praeclaraque quietis tropæa accurrit. Quam speciosa enim et præclara per quietem exercitatio monastica, quam speciosa vere ac præclara! Est quippe suave jugum illius, et onus leve; dulcis vila, jucunda operatio. | nesic Овакав је монах и овакав би монах требало да буде, наиме, да се уздржава од жене, те да не рађа синове и кћери на месту које помиње Јеремија. И не само ово, већ би требало да постане војник Христов, слободан од твари и безбрижан, удаљен од свих пословних интересовања и делања, као што апостол каже: „Ниједан се војнике не уплиће у послове овога света, еда би могао угодити ономе који га је у војску позвао“. Дакле, монах је изнад свега дужан да пребива у реченом зато што је напустио све тварне бриге овог света, те хрли према красним и добрим победничким пехарима тиховања. Како је диван и леп подвиг тиховања, заиста диван и прекрасан! Јер, јарам је његов благ и бреме је његово лако! Сладак је овај живот и мило је ово делање! |
3 3 3 | grc-pg Βούλει τοιγαροῦν, ἀγαπητὲ, τὸν μονήρη βίον ὡς ἔστιν ἀναλαβεῖν, καὶ ἐπὶ τὰ τῆς ἡσυχίας ἀποτρέχειν τρόπαια; ἄφες ἐκεῖ τοῦ κόσμου τὰς φροντίδας, τάς τε ἐπὶ τούτων ἀρχάς τε καὶ ἐξουσίας· τουτέστιν ἄϋλος ἔσο ἀπαθὴς, πάσης ἐπιθυμίας ἐκτός· ἵνα τῆς ἐκ τούτων περιστάσεως ἀλλότριος γενόμενος, δυνηθῇς ἡσυχάσαι καλῶς. Εἰ μὴ γάρ τις τούτων ἑαυτὸν ὑπεξάρῃ, οὐκ ἂν δυνηθῇ ταύτην αὐτὴν κατορθῶσαι τὴν πολιτείαν. Τροφῶν βραχέων ἀντέχου καὶ εὐκαταφρονήτων, μὴ πολλῶν καὶ εὐπερισπάστων. Ἐὰν δὲ καὶ ὡς φιλοξενίας χάριν περὶ τὰ πολυτελῆ λογισμὸς γένηται, ἄφες τοῦτον ἐκεῖ, μὴ ὅλως προσθῇς αὐτῷ· ἐνεδρεύει γάρ σε διὰ τούτου ὁ ὑπεναντίος, ἐνεδρεύει τοῦ ἀποστῆσαι τῆς ἡσυχίας. Ἔχεις τὸν Κύριον Ἰησοῦν μεμφόμενόν πως τὴν τὰ τοιαῦτα σπουδάζουσαν ψυχὴν Μάρθαν, καὶ λέγοντα· Τί περὶ πολλὰ εἶ, καὶ θορυβάζῃ; ἑνός ἐστι χρεία, τοῦ τὸν θεῖον, φησὶ, λόγον ἀκούειν, καὶ μετὰ τοῦτο ἀκμητὶ παντὸς τοῦ εὑρισκομένου. Διὸ καὶ εὐθὺς ἐπιφέρει λέγων· Μαρία γὰρ τὴν ἀγαθὴν μερίδα ἐξελέξατο, ἥτις οὐκ ἀφαιρεθήσεται ἀπ' αὐτῆς. Ἔχεις δὲ καὶ τῆς ἐν Σαρεφθοῖς χήρας τὸ ὑπόδειγμα, ἐν τίσιν αὐτὴ τὸν προφήτην ἐξένισε. Κἂν ἄρτον μόνον ἔχῃς, κἂν ὕδωρ, δύνασαι ἐν τούτοις τῆς φιλοξενίας ποιῆσαι τὸν μισθόν· κἂν δὲ μὴ ταῦτα ἔχῃς, μόνον δὲ προθέσει ἀγαθῇ ὑποδέξῃ τὸν ξένον, καὶ λόγον εὔχρηστον αὐτῷ ἀποδῷς, ὡσαύτως δύνασαι τῆς φιλοξενίας πορίσαι τὸν μισθόν· ἀγαθὸν γὰρ εἴρηται λόγος ὑπὲρ δόμα. | lat-pg Vis igitur, dilecte, monasticam vitam qualis est capessere, et ad quietis tropaea recurrere? illic dimitte mundi curas, illisque præsidentes principatus ac potestates; hoc est, expers sis materiae, et affectuum, atque extra omnem cupiditatem, ut ab incommodis quæ inde exoriuntur alienus, præclare tranquillam vitam possis ducere. Nisi enim quis se ab illis subtraxerit, in hac vitæ ratione nequaquam poterit proficere. Cibum brevem et nullius pretii, non autem multum ac magna cura egentem cape. Quod si prætextu hospitalitatis de sumptuoso in mentem venerit, eam abjice cogitationem, nec illi adhæreas. Per illam quippe insidiatur tibi adversarius, insidiatur quo te a quiete avertat. Habes Dominum Jesum, qui Martham, animam ista consectantem arguit quodammodo, ac dicit: Quare «erga plurima» versaris et «turbaris? Unum est necessarium,» nempe, inquit, divinum audire verbum; post quod cætera hæc sine labore inveniuntur. Unde statim subdit, dicens: «Maria» enim «bonam partem elegit, quæ non auferetur ab ea.» Habes pariter Sarephthanæ viduae exemplum, in quibusnam illa prophetam hospitio susceperit. Licet panem duntaxat habueris, aut sal, aut aquam, potes per haec mercedem hospitalitatis acquirere; quod si ne illa quidem habueris, tantummodo autem bono affectu peregrinum exceperis benignoque sermone eum donaveris, consimili ratione potes hospitalitatis mercedem consequi. Dictum est enim: «Verbum melius quam datum.» | nesic Желиш ли, дакле, љубљени, да прихватиш осамљенички живот онаквим какав он јесте и да похрлиш к победничким пехарима тиховања? Остави за собом бриге овог света с њиховим началствима и властима; другим речима, буди слободан од твари и страсти, пребивај изнад сваке жеље, еда би постао туђ стањима која проистичу од твари, страсти и жеља, те да би могао ваљано да тихујеш. Јер, ако човек не превазиђе наведено, он неће моћи да оствари речени начин живљења. Придржавај се обичне и оскудне хране, избегавајући претеране количине и она јела која нас лако подвргавају расејаности. А ако се у теби јави помисао о раскошној храни, тобоже ради гостољубља, немој обраћати пажњу на њу и немој јој уопште веровати, јер ово је замка коју ти поставља непријатељ ђаво да би те одвојио од тиховања. Имаш Господа Исуса који у лику Марте прекорева душу која се бави овим стварима, говорећи: „Бринеш се и узнемираваш за много, а само једно је потребно“, наиме, каже Он, потребно је слушати Реч Божију, а остало ћеш лако пронаћи. И затим сместа додаје, казујући: „Марија је добри део изабрала који јој се неће одузети“. Имаш и пример удовице из Сарепте. Како је она указала гостопримство пророку? Макар имао само хлеба, соли и воде, можеш примити награду за своје гостољубље. Ипак, ако чак ни ово немаш, већ примаш странца с добром намером и приносиш му благу реч, моћи ћеш на овај начин да примиш награду за гостољубље. Јер, каже: „Блага реч је већа од давања“. |
4 4 4 | grc-pg Τοιαῦτα ἐπὶ τῆς ἐλεημοσύνης σε δεῖ φρονεῖν. Ἅρα οὖν μὴ ἐπιθυμήσῃς πλοῦτον ἔχειν πρὸς διάδοσιν τῶν πενήτων. Ἔστι γὰρ καὶ αὐτὴ ἀπάτη τοῦ πονηροῦ, πρὸς κενοδοξίαν πολλάκις προσερχομένη, καὶ εἰς πολυπραγμοσύνης αἰτίας ἐμβάλλουσα τὸν νοῦν. Ἔχεις ἐν τῷ Εὐαγγελίῳ ὑπὸ τοῦ Κυρίου Ἰησοῦ μαρτυρουμένην χήραν, διὰ δύο μόνων λεπτῶν τὴν τῶν πλουσίων ὑπερβεβηκυῖαν προαίρεσίν τε καὶ δύναμιν. Ἐκεῖνοι μὲν γὰρ, φησὶν, ἐκ τοῦ περισσεύματος ἔβαλον ἐν τῷ γαζοφυλακίῳ, αὕτη δὲ ἅπασαν ἑαυτῆς τὴν ὕπαρξιν. Περὶ δὲ ἱματίων, μὴ ἐπιθυμήσῃς περισσὰ ἔχειν ἱμάτια, τὰ ἀρκοῦντα τῇ ἀνάγκῃ τοῦ σώματος προνοοῦ. Ἐπίῤῥιψον μᾶλλον ἐπὶ Κύριον τὴν μέριμνάν σου, καὶ αὐτός σου προνοήσει. Αὐτῷ γὰρ, φησὶ, μέλει περὶ ἡμῶν. Ἐὰν δέῃ τροφῶν ἢ ἱματίων, μὴ αἰσχυνθῇς τὰ παρ' ἑτέρων σοι προσφερόμενα λαβεῖν. Τοῦτο γάρ ἐστιν ὑπερηφανίας εἶδος. Ἐὰν δὲ καὶ αὐτὸς ἐν τούτοις περισσεύῃς, δίδου τῷ ὑστερουμένῳ. Οὕτως ὁ Θεὸς τοὺς ἑαυτοῦ παῖδας οἰκονομεῖσθαι βούλεται. Διὰ τοῦτο καὶ ὁ Ἀπόστολος πρὸς Κορινθίους γράφων, περὶ τῶν ὑστερουμένων ἔλεγε· Τὸ ὑμῶν περίσσευμα εἰς τὸ ἐκείνων ὑστέρημα, ἵνα καὶ τὸ ἐκείνων περίσσευμα γένηται εἰς τὸ ὑμῶν ὑστέρημα, ὅπως γένηται ἰσότης, καθὰ γέγραπται· Ὁ τὸ πολὺ, οὐκ ἐπλεόνασε, καὶ ὁ τὸ ὀλίγον, οὐκ ἠλαττόνησεν. Ἔχων τοίνυν τοῦ ἐνεστῶτος καιροῦ τὰ δέοντα, εἰς τὸν μέλλοντα μὴ μεριμνήσῃς καιρόν· οἷον, ἡμέρας μιᾶς, ἢ ἑβδομάδος, ἢ ἐνιαυτοῦ, ἢ μηνῶν. Ἐνεστηκότος γὰρ τοῦ τῆς αὔριον καιροῦ, αὐτὸς ὁ καιρὸς ἐπιχορηγήσει τὰ δέοντα, ζητοῦντός σου μάλιστα τὴν βασιλείαν τῶν οὐρανῶν, καὶ τὴν δικαιοσύνην τοῦ Θεοῦ. Ζητεῖτε γὰρ, φησὶν ὁ Κύριος, τὴν βασιλείαν τοῦ Θεοῦ καὶ τὴν δικαιοσύνην αὐτοῦ, καὶ ταῦτα πάντα προστεθήσεται ὑμῖν. | lat-pg Hæc de eleemosyna sentire debes. Ne igitur desideraveris opes habere ad distributionem erga pauperes. Nam hæc quoque mali fraus est, quæ ad vanam gloriam saepe vergit, mentemque in negotiationis causas injicit. Habes in Evangelio a Domino Jesu testimonio ornatam viduam, quæ per duo duntaxat minuta, divitum affectum ac vires superavit. «Illi enim,» inquit, «ex abundanti miserunt in gazophylacium; hæc vero omnia quæ habuit.» Quod autem spectat ad vestes, noli desiderare multorum superfluorumque vestimentorum possessionem, provide tantum de iis quae ad necessitatem corporis suffectura sunt. Jacta potius super Dominum curam tuam, et ipse tibi providebit. Ipsi quippe, inquit, cura est de nobis. Si alimentis vel vestibus indigeas, ne erubescas tibi ab aliis oblata accipere; hoc namque est superbiæ species. At si tu hisce abundaveris, ei qui caret tradito. Sic Deus vult famulis suis subveniri. Quocirca ad Corinthios scribens Apostolus, de inopibus dixit: «Vestra abundantia illorum inopiam suppleat, ut et illorum abundantia vestrae inopiae sit supplementum; ut fiat aequalitas, sicut scriptum est: Qui multum, non abundavit; et qui modicum, non minoravit.» Obtinens ergo præsenti tempori necessaria, de futuro ne sis sollicitus, verbi gratia in diem unum, vel hebdomadem, vel annum, aut menses. Nondum enim elapso crastino, idipsum tempus necessaria suppeditabit, praesertim si regnum coelorum justitiamque Dei quaesieris. Ait quippe Dominus: «Quærite regnum Dei, et justitiam ejus; et haec omnia adjicientur vobis.» | nesic На сличан начин би требало да размишљаш о милостињи. Према томе, немој желети да поседујеш богатство како би давао прилоге сиромашнима. Јер, ово је обмана Лукавога, односно, лаж која нас често приводи сујети и пружа нашем уму разлоге да се бави многобрижним занимањима. У Јеванђељу имаш удовицу о којој сведочи Господ Исус: она је с две лепте надмашила добру вољу и моћ богаташа. Јер, каже Он: „Сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине стави све што је имала, сав свој иметак“. Што се тиче одеће, немој желети да имаш сувишних мантија, већ се постарај да задовољиш суштинске потребе тела. Наиме, „пренеси на Господа бригу своју и Он ће се за тебе побринути“. Јер, као што каже Писмо: „Он се брине за нас“. Ако ти је потребна храна или одећа, немој се стидети да прихватиш оно што ти други дарују. Јер, и ово је известан вид гордости. Но, ако поседујеш вишак ових ствари, даруј их ономе коме су потребне. Бог жели да Његова деца управљају својом имовином управо на овај начин. Због тога је апостол, у посланици Коринћанима, рекао о потребитима: „Нека ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак, да буде једнакост. Као што је написано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало“. Имајући, дакле, све оно што ти је потребно у садашњем тренутку, немој се бринути о будућности, било да је реч о једном дану, или недељи, или предстојећим месецима. Када наступи сутрашњи дан, сам тренутак ће те снабдети оним што ти је неопходно, под условом да изнад свега иштеш Царство Небеско и праведност Божију. Јер, Господ каже: „Тражите најпре Царство Божије и правду његову и ово ће вам се додати“. |
5 5 5 | grc-pg Μὴ κτήσῃ παῖδα· μήποτέ σοι ὁ ὑπεναντίος διὰ τούτου κινήσῃ σκάνδαλόν τι, καὶ ἐκθορυβήσῃ σου τὸ φρόνημα τῶν πολυτελεστάτων τροφῶν φροντίζειν. Οὐ γὰρ δυνήσῃ μόνος ἔτι σεαυτοῦ φροντίζειν· κἂν ὡς πρὸς σωματικὴν ἀνάπαυσιν ἐπέλθῃ ὁ λογισμὸς, ἀλλὰ τὸ κρεῖττον ἐννόει· λέγω δὴ τὴν πνευματικὴν ἀνάπαυσιν· κρείττων γάρ ἐστιν ὡς ἀληθῶς ἡ πνευματικὴ ἀνάπαυσις τῆς σωματικῆς. Κἂν ὠφελείας τοῦ παιδὸς χάριν προσβάλλῃ τῇ γνώμῃ, μὴ πεισθῇς αὐτῷ· οὐ γάρ ἐστι τοῦτο ἡμέτερον ἔργον· ἑτέρων ἐστὶ τῶν ἐν κοινοβίῳ ἁγίων πατέρων. Σεαυτοῦ μόνου τῆς ὠφελείας φρόντιζε, καὶ τὸν τῆς ἡσυχίας περιποιοῦ τρόπον. Μὴ ἀγαπήσῃς οἰκῆσαι μετὰ ἀνθρώπων ὑλικῶν καὶ ἐμπεριστάτων· ἢ μόνος οἴκει, ἢ μετὰ ἀδελφῶν τῶν ἀΰλων καὶ ὁμοφρόνων σου. Ὁ γὰρ μετὰ ἀνθρώπων ὑλικῶν καὶ ἐμπεριστάτων οἰκῶν, πάντως κοινωνήσει καὶ αὐτὸς τῇ τούτων περιστάσει, καὶ δουλεύσει ἀνθρωπίναις ἐπιταγαῖς, λαλιαῖς τε ματαίαις, καὶ τοῖς ἄλλοις ἅπασι δεινοῖς, ὀργῇ, λύπῃ, μανίᾳ τῶν ὑλῶν, φόβῳ, τῷ σκανδάλῳ. Γονικαῖς μερίμναις ἢ συγγενικαῖς φιλίαις μὴ συναπαχθῇς· ἀλλὰ γὰρ καὶ πρὸς τούτους αὐτοὺς συνεχεῖς συντυχίας παραιτοῦ, μήποτέ σε ἀποσυλήσωσι τῆς ἐν τῷ κελλίῳ ἡσυχίας, καὶ περὶ τὰς ἑαυτῶν περιστάσεις ἀγάγωσιν. Ἄφες, φησὶν ὁ Κύριος, τοὺς νεκροὺς θάψαι τοὺς ἑαυτῶν νεκρούς· σὺ δὲ δεῦρο ἀκολούθει μοι. Ἐὰν δὲ καὶ τὸ κελλίον ἐν ᾧ καθέζῃ εὐπερίστατον ᾖ, φεῦγε, καὶ αὐτοῦ μὴ φείσῃ, μὴ ἐκλυθῇς εἰς ἀγάπην αὐτοῦ· πάντα ποίει, πάντα πρᾶττε, πῶς δυνηθῇς ἡσυχάσαι καὶ σχολάσαι, καὶ σπουδάσαι γενέσθαι ἐν τοῖς τοῦ Θεοῦ θελήμασι, καὶ ἐν τῇ πάλῃ τῶν ἀοράτων. | lat-pg Ne habeas apud te puerum, ne forte adversarius per eum aliquod in te moveat scandalum, conturbetque animum tuum, ut de cibis maxime sumptuosis curam gerat. Neque enim amplius poteris solus de te esse sollicitus; atque si ea cogitatio quasi propter corporis requiem subierit, tu tamen quod præstantius est considera, spiritalem inquam quietem: revera enim melior est spiritalis refectio corporali. Quod si juvandi pueri gratia in mentem venerit, ne credas: hoc enim non est nostri muneris; ad alios pertinet opus, sanctos videlicet coenobiorum patres. Tui solius commodum specta et silentii quietisque mores amplectere. Noli amare habitationem cum hominibus materiæ addictis ac negotiosis; aut solus mane, aut cum fratribus materia carentibus, tibique consentaneis. Nam qui habitat cum hominibus materialibus ac impeditis, et ipse prorsus eorum turbulenti status particeps futurus est, servietque humanis mandatis, vanis colloquiis, caeterisque omnibus vitiis, iræ, tristitiæ, insaniæ erga res materiales, timori, scandalo. Ne corripiaris curis parentalibus, aut cognatorum amicitiis: quinimo et assiduos cum iis congressus vita, ne forte a cellae quiete te auferant, et ad sua traducant negotia. «Dimitte,» inquit Dominus, «mortuos sepelire mortuos suos; tu vero veni, sequere me.» Si vero cella in qua resides impedimento sit, fugito, neque illi pareas, nec in amorem ejus resolvaris: omnia fac, omnia age, quo tranquille vivere et vacare queas, nec non contende in Dei voluntatibus ac in pugna adversus invisibilia consistere. | nesic Не узимај себи дечака за послужитеља како противник ђаво не би преко њега изазвао саблазан против тебе, те узнемирио твоје помисли бригом око раскошне хране. Јер, тада нећеш моћи да се бринеш једино о себи. И ако ти дође помисао о телесном починку, ипак размисли о ономе што је боље, наиме, о духовном починку. Заиста, духовни починак је бољи од телесног. Чак и ако имаш намеру да помогнеш овом дечаку, не допусти да те мисао убеди. Ово није наше дело, већ других светих отаца који живе у општежићу. Мисли само на своју корист и сачувај тиховатељни начин живота. Немој волети да живиш с људима који су пристрастни према тварним стварима и који су укључени у овосветске послове. Или живи сам, или с једномисленом браћом која су непристрасна према тварним стварима. Јер, ко живи с људима што су привржени тварним стварима и упетљани у послове овог света, тај и сам потпуно учествује у њиховим животним околностима, те постаје роб људских обичаја, испразних разговора и свих других опасности: гнева, туге, махнитости за тварним стварима, страха и саблазни. Не допусти да те понесу бриге према родитељима, нити приврженост према сродницима. Напротив, избегавај честе сусрете с њима, иначе ће те лишити тиховања у келији и увући у њихове овосветске послове. „Остави нека мртви сахрањују своје мртве, а ти хајде за мном“, говори Господ. Осим тога, ако је келија у којој пребиваш сувише приступачна другим људима, бежи из ње и немој је жалити и бити немаран из љубави према њој. Дакле, све чини и све твори како би се посветио тиховању, те како би имао слободног времена за марљиво испуњавање воље Божије и борбу с невидљивим демонима. |
6 6 6 | grc-pg Εἰ μὴ δύνασαι ῥᾳδίως ἡσυχάσαι ἐν τοῖς σοῖς μέρεσι, δός σου ἐπὶ ξενιτείαν τὴν πρόθεσιν, καὶ ἐπὶ ταύτην αὐτὴν κατάσπευδέ σου τὸν λογισμόν. Γενοῦ καθάπερ τις πραγματευτὴς ἄριστος, τὰ πάντα πρὸς ἡσυχίαν δοκιμάζων, καὶ τὰ πρὸς ταύτην ἥσυχα καὶ χρήσιμα διὰ πάντων κατέχων. Πλὴν λέγω σοι, ξενιτείαν ἀγάπα· ἀπαλλάττει γάρ σε τῶν κατὰ τὴν ἰδίαν χώραν περιστάσεων, καὶ τῆς κατὰ τὴν ἡσυχίαν ὠφελείας μόνον ἀπολαύειν ποιεῖ. Τὰς ἐν πόλει διατριβὰς φεῦγε, καὶ τὰς ἐν ἐρημίᾳ καρτέρησον. Ἰδοὺ γὰρ, φησὶν ὁ ἄγιος, ἐμάκρυνα φυγαδεύων, καὶ ηὐλίσθην ἐν τῇ ἐρήμῳ. Εἰ δυνατὸν, τὸ καθόλου εἰς πόλιν μὴ ἀπαντήσῃς· οὐδὲν γὰρ εὔχρηστον, οὐδὲν χρήσιμον, οὐδὲν ὠφέλιμον τῇ πολιτείᾳ σου ἐκεῖ θεάσῃ. Εἶδον, φησὶ πάλιν ὁ ἅγιος, ἀνομίαν καὶ ἀντιλογίαν ἐν τῇ πόλει. Τοὺς οὖν ἰδίους καὶ ἀπερισπάστους δίωκε τόπους, μὴ δειλιάσῃς εἶχον αὐτῶν. Ἐὰν δὲ καὶ δαιμόνων φαντασίας ἐκεῖ θεάσῃ, μὴ πτοηθῇς; μηδὲ ἀποφύγῃς τὸ στάδιον τῆς ἡμετέρας ὠφελείας· ἀφόβως ὑπόμεινον, καὶ ὄψει τοῦ Θεοῦ τὰ μεγαλεῖα, τὴν ἀντίληψιν, τὴν κηδεμονίαν, τὴν ἄλλην ἅπασαν ἐπὶ σωτηρίᾳ πληροφορίαν. Προσεδεχόμην γὰρ, φησὶν ὁ μακάριος ἀνὴρ, τὸν σώζοντά με ἀπὸ ὀλιγοψυχίας καὶ ἀπὸ καταιγίδος. Μή σου νικήσῃ ῥέμβους ἐπιθυμία τὴν προαίρεσιν· Ρεμβασμὸς γὰρ μετὰ ἐπιθυμίας, μεταλλεύει νοῦν ἄκακον. Πολλοὶ διὰ τοῦτο πειρασμοί. Φοβοῦ τὸ πταῖσμα, καὶ ἐν τῷ κελλίῳ σου ἑδραῖος ἔσο. | lat-pg Si in tua regione non potes facile vitam quietam ducere, propositum tuum ad peregrinationem tradito, atque ad illam ipsam incita animum tuum. Esto velut optimus negotiator, cuncta ad quietem probans, quæque ad eam constabiliendam conducunt omnino retinens. Cæterum dico tibi, peregrinationem dilige; te enim ab incommoditatibus patriae tuæ liberabit, efficietque ut solus silentii emolumento fruaris. In urbe commorari fuge, in solitudine perdura. «Ecce» enim, ait sanctus vir, «elongavi fugiens, et mansi in solitudine.» Si fieri potest, nullatenus ad urbem proficiscaris; nihil quippe commodum, nihil utile, nihil conducibile professioni tuæ illic intueberis. Iterum ait sanctus: «Vidi iniquitatem et contradictionem in civitate.» Loca ergo secreta et quieta sectare, neque formides illorum inopiam. Quod si illic dæmonum spectra apparuerint, noli terreri, neque a stadio emolumenti nostri aufugias: interritus permane, et «magnalia» Dei conspicies, auxilium, curam, reliquamque omnem de salute plenitudinem. «Exspectabam» enim, ait beatus ille vir, «eum qui salvum me fecit a pusillanimitate spiritus et a tempestate.» Vagationis desiderium animi tui sententiam non vincat: «Inconstantia» enim «cum concupiscentia, transvertit sensum sine malitia.» Multæ ea de causa exsistunt contentiones. Time casum, et in cella tua stabilis firmusque sis. | nesic Ако не можеш с лакоћом да тихујеш у своме крају, тада се одлучи на странствовање и трудољубиво усмери своју мисао на остварење овог циља. Буди попут искусног трговца, процењујући све оно што је неопходно ради тиховања и држећи се тихих и корисних ствари у овом погледу. Заиста ти кажем, заволи странствовање! Јер, оно те одваја од животних неприлика у твоме крају и омогућава ти да уживаш у јединственој предности тиховања. Избегавај боравак у граду и стрпљиво пребивај у пустињи. Наиме, свети псалмопојац говори: „Гле, удаљих се бежећи и настаних се у пустињи“. Ако је могуће, немој уопште улазити у град. Јер, у њему нећеш видети ништа добро, ништа вредно, ништа корисно за твој начина живота. И опет свети псалпомојац каже: „Видех безакоње и свађу у граду“. Према томе, тражи осамљена и безметежна места и немој се плашити тамошњих звукова. Ако тамо угледаш демонске маштарије, ти се немој бојати и немој бежати од корисног попришта. Подноси све без страха и угледаћеш величанствености Божије, помоћ, брижност и сваку другу сигурност спасења. Јер, говори онај блажени муж: „Чеках Онога који ме спасава од малодушности и од буре“. Не допусти да жеља за лутањем савлада твоју намеру, јер „жеља за лутањем изопачује незлобиви ум“. Одатле настају многа искушења. Бој се пада и седи постојано у својој келији. |
7 7 7 | grc-pg Ἐὰν φίλους ἔχῃς, φεῦγε τούτων τὰς συνεχεῖς συντυχίας· διὰ μακροῦ γὰρ αὐτοῖς συντυγχάνων εὔχρηστος ἔσῃ. Ἐὰν δὲ καὶ κατανοήσῃς διὰ τούτων αὐτῶν βλάβην σοι γινομένην, μηδὲ ὅλως ἐγγίσῃς. Φίλους γὰρ ἔχειν σε χρὴ τοὺς ὠφελίμους καὶ συμβαλλομένους σου τῇ πολιτείᾳ. Φεῦγε καὶ τῶν πονηρῶν ἀνδρῶν καὶ μαχίμων τὰς συντυχίας· μηδενὶ τούτων συνοικήσῃς· ἀλλὰ γὰρ καὶ τὰς φαύλας αὐτῶν προθέσεις παραιτοῦ· οὔτε γὰρ Θεῷ προσοικειῶνται, οὔτε μὴν παραμένουσιν. Ἄνδρες εἰρηνικοὶ ἔστωσαν φίλοι σοι, ἀδελφοὶ πνευματικοὶ, Πατέρες ἅγιοι. Τούτους γὰρ οὕτως καὶ ὁ Κύριος ἀπεκάλει λέγων· Μήτηρ μου καὶ ἀδελφοί μου καὶ πατέρες οὗτοί εἰσιν, οἱ ποιοῦντες τὸ θέλημα τοῦ Πατρός μου τοῦ ἐν τοῖς οὐρανοῖς. Μετὰ περισπωμένων μὴ συναυλίζου, μηδὲ συμπορευθῇς εἰς συμπόσιον μετ' αὐτῶν· μήποτέ σε περὶ τὰς ἑαυτῶν ἀπάτας ἑλκύσωσι, καὶ τῆς κατὰ τὴν ἡσυχίαν ἐπιστήμης ἀπαγάγωσιν· ἔστι γὰρ τὸ πάθος τοῦτο ἐν αὐτοῖς· μὴ ἐκ κλίνῃς τὸ οὖς σου εἰς τοὺς λόγους αὐτῶν, καὶ ἐννοίας καρδίας αὐτῶν μὴ παραδέξῃ. Εἰσὶ γὰρ ὄντως ἐπιζήμιοι. Ἐπὶ τοὺς πιστοὺς τῆς γῆς ἔστω σοι ὁ πόθος, καὶ ὁ πόνος τῆς καρδίας σου εἰς ζῆλον πένθους αὐτῶν. Οἱ ὀφθαλμοί μου γὰρ ἐπὶ τοὺς πιστοὺς τῆς γῆς, τοῦ συγκαθῆσθαι αὐτοὺς μετ' ἐμοῦ. Ἐὰν δέ τις καὶ τῶν κατὰ τὴν ἀγάπην τοῦ Θεοῦ πορευομένων, ἐλθὼν πρὸς σὲ ἐπὶ τὸ φαγεῖν προσκαλέσηταί σε, καὶ θέλεις ὑπάγειν, ὕπαγε μὲν, τάχιον δὲ ἐν τῷ κελλίῳ σου ὑπόστρεφε. Εἰ δυνατὸν, ἐκτὸς τούτου μὴ καθευδήσῃς ποτέ· ἵνα διαπαντός σοι παραμείνῃ τῆς ἡσυχίας ἡ χάρις, καὶ τῆς ἐν αὐτῷ προθέσεως ἀνεμπόδιστον ἕξεις τὴν λατρείαν. | lat-pg Si amicos habueris, continuos cum illis congressus fuge: cum enim longa per intervalla collocutus eis fueris, utilis eris. Sin vero senseris tibi per eosdem damnum afferri, nullatenus appropinques. Nam oportet habere te amicos utiles et ad vitæ tuæ institutum aptos. Sed et fugito pravorum virorum et pugnacium congressus; cum horum nullo ne habites; quinimo pravas illorum intentiones repudia; non enim Deo adhærent, neque in eo permanent. Pacifici homines amici tibi sint, fratres spirituales, Patres sancti: hos namque eo modo appellavit Dominus, dicens: «Mater mea et fratres mei et patres hi sunt qui faciunt voluntatem Patris mei qui in coelis est.» Cum distractis seu negotiosis noli commorari, neque ad convivium cum ipsis pergas; ne te forsan ad suas deceptiones trahant, et a silentii tranquillitatisque disciplina abducant: hic est namque in illis affectus. Ne declines aurem tuam ad eorum sermones, neque sensa cordis eorum admittas. Nam re vera noxii sunt. Ad fideles terræ sit tibi desiderium, et labor cordis tui in æmulationem luctus eorum. «Oculi» enim «mei ad fideles terræ, ut sedeant ipsi mecum.» Quodsi quispiam ex iis qui secundum charitatem Dei incedunt, ad te veniens, ad manducandum te invitaverit, ac volueris proficisci, proficiscere quidem, sed cito revertere ad cellam tuam. Si fieri potest, extra eam ne dormieris unquam; ut in te semper maneat quietis gratia; et hujus propositi cultum absque impedimento retinebis. | nesic Ако имаш пријатеље, избегавај честа сусретања с њима. Јер, ако се састајете након дужих несусретања, бићеш им заиста од помоћи. Међутим, ако приметиш да због њих трпиш штету, немој им се уопште приближавати. Јер, требало би да имаш пријатеље који су корисни и који доприносе твом начину живота. Такође, избегавај сусрете с порочним и свадљивим људима. И немој живети заједно с њима. Напротив, избегавај њихове злобне намере. Јер, они нити служе Богу, нити пребивају с Њим. Имај за пријатеље мирољубиве мужеве, духовну браћу и свете oце. Јер, Господ је управо говорио о њима када је рекао: „Мајка моја, и браћа моја, и оци моји су они који чине вољу Оца мојега који је на небесима“. Немој имати никаквих посла с расејаним људима и немој посећивати њихове трпезе. Јер, увући ће те у своје обмане и удаљити од науке тиховања, пошто у свом унутрашњем свету таје ову страст. Не сагињи своје ухо према речима њиховим и немој примати помисли срца њиховог. Јер, њихове речи и помисли су посве штетне. Нека твоја чежња буде усмерена к вернима земље и нека се напор твога срца састоји у томе да завидиш њиховом плачу. Јер, каже: „Очи су моје на вернима земље да их посадим заједно са мном“. Но, ако неко од оних који ходе путем Божије љубави дође код тебе и позове те да обедујеш с њим, ти онда иди ако желиш да идеш, али брзо се врати у своју келију. Ако је могуће, немој никада заноћити изван своје келије. На тај начин ће благодат тиховања непрестано пребивати с тобом и ти ћеш без спотицања вршити богослужење у келији својој. |
8 8 8 | grc-pg Μὴ γίνου ἐπιθυμητὴς βρωμάτων καλῶν, καὶ τῶν κατὰ τὴν σπατάλην ἀπατῶν. Ἡ γὰρ σπαταλῶσα, ζῶσα τέθνηκεν, ὡς καὶ ὁ Ἀπόστολός φησι. Μὴ χορτάσῃς τὴν κοιλίαν σου ἐν βρώμασιν ἀλλοτρίων, ἵνα μὴ πόθος σοι τούτων γένηται, καὶ περὶ τὰς ἔξω τραπέζας ἐμποιήσῃ σοι τὸν πόθον. Εἴρηται γάρ· Μὴ ἀπατᾶσθε χορτασίᾳ κοιλίας. Ἐὰν δὲ καὶ συνεχῶς ἔξω τοῦ κελλίου σου θεάσῃ σεαυτὸν προσκαλούμενον, παραιτοῦ. Ἔστι γὰρ ἐπιζήμιος ἡ ἔξω τοῦ κελλίου σου συνεχὴς διατριβή· ἀφαιρεῖται τὴν χάριν, σκοτοῖ τὸ φρόνημα, μαραίνει τὸν πόθον. Ἴδε μοι κεράμιον οἴνου πλεῖστον ἐγχρονίσαν ἐν τῷ τόπῳ, καὶ κείμενον ἀσάλευτον, πῶς παρασκευάζει τὸν οἶνον λαμπρὸν, καθιστάμενον, εὐώδη· ἐὰν δὲ ὧδε κἀκεῖσε περιφέρηται, τεταραγμένον, στυγνὸν, πάσης ὁμοῦ τῆς ἐκ τῆς τρυγίας κακίας τὴν ἀηδίαν ἐπιδεικνύμενον. Τοιγαροῦν τούτῳ παραπλησιάσας σεαυτὸν, πειρῶ τῆς ὠφελείας, κόπτε τῶν πολλῶν τὰς σχέσεις, μή σου ὁ νοῦς περισπαστικὸς γένηται, καὶ τὸν τῆς ἡσυχίας ταράξῃ τρόπον. Ἐργασίας χειρῶν φρόντιζε, καὶ τοῦτο αὐτὸ, εἰ δυνατὸν, νυκτὸς καὶ ἡμέρας, πρὸς τὸ μὴ ἐπιβαρῆσαί τινα, μᾶλλον δὲ καὶ εἰς τὸ μεταδιδόναι, καθάπερ καὶ παραινεῖ λέγων ὁ ἱερὸς ἀπόστολος Παῦλος· ἵνα δὴ καὶ ἐν τούτῳ τὸν τῆς ἀκηδίας καταπαλαίσῃς δαίμονα, καὶ τὰς ἄλλας πάσας ἐπιθυμίας τοῦ ἐχθροῦ διάρῃς. Ἐπίκειται γὰρ τῇ ἀργίᾳ ὁ τῆς ἀκηδίας δαίμων, καὶ ἐν ἐπιθυμίαις ἐστὶν, ὥς φησιν. Ἀποδόσεως καὶ λήψεως οὐκ ἐκφεύξῃ ἁμαρτίαν. Εἴτε οὖν πωλεῖς, εἴτε ἀγοράζεις, μικρόν τι τοῦ ἴσου ζημίωσον σεαυτόν· μὴ τοῖς κατ' ἀκρίβειαν ἢ τοῖς περὶ τὴν τιμὴν φιλοκερδείας ἐπενεχθεὶς τρόποις, ἐπὶ τὰ βλαβερὰ τῶν τῆς ψυχῆς αἰτιῶν καταπέσῃς, φιλονεικίας, ἐπιορκίας, ταῖς τῶν λόγων σου ἐναλλαγαῖς, καὶ ἐν τοῖς τοιούτοις τὴν ἔντιμον τῆς ἡμετέρας προθέσεως ἀτιμάσῃς καὶ καταισχύνῃς ἀξίαν. Οὕτως καὶ αὐτὸς ἐννοῶν ἀποδόσεώς σου καὶ λήψεώς σου φυλάσ σου. Εἰ δὲ τὸ κρεῖττον αἱρῇ, καὶ ἔστι σοι τοῦτο δυνατὸν, ἐπὶ ἕτερόν τινα πιστὸν ἄνδρα παράῤῥιψόν σου τὴν φροντίδα, ὅπως οὕτως εὔθυμος γενόμενος, χρηστὰς καὶ ἐπιχαρεῖς ἕξεις τὰς ἐλπίδας. | lat-pg Non sis lautorum ciborum cupidus, nec illecebræ deliciarum. «Nam quæ in deliciis est, vivens mortua est,» quemadmodum ait Apostolus. Ne cibis extraneorum satiaveris ventrem tuum, ut ne tibi eorum cupiditas obveniat, atque desiderium externarum mensarum inferat. Dictum quippe fuit: «Ne seducaris saturitate ventris.» Quod si te videris assidue extra cellam tuam vocari, recusa. Noxia enim est continua extra cellam tuam commoratio; gratiam aufert, obnubilat prudentiam, ardorem restinguit. Vide mihi dolium vini, quod multo tempore in eodem loco exstitit, manetque inconcussum, quo pacto vinum reddat splendidum, sedatum, odoriferum; contra si huc illucque circumferatur, turbidum, tetricum, omnem simul ex fæcis vitio contractam injucunditatem exhibens. Cum hoc ergo te ipsum conferens, quod usui est experire, abscinde multorum affectus, ne mens tua distrahatur, et quietis modum conturbet. Operari manibus cura, idque pro viribus die ac nocte, ne quem graves, quin potius aliis tribuas, quemadmodum hortatur ac dicit sacer apostolus Paulus; ut in eo etiam tædii dæmonem vincas, cæterasque omnes hostis cupiditates avellas. Adjacet enim pigritiæ tædii dæmon, atque in desideriis est, sicut inquit. Traditionis et acceptionis peccatum effugias. Sive ergo vendis, sive emis, parum te de justo pretio frauda, ne in mores nimium exactos aut erga pretium lucri cupidos inductus, ad noxias animae causas decidas, contentionem, perjurium, per sermonis tui permutationem; atque in iis venerandam instituti nostri dignitatem contumelia et ignominia afficias. Eo modo ipse cogitans, in traditione et acceptione tua cautionem serva. Sed si quod melius est elegeris, idane possis, in alium fidum hominem curam tuam rejice, quo ita factus alacer et tranquillus, spe bona jucundaque perfruaris. | nesic Немој се препуштати жељи за укусним јелима, нити обмани сладострасног живљења, као што апостол каже: „Она која се одала сладострашћу, жива је умрла“. Немој пунити своју утробу храном коју воле световни људи, иначе ћеш жудити за њом и она ће у твом унутрашњем свету породити жељу да једеш за њиховим трепезама. Јер, казано је: „Не дај се преварити насићеношћу стомака“. Ако опазиш да те често позивају да напустиш своју келију, ти одбијај позиве. Дужи боравак изван келије је штетан, јер те лишава благодати, помрачује твоје мишљење и гаси твоју жарку чежњу. Погледај на крчаг с вином: ако неко време стоји непомично на једном месту, оно постаје бистро, сталожено и благомирисно. Међутим, ако се помера тамо-амо, оно постаје мутно, несталожено и неукусно због талога који се подигао. Према томе, равњај се према овом примеру и извуци корист из наведеног искуства. Пресеци односе с гомилом, еда се твој ум не би расејао и нарушио тиховатељни начин живота. Размисли о неком рукодељу и бави се њиме дан и ноћ, ако је могуће, да не би никога обремењивао, већ да би могао давати прилоге, као што је свештени апостол Павле саветовао. Овако ћеш победити демона чамотиње и одбити све друге жеље непријатеља ђавола. Демон чамотиње вреба лењост и „пун је жеља“, као што Писмо каже. У давању и примању новца нећеш моћи да избегнеш грех. Дакле, било да продајеш, било да купујеш, подвргни се изсвесном губитку у погледу истинске цене, иначе ћеш пожелити да добијеш праведну цену и упасти у душепогубне послове, као што су препирке, заклетве и кривоклетства, и осрамотићеш нашу часну намеру, и обешчастити њено достојанство. Имајући ово на уму, чувај се приликом куповања и продавања. Ако желиш да изабереш бољи начин живота и ако ти је ова могућност доступна, повери старање о реченим стварима неком верном човеку како би у добром расположењу био испуњен корисном и радосном надом. |
9 9 9 | grc-pg Ταῦτά σοι οὕτως παραινεῖν οἶδε τὰ χρήσιμα ὁ τῆς ἡσυχίας τρόπος. Φέρε δὴ καὶ τῶν ἑξῆς ἐπιφερομένων ἐν αὐτῇ πραγμάτων παραθήσομαί σοι τὸν νοῦν· σὺ δέ μοι ἄκουε, καὶ ποίει ἃ ἐντέλλομαί σοι. Καθεζόμενος ἐν τῷ κελλίῳ σου. συνάγαγέ σου τὸν νοῦν· μνήσθητι ἡμέρας θανάτου· ἴδε τότε τοῦ σώματος τὴν νέκρωσιν· ἐννόει τὴν συμφοράν· λάβε τὸν πόνον· κατάγνωθι τῆς ἐν τῷ κόσμῳ τούτῳ ματαιότητος· ἐπιμέλησαι τῆς τε ἐπιεικείας καὶ τῆς σπουδῆς, ἵνα δυνηθῇς διαπαντὸς μένειν τῇ αὐτῇ προθέσει τῆς ἡσυχίας. καὶ μὴς ἀσθενήσας. Μνήσθητι δὲ καὶ τῆς ἐν τῷ ᾅδῃ νυνὶ καταστάσεως· λογίζου τὸ πῶς ἄρα εἰσὶν ἐκεῖ αἱ ψυχαὶ, ἐν ποίᾳ πικροτάτῃ σιωπῇ, ἢ ἐν ποίῳ δεινοτάτῳ στεναγμῷ, ἡλίκῳ φόβῳ ἢ ἀγωνίᾳ, ἢ τίνι προσδοκίᾳ· τὴν ἄπαυστον ὀδύνην, τὸ ψυχικὸν καὶ ἀπέραντον δάκρυον. Ἀλλὰ καὶ ἡμέρας ἀναστάσεως καὶ παραστάσεως μνήσθητι τῆς πρὸς τὸν Θεόν· φαντάζου τὸ φοβερὸν καὶ φρικῶδες ἐκεῖνο κρῖμα· ἄγε εἰς μέσον τὰ ἀποκείμενα τοῖς ἁμαρτάνουσιν, αἰσχύνην τὴν κατενώπιον Θεοῦ καὶ Χριστοῦ αὐτοῦ, ἀγγέλων, ἀρχαγγέλων, ἐξουσιῶν, καὶ πάντων ἀνθρώπων· τά τε κολαστήρια πάντα, τὸ πῦρ αἰώνιον, τὸν σκώληκα τὸν ἀτελεύτητον, τὸν τάρταρον, τὸ σκότος, τὸν ἐπὶ πᾶσι τούτοις τῶν ὀδόντων βρυγμὸν, τοὺς φόβους καὶ τὰς βασάνους. Ἄγε δὴ καὶ τὰ τοῖς δικαίοις ἀποκείμενα ἀγαθὰ, παῤῥησίαν τὴν μετὰ Θεοῦ Πατρὸς καὶ Χριστοῦ αὐτοῦ, ἀγγέλων, ἀρχαγγέλων, ἐξουσιῶν, καὶ παντὸς τοῦ δήμου, βασιλείαν καὶ τὰ ταύτης δωρήματα, τὴν χαρὰν καὶ τὴν ἀπόλαυσιν· ἑκατέρων τούτων τὴν μνήμην ἄγε σεαυτῷ· καὶ ἐπὶ μὲν τῇ τῶν ἁμαρτωλῶν κρίσει στέναζε, δάκρυε, πένθους ἔνδυσαι τὴν ἰδέαν, φοβούμενος μὴ καὶ σὺ αὐτὸς ἐν τούτοις γένῃ· ἐπὶ δὲ τοῖς δικαίοις ἀποκειμένοις ἀγαθοῖς χαῖρε καὶ ἀγαλλία καὶ εὐφραίνου· καὶ τούτων μὲν σπούδασον ἀπολαῦσαι, ἐκείνων δὲ ἀλλοτριοῦσθαι· ὅρα μὴ ἐπιλάθῃ τούτων ποτὲ, κἂν ἔνδον ἐν τῷ κελλίῳ σου τυγχάνῃς, κἂν ἔξω που, τῆς ἐκ τούτων μνήμης μὴ παραῤῥίψῃς σου τὸ φρόνημα· ὅπως κἂν διὰ τούτων τοὺς ῥυπαροὺς καὶ βλαβεροὺς ἐκφεύξῃ λογισμούς. | lat-pg Hæc tibi eo pacto suadere novit commoda modus quietis. Age vero, etiam rerum quæ deinde in ea continentur sensum tibi apponam; tu vero mihi ausculta, et quæ præcipio tibi exsequere. Cum sedes in cella tua, collige mentem tuam; memento diei mortis; vide tunc corporis mortificationem; cogita calamitatem; laborem doloremque assume; condemna vanitatem hujus mundi; curam gere modestiæ et sedulitatis, ut possis manere semper in eodem quietæ vitæ proposito, nec in infirmitatem incidas. Memor quoque esto status præsentis in inferno; reputa quemadmodum illic degant animæ, in quo amarissimo silentio, aut in quo acerbissime gemitu, in quali timore, anxietate, exspectatione quanam: [reputa] nunquam desinentem dolorem, lacrymas animae quæ fine carent. Sed et recordare diei resurrectionis ac exhibitionis coram Deo; imaginare tremendum et horribile illud judicium; profer in medium quæ peccatoribus reposita sunt, ignominiam in conspectu Dei et Christi ejus, angelorum, archangelorum, potestatum, cunctorumque hominum; item supplicia omnia, ignem æternum, vermem immortalem, tartarum, tenebras, et super hæc universa stridorem dentium, terrores ac tormenta. Profer quoque ea quæ justis reposita sunt bona, fiduciam cum Deo Patre et Christo ejus, angelis, archangelis, potestatibus, atque omni populo, regnum, ejusque dona, gaudium, voluptatem. Horum utrorumque memoriam adduc in mentem tuam; ac de peccatorum quidem judicio ingemisce, fle, indue habitum luctus, veritus ne tu quoque in illis consistas; de bonis vero quæ justis reposita sunt, gaude et exsulta et lætare; atque tum his frui contende, tum ab illis esse alienus. Cave ne unquam horum obliviscaris, sive intra in cella tua sis, sive extra alicubi; mentem tuam noli ab horum recordatione avertere; quo vel per ea sordidas noxiasque cogitationes effugias. | nesic Ово су, дакле, корисни савети које ти тиховатељни начин живота може понудити. А сада ћу ти изнети смисао осталих ствари које се налазе у њему. Слушај ме и учини оно што ти заповедам! Седећи у келији својој сабери своје помисли. Сети се дана смрти: види умирање тела, замисли несрећу, осети бол, осуди испразност света, како би заувек могао имати воље за тиховањем и како не би телесно онемоћао. Присети се и стања у Аду и замисли како је душама које пребивају у њему: у каквој најгорчој тишини, у каквом најстрашнијем уздисању, у каквом големом страху и мучењу, у каквом ишчекивању бораве, док предокушају неумољиву муку, те бесконачни плач у свом унуташњем свету. Такође, сети се и дана васкрсења и нашег изласка пред Бога. Замисли онај страшни и ужасни Суд који износи на видело оно што се припрема грешницима: стид пред Богом и Христом Његовим, пред анђелима, арханђелима, небеским силама и свим људима; замисли потом све видове казне: вечни огањ, неуспављивог црва, преисподњу, таму, страхоте и мучења, те шгргут зуба због свега наведенога. С друге стране, присети се добара што су приуготовљена праведницима: присности с Богом Оцем и Христом Његовим, с анђелим, арханђелима, небеским силама и свим људима, те Царства Божијег и његових дарова, радости и уживања. Сећај се, како једног, тако и другог у свом унутрашњем свету. И када наступи суђење грешницима, ти уздиши, плачи и одени се у обличје жалости, и то из страха да се и сам не нађеш међу њима; а када наступе добра која су припремљена праведницима, ти се радуј, весели и ликуј. И постарај се да уживаш у потоњем, и избавиш се од претходног. Гледај да ово никада не заборавиш, било да пребиваш у својој келији, било да се налазиш изван ње. Немој допустити да се твоја мисао удаљи од сећања на речене ствари, еда би избегао нечисте и штетне помисли. |
10 10 10 | grc-pg Νηστεία σοι ἔστω ὅση δύναμις κατενώπιον Κυρίου. Αὕτη σου τὰς ἀνομίας καὶ τὰς ἀμαρτίας περικαθαριεῖ, σεμνύνει τὴν ψυχὴν, ἀγιάζει τὸ φρόνημα, δαίμονας ἀπελαύνει, Θεὸν ἐγγὺς εἶναι παρασκευάζει. Ἅπαξ δὲ τῆς ἡμέρας φαγὼν, εἰς δεύτερον μὴ ἐπιποθήσῃς, ἵνα μὴ πολυδάπανος γένῃ, καὶ ἐκθορυβήσῃ σου τὸ φρόνημα. Ἔνθεν εὐπορῆσαι δυνήσῃ ἐπὶ τὰ τῆς εὐποιίας ἔργα, καὶ αὐτοῦ δὲ τοῦ σώματος νεκρῶσαι τὰ πάθη. Ἐὰν δὲ ἀπάντησις ἀδελφῶν γένηται, καὶ ἔστι χρεία, ὥστε καὶ δεύτερόν σε καὶ τρίτον φαγεῖν, μὴ στυγνάσῃς μηδὲ κατηφήσῃς· χαῖρε δὲ μᾶλλον, ὑπήκοος τῆς χρείας γινόμενος· καὶ τὸ δεύτερον ἢ τρίτον φαγὼν, εὐχαρίστει τῷ Θεῷ, ὅτι νόμον ἀγάπης πεπλήρωκας, καὶ ὡς ὅτι δήπερ αὐτὸν τὸν Θεὸν ἕξεις τῆς ἡμετέρας ζωῆς οἰκονόμον. Ἔστι δ' ὅτε καὶ ἀῤῥωστία σώματος συμβαίνει, καὶ δέῃ, ὥστε καὶ δεύτερον καὶ τρίτον καὶ πολλάκις φαγεῖν, οὕτω ἔστω σοι λελυμένος ὁ λογισμός. Οὐδὲ γὰρ τοὺς σωματικοὺς τῆς πολιτείας πόνους, καὶ ἐν ταῖς ἀῤῥωστίαις ἐπικρατεῖν χρή· ἀλλ' ὑπενδιδόναι τισὶν, ἵνα τάχιον ἐπὶ τὴν εὐρωστίαν ἐπανελθὼν, πάλιν τοῖς αὐτοῖς τῆς πολιτείας ἐγγυμνάζηται πόνοις. Περὶ δὲ ἀποχῆς βρωμάτων, οὐκ ἐκώλυσέ τι μὴ φαγεῖν ὁ θεῖος λόγος, ἀλλ' εἶπεν· Ἰδοὺ δέδωκα ὑμῖν πάντα ὡς λάχανα χόρτου. Ἐσθίετε μηδὲν ἀνακρίνοντες· καὶ, Οὐ τὰ εἰσερχόμενα εἰς τὸ στόμα κοινοῖ τὸν ἄνθρωπον. Τὸ οὖν ἀπέχεσθαι βρωμάτων, τοῦτο τῆς ἡμετέρας προαιρέσεως ἂν εἴη καὶ ψυχῆς πόνος. | lat-pg Jejunium pro virili coram Deo excole. Illud delicta et peccata tua expiabit; animam ornat, mentem sanctam efficit, pellit dæmones, Deum prope nos adducit. Porro cum semel in die comederis, ne iterum manducare concupiscas, ut non fias sumptuosus, animumque tuum conturbes. Hinc poteris tum ad beneficentiæ opera abundare, tum ipsius corporis affectus exstinguere. Quando autem advenerint fratres, et necesse fuerit te bis terque comedere, ne ingemiscas aut moestus sis; quin potius gaudeto, quod necessitati obtemperes; atque bis vel ter manducans, gratias age Deo, eo quod legem claritatis impleveris, quodque ipsum sane Deum nostræ vitae dispensatorem habiturus sis. Quandoque etiam corporis invaletudo contingit, adeo ut bis et ter sæpiusque edere oporteat; ad id mens tua parata șit. Non enim corporales professionis nostræ labores locum in morbis habere debent, sed quædam remittenda sunt, quo citius ad sanitatem quis reversus, iterum iisdem austeræ vitæ sese exerceat laboribus. Caeterum de abstinentia a cibis, nihil divinus sermo, ne manducaremus, prohibuit, sed dixit: «Ecce dedi vobis omnia, quasi olera herbæ. Manducate, nihil interrogantes;» et, «Non quæ intrant in os, coinquinant hominem.» Quocirca a cibis abstinere, id nostræ voluntatis et animæ labor est. | nesic Пости колико можеш пред Господом. Јер, пост сасвим очишћује твоје грехе и безакоња, орадошћује душу и освештава мисао твоју, изгони демоне и припрема блискост с Богом. Узевши храну једном на дан, немој пожелети други обед, иначе ћеш постати многоиздашан и расејаћеш ум свој. На тај начин ћеш стећи изобиље у сврху чињења добрих дела и умртвићеш страсти тела. Међутим, ако се догоди да ти у посету дођу браћа, те се јави потреба да обедујеш по други и по трећи пут, не буди мрзовољан, нити потиштен. Напротив, радуј се што си послушан пред потребама браће; и обедујући по други, или по трећи пут, заблагодари Богу што си испунио закон љубави и што имаш самог Бога за Онога који се стара о твоме животу. Понекад нас спопада болест тела и приморава нас да једемо по други, или трећи пут, или чак много пута на дан. Нека се помисао твоја не жалости због овога. Јер, није потребно држати се телесних подвига нашег начина живота у време болести. Напротив, потребно је попустити у извесним стварима како би се могли бавити истим овим подвижничким делима нашег начина живота. Што се тиче уздржавања од извесних јела, божанска Реч нам није забранила ниједно јело, већ говори: „Ево, дадох вам све као зелену траву“. Једите и не смућујте се. И опет: „Не погани човека оно што улази у уста“. Према томе, уздржање од извесних јела би требало да буде ствар властите слободне воље и добровољног подвига душе. |
11 11 11 | grc-pg Τὴν χαμευνίαν καὶ τὴν ἀγρυπνίαν καὶ τὰς ἄλλας πάσας κακοπαθείας ἡδέως φέρε, ἀποβλέπων εἰς τὴν μέλλουσαν ἀποκαλυφθῆναί σοι δόξαν σὺν πᾶσι τοῖς ἁγίοις. Οὐ γὰρ ἄξια τὰ παθήματα, φησὶ, τοῦ νῦν καιροῦ πρὸς τὴν μέλλουσαν δόξαν ἀποκαλυφθῆναι εἰς ἡμᾶς. Ἐὰν ἀθυμῇς, προσεύχου, καθὰ γέγραπται· προσεύχου δὲ ἐμφόβως, ἐντρόμως, ἐμπόνως, νηφαλίως τε καὶ ἐγρηγορότως. Οὕτω προσεύχεσθαι δεῖ, μάλιστα διὰ τοὺς κακοτρόπους καὶ κακοσχόλους, ἐπηρεάζειν ἡμᾶς θέλοντας ἐν τούτῳ τοὺς ἀοράτους ἡμῶν ἐχθρούς. Ὁπηνίκα οὗτοι ἴδωσιν ἡμᾶς προσευχῇ παρισταμένους, τότε δὴ καὶ αὐτοὶ σπουδαίως ἐφίστανται ἡμῖν, ἐκεῖνα ἡμῖν τῷ νῷ ὑποβάλλοντες, ἃ μὴ δεῖ ἐν καιρῷ τοῦ προσεύχεσθαι ἐνθυμεῖσθαι ἢ ἐννοεῖν, ἵνα αἰχμάλωτον ἡμῶν τὸν νοῦν ἀπαγάγωσι, καὶ ἀργὴν καὶ μάταιον καὶ ἀνωφελῆ τὴν ἀπὸ τῆς προσευχῆς δέησίν τε καὶ ἱκετηρίαν ποιήσωσι. Μάταιος γὰρ ὄντως καὶ ἀνωφελὴς ἡ προσευχὴ καὶ ἡ δέησις καὶ ἡ ἱκετηρία τυγχάνει, ὅταν μὴ, ὡς προείρηται, ἐν φόβῳ καὶ ἐν τρόμῳ νηφαλίως τε καὶ ἐγρηγορότως διατελῆται. Εἶτα ἀνθρώπῳ μὲν βασιλεῖ προσερχόμενός τις, μετὰ φόβου καὶ τρόμου καὶ νήψεως, οὕτως τὴν δέησιν ἀποτελεῖ· οὐ πολλῷ μᾶλλον Θεῷ τῷ Δεσπότῃ τῶν ὅλων, καὶ Χριστῷ Βασιλεῖ τῶν βασιλευόντων καὶ Ἄρχοντι τῶν ἀρχόντων ὁμοίως παρίστασθαι δεῖ, καὶ ὡσαύτως τὴν δέησιν καὶ ἱκετηρίαν ποιεῖσθαι; Ὅτι τῷ Θεῷ ἡ δόξα εἰς τοὺς αἰῶνας. Ἀμήν. | lat-pg Humi cubationem et vigilias cæterasque austeritates libenter tolera, respiciens ad futuram gloriam quæ revelabitur tibi cum omnibus sanctis. «Non» enim, inquit, «sunt condignæ passiones hujus temporis ad futuram gloriam quæ revelabitur in nobis.» Si animo dejecto es, ora, sicut scriptum est; ora autem cum timore, tremore, et labore, sobrie et vigilanter. Ita oportet orare, maxime proper malignos malitiæque vacantes inaspectabiles inimicos nostros, qui in hoc nobis negotium facessere volunt. Ii quoties viderint nos ad orationem stare, toties sedulo adoriuntur, eaque menti suggerunt quæ precum tempore nequaquam cogitare et considerare debemus, quo animum nostrum captiviam abducant, otiosamque, vanam et inutilem reddant precis postulationem et supplicationem. Inanis enim revera est ac inutilis oratio, petitio, supplicatio, quando non, sicut supra diximus, cum timore et tremore, sobrie ac vigilanter peracta fuerit. Adhæc ad hominem quidem regem accedens quilibet, cum timore et tremore et cautione, deprecationem eo modo exsequitur. Nonne multo magis Deo cunctorum Domino, et Christo Regi regnantium, et Principi principum consimiliter assistendum est, atque offerenda observatio ac supplicatio? Quoniam Deo gloria in sæcula. Amen. | nesic Радосно подноси спавање на земљи, бдење и свако друго злопаћење, гледајући на будућу славу која ће ти се открити са свима светима. Јер, „страдања садашњег времена нису ништа према будућој слави која ће нам се открити“. Ако си обесхрабрен, узми да се молиш, као што је написано. Моли се у страху и дрхтању, у напору, трезвености и будности. Овако би требало да се молимо, нарочито због наших злобних, лукавих и невидљивих непријатеља, који желе да нас омету у овим стварима. Јер, видевши да стојимо на молитви, они нам се ревносно супротстављају, нашаптавајући нашем уму ствари којима не би требало да се бавимо, нити о којима би требало да размишљамо у тренутку молитве, еда би заробили наш ум, те мољења и прозбе наших молитава учинили испразнима, ништавнима и бескориснима. Наиме, молитва, мољење и прозбе постају доиста бескорисне и испразне када се не врше, као што смо рекли, у страху и дрхтању, у бодрости и будности. Ако приступамо човеку цару, те своју молбу пред њега износимо у страху, дрхтању и будности, зар није потребно да на сличан начин приступимо Богу, Владики свега постојећег, и Христу, Цару над царевима и Господару над господарима, те још силније изнесемо своја мољења и прозбе? Богу нека је слава у векове векова! Амин. |