Међу логосним природама које су под небом, један део се бори, други део помаже онима који се боре, а трећи део се надмеће с онима који се боре, снажно устајући и ратујући против њих. Они који се боре су људи, они који помажу у борби су Божији анђели, а они који се боре против њих су зли демони. Познање Бога нестаје и удаљава се од људи који се боре због њихове лењости, а не због суровости непријатељске демонске силе, нити због немарности анђелских помоћника.

Господ наш Исус Христос, који нам је предао све потребно зарад нашег спасења, даровао нам је власт да газимо на змије и шкорпије и на сву силу вражију. Заједно с целокупним својим учењем, Он нам је пренео оно што је сам учинио кад је био искушаван од стране Сатане. У тренутку борбе, када демони ратују с нама и одапињу своје стреле против нас, одговоримо им речима из Светог Писма, еда у нашем унутрашњем свету не би боравиле нечисте помисли, нити поробљавале душу стварним делима, те је оскврниле и потопиле у смрт коју доноси грех. Јер, душа која сагреши ће умрети. Кад год се нека помисао није чврсто настанила у нечијем унутрашњем свету и човек може одговорити Лукавом, тада се лако и брзо решавамо греха. Ово нам је мудро објавио Проповедник, говорећи: Нема противречења код оних који олако чине зло. И опет говори Соломон у Причама својим: Не одговарај безумнику сразмерно његовој лудости, да не постанеш као он. Него, одговори безумном против његове лудости, да се не би показао мудар у очима својим. Другим речима, онај који је починио лудост и наљутио се на свог брата, својим је поступком одговорио безумнику сразмерно његовој лудости и уподобио се демонима, чији је гнев као разјарена змија. С друге стране, дуготрпељиви човек говори онако како је написано: Уздржи се од гнева и остави љутњу, односно, одговара безумнику против његове лудости, и прекорева демоне у њиховом безумљу, и износи властито сведочење о постојању овог противотрова у Писмима.

Дакле, речи које су потребне за говорење против наших непријатеља – односно, против горких демона – не могу се брзо пронаћи у часу борбе, јер су расуте по читавом Писму и тешко их је пронаћи. Због тога смо пажљиво одабрали изреке из Светог Писма да бисмо се њима опремили и на силу протерали Филистејце, чврсто стојећи у борби, као војници и ратници нашег победоносног Цара Исуса Христа.

Љубљени моји, схватимо да онолико колико се одупремо демонима у борби и одговоримо им речима, толико ће они постајати све огорченији на нас. Овоме смо научени од Јова који је рекао: Кад год почнем да говорим, они ме рањавају. И од Давида који је говорио: С мрзитељима мира бејах миран, када им говорих, нападаху ме залуду. Ипак, не смемо им допустити да нас поколебају. Напротив, морамо им се одупрети и ослонити на помоћ нашег Спаситеља. Јер, ако верујемо у Христа и држимо заповести Његове, прећи ћемо преко Јордана и заробити Јерихон, град палми. У овој борби нам је потребно духовно оружје, односно, истинита вера и учење, савршени пост, тешко стечене победе, смирење, тиховање – из кога ћемо понекад излазити или нећемо излазити уопште – и непрестана молитва. Зачудило би ме ако би се нашао човек који може водити борбу у свом унутрашњем свету или би се могао окитити победничким венцима праведности, док се истовремено презасићује хлебом и водом, односно, стварима које брзо изазивају гнев, те га наводе да презре и одбаци молитву, као и да се сусреће с јеретицима. Јер, свети Павле је рекао: Сви које се боре од свега се уздржавају и према свим људима показују непрестано смиреноумље и на сваком месту подижу руке своје без гнева и премишљања.

Према томе, приличи нам да се за успешно остварење овог подвига опремимо духовним оружјем и покажемо Филистејцима да ћемо се борити с њима до крви, уништавајући зле намере и сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу. Будимо ревносни да бисмо могли стати пред судом Христовим, и то не само нашим спољашњим монашким животом, него и унутрашњим. Јер, спољашњи монах је онај који се удаљио од греха у својим делима и делањима, док је унуштрашњи монах онај који се удаљио од грешних помисли што се рађају у нашем уму и онај који у тренутку молитве сагледава светлост Свете Тројице.

Међутим, сада је тренутак да силом Господа нашег Исуса Христа најпре поведемо борбу с помислима демона стомакоугађања, а после њих с помислима седморице осталих демона, о којима сам по утврђеном редоследу писао на почетку свога списа Делатељ. Мучио сам се да отворим уста своја и да говорим Богу, и светим анђелима Његовим, као и властитој напаћеној души. Открио сам пред свима целокупни подвиг монашког живота, којем је Свети Дух подучио Давида кроз Псалме и којег су блажени оци предали нама, а којег сам у овој садашњој књизи назвао према именима демона. За нас ће се читава ова борба одвијати кроз помисли које нам долазе посредством осморице демона. Због тога сам за сваку од помисли написао и навео противречење извучено из Светих Писама које је у стању да их пресече.