title
title
Монасима у манастирима и заједницама
chapter
1
1
Наследници Божији, ослушкујте логосе Божије!
Санаследници Христови,
примите изреке Христове
да бисте их предали срцима деце ваше
и научили их речима мудраца.
chapter
2
2
Добар отац васпитава своје синове,
а зао отац ће их упропастити.
chapter
3
3
Вера је почетак љубави,
а крај љубави познање Бога.
chapter
4
4
Страх Господњи чува душу,
добро уздржање ће је оснажити.
chapter
5
5
Трпељив човек рађа наду,
а добра нада ће га прославити.
chapter
6
6
Ко покори тело своје, биће бестрастан,
а ко га насићује, пострадаће од њега.
chapter
7
7
Дух блуда је у телима неуздржљивих,
а дух целомудрености у душама уздржљивих.
chapter
8
8
Анахореза у љубави чисти срце,
а анахореза с мржњом га узнемирава.
chapter
9
9
Боље бити с хиљаду људи у љубави,
него сам с мржњом у забаченим пећинама.
chapter
10
10
Ко чува злопамћење у души својој,
сличан је ономе који крије ватру у сену.
chapter
11
11
Немој давати много хране своме телу,
па нећеш у сну видети зла маштања.
Јер као што пламен сагорева шуму,
тако глад уништава срамна маштања.
chapter
12
12
Раздражљив човек биће престрашен,
а кротак ће бити без страха.
chapter
13
13
Снажан ветар растерује облаке,
а злопамћење изгони познање из ума.
chapter
14
14
Ко се моли за своје непријатеље, биће незлопамтив,
а ко чува језик, неће растужити ближњег свог.
chapter
15
15
Ако те брат твој раздражује,
уведи га у свој дом
и не оклевај да одеш у његов,
већ обедуј с њим.
Радећи тако, избавићеш душу своју
и нећеш имати препрека у тренутку молитве.
chapter
16
16
Као што се љубав радује у сиромаштву,
тако и мржња ужива у изобиљу.
chapter
17
17
Богаташ неће задобити познање
и камила неће проћи кроз иглене уши,
но све ово није немогуће с Господом.
chapter
18
18
Љубитељ новца неће видети познања
и ко га сакупља, биће помрачен.
chapter
19
19
У шаторима смирених населиће се Господ,
а у насељима гордих умножиће се проклетство.
chapter
20
20
Бешчасти Бога онај који преступа закон Његов,
а који га чува, прославља свог Творца.
chapter
21
21
Будеш ли подражавао Христа, бићеш блажен,
душа ће твоја умрети Његовом смрћу
2 Кор. 4, 10–11; 2. Тим. 2, 11.
и неће изазвати зла у својој плоти,
па ће умирање твоје бити попут изласка звезде,
а васкрсење твоје ће засијати попут сунца.
chapter
22
22
Тешко безаконику у дан смрти његове,
неправедник ће ишчезнути у злом часу.
Јер као што гавран напушта своје гнездо,
тако ће нечиста душа напустити сопствено тело.
chapter
23
23
Душама праведника руководе анђели,
а душе злих ће заробити демони.
chapter
24
24
Где год улази зло, тамо је и непознање,
но срца светих биће испуњена познањем.
chapter
25
25
Монах који не даје милостињу, биће сам у потреби,
а који храни сиромашне, наследиће богатства.
chapter
26
26
Боље сиромаштво с познањем,
него богатство с непознањем.
chapter
27
27
Украс за главу је круна,
а украс за срце познање Бога.
chapter
28
28
Стичи познање, а не новац,
као и мудрост изнад мноштва богатства.
chapter
29
29
Праведници ће наследити Господа
и свети ће бити нахрањени од Њега.
chapter
30
30
Ко је милостив према сиромашнима, уништава раздражљивост,
а ко их храни, биће испуњен многим добрима.
chapter
31
31
У кротком срцу починуће мудрост,
а трон бестрашћа је делатна душа.
chapter
32
32
Градитељ злих ствари примиће злу плату,
а градитељ добрих ствари добиће добру плату.
chapter
33
33
Ко другоме поставља замку, упашће сам у њу
и ко је сакрива, биће сам од ње ухваћен.
chapter
34
34
Боље кротак световњак,
него раздражљив и гневљив монах.
chapter
35
35
Раздражљивост расипа познање,
а дуготрпељивост га сабира.
chapter
36
36
Попут снажног југа на пучини,
таква је раздражљивост у срцу човека.
chapter
37
37
Ко се непрестано моли, избегава искушења,
а срце немарног човека узнемиравају помисли.
chapter
38
38
Немој се веселити вином
и не гости се месом
да не би њима хранио плот свога тела,
па срамне помисли неће пасти на тебе.
chapter
39
39
Немој говорити: „Данас је празник и пићу вина“,
или: „Сутра је Педесетница и јешћу меса“,
јер нема таквог празника за монахе
за који човек може напунити свој стомак.
chapter
40
40
Пасха Господња је излазак из зла,
а Његова Педесетница васкрсење душе.
chapter
41
41
Празник Господњи је заборав злих дела,
а злопамтивог човека ће обузети жалост.
chapter
42
42
Педесетница Господња је васкрсење љубави,
а ко мрзи брата свога, доживеће страховит пад.
chapter
43
43
Празник Господњи је истинско познање,
а ко негује лажно познање, скончаће срамно.
chapter
44
44
Боље пост са чистим срцем,
него празник у нечистоти душе.
chapter
45
45
Ко искорени зле помисли из срца свог,
сличан је ономе који „разбија децу његову о камен“.
chapter
46
46
Поспани монах ће запасти у многа зла,
а неуспављиви ће бити попут врапца.
chapter
47
47
Немој се препуштати испразним причама у време бдења
и не одбацуј речи духовне,
јер Господ испитује твоју душу
и неће те оправдати ни од једног зла.
chapter
48
48
Много сна отежава мишљење,
а добро бдење га прочишћава.
chapter
49
49
Много сна доноси искушења,
но неуспављиви монах ће их избећи.
chapter
50
50
Као што ватра топи восак,
тако и добро бдење топи зле помисли.
chapter
51
51
Бољи је заспали човек,
неголи бдијући монах са сујетним помислима.
chapter
52
52
Анђелско сновиђење весели срце,
а демонско сновиђење га узнемирује.
chapter
53
53
Покајање и смирење препорађају душу,
а милостивост и кротост је подупиру.
chapter
54
54
У свему се сећај свог умирања,
не превиђајући вечни суд Божији
и неће бити сагрешења у души твојој.
chapter
55
55
Ако дух чамотиње дође на тебе,
и не избегавај корисну борбу у тај час.
Јер управо као што се избељује сребро,
тако ће и срце твоје бити просветљено.
chapter
56
56
Дух чамотиње одагнава сузе,
а дух туге сузбија молитву.
chapter
57
57
Желећи богатства, имаћеш многе бриге
и држећи се њега, горко ћеш плакати.
chapter
58
58
Не пуштај шкорпију на своје груди,
нити злу помисао у срце своје.
chapter
59
59
Немој се суздржавати да убијеш змијски пород
и нећеш се намучити помислима њиховог срца.
chapter
60
60
Као што ватра испитује сребро и злато,
тако и искушења испитују срце монаха.
chapter
61
61
Свуци са себе гордост
и таштину удаљи далеко од себе.
Јер ће онај који не стекне славу, бити тужан,
а онај који је стекне, постаће горд.
chapter
62
62
Немој предавати срце своје гордости
и не говори пред лицем Божијим: „Силан сам“,
иначе ће Господ напустити душу твоју
и зли демони ће је понизити.
Тада ће те непријатељи узнемиравати кроз ваздух
и ноћни страх ће те обузимати.
chapter
63
63
Познање чува монашки начин живота,
а ко отпадне од познања, наћи ће се међу разбојницима.
chapter
64
64
Из духовне стене истиче река
и делатна душа ће пити из ње.
chapter
65
65
Чиста душа је изабрано оруђе,
а нечиста ће бити испуњена горчином.
chapter
66
66
Без млека дете неће бити нахрањено,
без бестрашћа срце неће бити узнесено.
chapter
67
67
Бестрашће претходи љубави,
а познању претходи љубав.
chapter
68
68
Знању се придодаје мудрост,
а разборитост рађа бестрашће.
chapter
69
69
Страх Господњи рађа разборитост,
а вера у Христа доноси страх Божији.
chapter
70
70
Пламена стрела распаљује душу,
али ће је делатни човек угасити.
chapter
71
71
Вика и хуљење удаљују познање,
а мудрост узмиче пред лукавим речима.
chapter
72
72
Мед је укусан и саће је слатко,
али је познање Бога слађе од обоје.
chapter
73
73
Слушај, о монаше, речи оца свог
и немој одбацивати савете његове.
Кад год те пошаље, и њега поведи
и путуј с њим у својим мислима.
На овај начин ћеш избећи зле помисли
и лукави демони те неће савладати.
Ако ти повери новац, не разбацуј се њиме
но ако зарадиш штогод, подај га другима.
chapter
74
74
Зао управитељ ће узнемирити душе братије,
а злопамтиви ће бити немилосрдан према њима.
chapter
75
75
Расипник манастирских добара греши Богу
и ко не мари за њих, неће проћи некажњено.
chapter
76
76
Неправедни управитељ лоше расподељује,
а праведни даје по мери.
chapter
77
77
Ко рђаво говори о брату своме, биће сатрт,
а ко је немаран према болеснима, неће видети светлост.
chapter
78
78
Боље световњак који служи брата у болести,
неголи анахорета који не сажаљева ближње своје.
chapter
79
79
Безумни монах је немаран према оруђу свог заната,
а разборит се брине о њему.
chapter
80
80
Не говори: „Данас ћу остати и сутра изаћи напоље“,
јер ниси о овоме разборито промислио.
chapter
81
81
Непостојани монах ће се бавити лажним изрекама
и са својим оцем ће неразумно мислити.
chapter
82
82
Ко украшава одећу своју
и пуни свој стомак,
похрањује срамне помисли
и са целомудренима не саборује.
chapter
83
83
Ако уђеш у село,
не приближавај се женама
и не проводи време у разговорима с њима.
Јер попут онога ко гута удицу,
тако ће и душа твоја бити уловљена.
chapter
84
84
Дуготрпељиви монах биће вољен,
а који гневи браћу своју, биће омражен.
chapter
85
85
Господ љуби кротког монаха,
а гневљивог ће одбацити од себе.
chapter
86
86
Лењи монах ће пуно гунђати,
а поспани ће се изговарати својим главобољама.
chapter
87
87
Ако је брат твој тужан, утеши га
и ако је у болу, болуј с њим.
Чинећи тако, обрадоваћеш његово срце
и велико богатство стећи на небу.
chapter
88
88
Монах који не сачува очеве речи,
хулиће на седе косе родитеља свог
и говориће зло о животима деце његове,
но таквог ће Господ сасвим истребити.
chapter
89
89
Који тражи изговоре, одваја себе од браће
и сопственог оца оптужује.
chapter
90
90
Немој слушати речи уперене против оца свог
и не охрабруј против њега душе оних који га бешчасте,
иначе ће се Господ разгневити на дела твоја
и избрисати име твоје из књиге живих.
chapter
91
91
Ко слуша оца свог, воли себе самог,
а ко говори против њега, пашће у многа зла.
chapter
92
92
Блажен је монах који чува заповести Господње
и свет је онај који пази на речи оца свог.
chapter
93
93
Лењи монах ће претрпети многе губитке,
а ако је још и охрабрен, оставиће чак и схиму своју.
chapter
94
94
Ко чува језик свој,
а који чува срце своје, биће испуњен познањем.
chapter
95
95
Лукави монах узнемирава браћу,
chapter
96
96
Ко се поузда у своје уздржање – пашће,
а ко смирава себе – биће узнесен.
chapter
97
97
Немој се предавати ситости стомака,
нити се засићуј ноћним сном.
На овај начин ћеш постати чист
и Дух Господњи ће доћи на тебе.
chapter
98
98
Псалмопојање умирује раздражљивост,
а дуготрпељиви човек биће неустрашив.
chapter
99
99
Познање се рађа из кротости,
а непознање из дрскости.
chapter
100
100
Као што биљка расте од воде,
тако смиривање гнева уздиже срце.
chapter
101
101
Светло онога који јури за гозбама биће угашено
и његова душа ће видети таму.
chapter
102
102
Измери на тасу хлеб свој
и с мером узимај воду своју,
па ће дух блуда отићи од тебе.
chapter
103
103
Подај вина старцу и принеси храну болесном,
јер су износили плот своје младости.
chapter
104
104
Немој саплитати брата свог,
нити се радуј његовом паду.
Јер Господ познаје твоје срце
и предаће те у дан смрти.
chapter
105
105
Разборит монах биће бестрастан,
а безуман ће избљувати многа зла.
chapter
106
106
Господ ослепљује око лукавог,
а око простог човека ће избавити од таме.
chapter
107
107
Као јутарња звезда на небу
и попут палме у рају,
такав је чист ум у души кроткој.
chapter
108
108
Мудар човек истражује речи Божије,
а немудар ће их потценити.
chapter
109
109
Који мрзи познање Бога и одбија Њега да сагледава,
сличан је ономе ко копљем пробада сопствено срце.
chapter
110
110
Боље је познање Тројице, неголи познање бестелесних
и сагледавање Тројице, неголи сагледавање свих векова.
chapter
111
111
Седе косе стараца – кротост,
а њихов живот – познање истине.
chapter
112
112
Кротак младић подноси много,
а малодушног старца ко ће поднети?
Видех гневљивог старца, прослављеног у своје време,
па ипак је један младић имао више наде од њега.
chapter
113
113
Ко саблажњава световњаке, неће проћи некажњен,
а ко их узнемирава, срамоти име своје.
chapter
114
114
Ватра ће прождрети оног ко узнемирава Цркву Господњу
и земља ће прогутати оног ко се противи свештенику.
chapter
115
115
Ко воли мед, окуша његово саће
и ко га сакупља, биће испуњен Духом.
chapter
116
116
Поштуј Господа и познаћеш логосе бестелесних,
служи Њему и откриће ти логосе векова.
chapter
117
117
Као што дрво неће процветати без воде,
тако и срце неће бити узнесено без познања.
chapter
118
118
Тело Христово – делатне врлине,
ко га једе, биће бестрастан.
chapter
119
119
Крв Христова – сагледавање створених бића,
ко је пије, биће мудар Његовим посредством.
chapter
120
120
Груди Господње – познање Бога,
ко се на њих наслања, биће богослов.
chapter
121
121
Гностик и делатељ сусрећу један другог,
а између њих стоји Господ.
chapter
122
122
Ко је стекао љубав, стекао је богатство
и примио је благодат од Господа.
chapter
123
123
Мудрост распознаје демонска учења,
а разборитост пази на њихова злодела.
chapter
124
124
Немој одбацивати света учења
која ти оци твоји предадоше,
не напуштај веру свога крштења,
нити одбацуј духовни печат
да би се Господ родио у твојој души
и сачувао те у зао дан.
chapter
125
125
Речи јеретика – гласници смрти,
ко их прима, погубиће душу своју.
chapter
126
126
Зато, сине, послушај ме сада:
не прилази вратима безаконих људи,
нити ходи у њихове замке, иначе ћеш бити уловљен;
удаљи душу своју од лажног познања –
јер сам често говорио с њима,
испитивао њихове помрачене речи
и у њима налазио змијски отров.
Нема разборитости и мудрости у речима њиховим.
Ко их прима, нестаће с лица земље,
а ко их воли, биће испуњен многим залима.
Видео сам оце њихових учења
и у пустињи пребивах с њима.
Јер непријатељи Господњи устајаше на ме,
а демони, кроз речи њихове, војеваше против мене
и не видех светлост истиниту у речима њиховим.
chapter
127
127
Лажљив човек ће отпасти од Господа,
а ко вара ближњег свог, пашће у многа зла.
chapter
128
128
Бољи је рај Божији од цветног врта
и река Господња од велике реке која помрачује земљу.
chapter
129
129
Достојнија вере је небеска вода,
неголи вода коју египатски мудраци ископаше у земљи.
chapter
130
130
Као што они који се точковима пењу, иду опет надоле,
тако и они који узвисују речи своје, бивају смиривани у њима.
chapter
131
131
Мудрост Господња уздиже срце,
а разборитост Његова га очишћује.
chapter
132
132
Логоси промисла су покривени тамом
и сагледавање логоса суда је уму тешко достижно,
али делатни човек ће их спознати.
chapter
133
133
Ко очисти себе, видеће умствене природе,
а кротки монах ће спознати логосе бестелесних.
chapter
134
134
Ко Свету Тројицу назива створењем, тај хули на Бога,
а ко одбацује Христа Његовог, неће познати Њега.
chapter
135
135
Сагледавања светова проширују срце,
а логоси промисла и суда га узвисују.
chapter
136
136
Познање бестелесних уздиже ум
и поставља га пред Свету Тројицу.
chapter
137
137
Сети се оног који ти у Господу даде ове једноставне поуке,
и не заборављај моју смирену душу у тренутку молитве.
